Кључ финског образовног система – Поверење друштва у професоре

0

Реформа образовног система је дугачак процес, али кроз рад корак по корак, резултати по друштво су веома позитивни, закључено је на дебати “Мање бубања – Више знања”, која је у центру пажње имала образовање у Финској, опште оцењено као најбоље на свету.

Пре дебате, учесници и гости су погледали кратки документарни филм новинарке Н1 Милице Спасић о томе како изгледа школовање у скандинавској држави. Амбасадор Финске Кимо Лехдавирта каже да је њихов образовни систем добио бројне похвале, али и да истрајавају бројни митови – постоје домаћи задаци и оцене, али у много мањем обиму него на другим местима. У центру пажње је потрага за знањем.

“Припремамо децу како да уче, не како да положе неки тест. Фински родитељи и учитељи не желе да деца иду у школу због оцена, пошто ће тако бити мање фокусирана на учење. У фокусу је начин на који ученици могу да уче, да развију критичко мишљење и користе нове технологије”, каже амбасадор Лахдевирта, и као први савет државама које се налазе у процесу реформи наводи – Имајте вере у образовање.

Ambasador Kimo Lehdavirta, Foto: Fonet

Шеф ИИ сектора операција у Делегацији Европске уније у Србији Штефен Худолин каже да ЕУ подржава Србију на путу реформи образовања кроз различите пројекте.

“Инвестирали смо значајна средства у покушају да променимо систем, али и у куповину опреме и обнову објеката, школа, факултета и у обезбеђивању материјала за учење.  Рекао бих да се сада налазимо у пресудном периоду, где смо ујединили наше напоре. Циљ је да из школе излазе ученици који знају нешто, а не да им преписујемо шта би требало да науче”, каже Худолин.

Представница Министарства просвете, науке и технолошког развоја Марија Крнета каже да је 35 хиљада наставника прошло обуку за исходно оријентисану наставу, у којој се мери оно што је заправо научено током периода образовања. У фокусу Министарства сада је мерење резултата, а увођејне државне матуре на крају средње школе један је од корака у процени колико су школе успешне у својим задацима.

“Требало би да учимо како да ученицима поставимо питања за која се одговор не налази директно на Гуглу, веч да критички расуђују о чињеницама, користе информације, буду писмени”, појашњава Крнета.

Foto: Fonet

Реформа образовања је дуг, али важан процес који је наша држава почела пре 60 година, каже Лаура Индрен, стручњак за образовање из финске компаније Hiuppu Education . Иако систем оцењује као одличан, каже да је и даље флексибилан и мења се у складу са изазовима, па је сада најновије питање – Да ли ученици и наставници имају превише слободе? Иако се њихово мишљење уважава, родитељи препуштају одлуке наставницима.

“Када смо формирали систем, порастао је и ниво поштовања према наставницима. Ипак, сарадња са родитељима је од пресудног зналаја, занима нас њихов став о могућим променама и сматрамо их партнерима, као и комплетну образовну заједницу”, истиче Индрен.

Ljiljana Novković, Foto: Fonet

Наставник добије слободу, али ако није добро обучен, не може много да уради са њом, каже Лјиљана Новковић из Основне школе “Дринка Павловић” из Београда. Она каже и да је за наставнике битније поштовање друштвене заједнице него плата. Код нас ипак имамо ситуацију да се родитељи мешају и произвољно оцењују рад наставника, оцењује Новковић.

Финска председава Европским саветом у другој половини 2019. године. Као један од приоритета наведено је ефективније и квалитетније образовање.

Погледајте филм Милице Спасић о “финским часовима”.

Подели

Comments are closed.