Како до циркуларне економије у Србији

0

“Како до циркуларне економије” била је главна тема конференције која је одржана у Београду и окупила је представнике Министарства заштите животне средине, организација цивилног друштва и пословне заједнице.

На конференцији коју је организовао пројекат ПЛАЦ ИИИ у сарадњи са Министарством заштите животне средине представљена је анализа ефеката за циркуларну економију која је израђена у оквиру активности пројекта. Анализа би требало да послужи као припрема за израду документа јавне политике који ће омогућити пуни развој циркуларне економије у Србији.

Вођа пројекта ПЛАЦ ИИИ Андреј Енгелман каже да Европска унија жели да помогне Србији у процесу хармонизације са њеним правилима, чији је циљ да се уведу европски стандарди како би живот грађана био бољи а животни век дужи.

Помоћник министра заштите животне средине Александар Весић тврди да се у Србији сада ради на стварању неопходног оквира, када је реч о зеленој економији, и да је потребно утврдити који су то пробеми које треба решити, јер је “циркуларна економија постала саставни део живота свих развијених друштава”.

Руководилац Групе за кружну и зелену економију при Министарству заштите животне средине Александра Вучинић наводи да концепт циркуларне економије доводи до уштеде ресурса, сировинске и енергетске ефикасности и заштите животне средине. Његови кључни елементи су рециклажа, зелене јавне набавке, подстицање малих и средњих предузећа, а главну улогу, према речима Вучинић, имају иновације које треба да омогуће да се олакша процес рециклаже.

Представник Сталне конференције градова и општина Миодраг Глушчевић истиче да СКГО ради на истраживању капацитета локалних самоуправа за увођење циркуларне економије као и ставова на локалном нивоу. Он је казао да је истраживање у току, али се већ показало да постоји добар ниво обавештености.

Пројектни експерти Душан Васиљевић и Драгана Петровић представили су еџ анте анализу која је показала какви су предуслови за увођење циркуларне економије тренутно у Србији. Као предности наведено је то што је део законске регулативе већ усклађен са правним тековинама ЕУ, започет је процес који че омогућити да зелене јавне набавке постану стандард а иновације су препознате као покретачка снага у увођењу принципа зелене економије. Једна од предности је и добро развијен ИТ сектор, где је током 2018. године остварен извоз услуга од скоро милијарду евра.

Као слабости утврђено је лоше управљање отпадом јер се од 12 милиона тона отпада генерисаног годишње свега три одсто комуналног отпада рециклира, недовољно је разрађена законска регулатива и неефикасна је инспекција. Такође је неефикасно и трошење енергије: како је навео Васиљевић, на сваки евро бруто друштвеног производа створи се 260 грама отпада, утроши 4,6 киловат-сати електричне енергије и генерише 0,7 килограма угљен-диоксида (CO2).

Отежавајућу околност представљају и неконтролисан увоз инертног и опасног отпада, велики увоз старих возила са кратким веком употребе, лоша казнена и неефикасна подстицајна политика.

Ипак, указано је да српска привреда има потенцијале за развој циркуларне економије, посебно уколико се ситуација побољша у области рециклаже и енергетике.

Подели

Comments are closed.