Бугарска преузима председавање Саветом ЕУ

0

Бугарска од 1. јануара 2018. преузима ротирајуће председавање Саветом ЕУ. Ова држава ће бити на челу тројке коју осим ње чине Естонија и Аустрија које су током 18 месеци одговорне за рад Савета и спровеђење заједничког програма.

Током наредних шест месеци Бугарска ће бити главни носилац реализације Унијиних планова. У свом програму Бугарска наводи да је главни циљ „да одговоримо на реалне потребе европских грађана а да изазове претворимо у нове могућности” и да ће се залагати за:

  • Безбедну Европу, јер су миграцијска криза и терористички напади протеклих година открили наше слабости;
  • Стабилну Европу, јер наши грађани желе да знају да се Европска унија брине о њиховом просперитету и благостању;
  • Солидарну Европу, јер су све државе чланице суочене са изазовима који се могу превазићи само заједничким деловањем, а не деловањем на националном или локалном нивоу.

У свом програму председавања Бугарска истиче да је „Јединство кључ за постизање заједничких циљева. Према томе, избор нашег слогана „Уједињени смо јаки” није случајан. То је мото наше Народне скупштине и грба Републике Бугарске. То ће бити слоган бугарског председавања Савету ЕУ, чији ће сваки корак наша земља пратити у улози ротирајућег председаника. Залагаћемо се за јединство држава чланица и европских институција”.

За приоритете свог председавања Бугарска наводи:

Будућност Европе и младих – привредни раст и друштвена кохезија

Привредни раст и друштвена кохезија су кључни за будућност Европе. Унија може да се похвали добрим вестима – европска економија убрзано расте, отвара се већи број радних места, инвестиције су веће, јавне финансије су снажније. Међутим, преостаје још изазова – висок ниво дуга, мало повећање плата. Заједно ћемо превазићи ове изазове. Важно је да привреде држава чланица наставе да расту, важно је да све чланице ЕУ као једнаке учествују у дебате о реформи евро зоне, без обзира на то да ли су њене чланице или не.

Унија ће у будућности наставити да улаже напоре у постизање друштвене кохезије. Кохезиона политика даје праву додату вредност европским грађанима и доказала се као ефикасан инструмент за смањење разлика међу нама, инструмент који гарантује успешност европског модела. Зато ће се наше председништво залагати за активну и конструктивну дебату о вишегодишњем финансијсмком оквиру. Свесни смо да свет пролази кроз промене и да су за решавање изазова неопходни ресурси. Уверени смо да морамо да пронађемо равнотежу између нових и постојећих фондова, између финансијских инструмената и давања бесповратних средстава.

Европска перспектива и повезивање Западног Балкана

Када говоримо о уједињеној Европи, не смемо да заборавимо да је Западном Балкану потребно дати јасну европску перспективу и повезати га са државама чланицама. Амбиција бугарског председништва је да за сваку земљу понаособ представи јасан акциони план, без нереалних очекивања, већ са конкретним корацима. То је начин да се постигну трајни мир, безбедност и просперитет у региону. Циљ нам је да Западни Балкан повежемо на сваки могући начин – у транспортном, ваздушном, енергетском, образовном и дигиталном смислу. Бугарска у том правцу улаже одговарајуће напоре, на пример промоцијом дигиталних политика ЕУ међу земљама Западног Балкана, постепеним смањењем тарифа за роминг те отварањем већих могућности за широкопојасни приступ интернету.

Безбедност и стабилност у снажној и уједињеној Европи

Безбедност и политика миграција су међу темама које захтевају консензус и заједничке напоре. Бугарско председништво ће се залагати за трајна и правична решења у области политике азила, за ефикасне политике повратка и реадмисије те за уравнотежен приступ између краткорочних и дугорочних мера чији је циљ отклањање узрока, а не само последица миграција. Европским грађанима су потребни безбедност и стабилност. Без њих је тешко достићи европске вредности. Зато ћемо велику пажњу посветити безбедности, при чему ћемо се фокусирати на јачање граничних контрола, размену информација између различитих органа и на превенцију. Важно је радити на постизању ефикасне, брзе и правичне правде.

Дигитална економија и вештине за будућност

Улога Европе у свету који се брзо развија је у директној вези са конкурентношћу европске привреде. Јединствено дигитално тржиште, приступ иновацијама и веза између образовања и потреба тржишта рада чине основу технолошког развоја. Није случајно што су поменуте ставке међу главним елементима програма трију председништава – Естонија-Бугарска-Аустрија – те су један од приоритета бугарског председништва. Електронска комуникација, омогућавање прекограничних услуга, конкретно малим и средњим предузећима, ауторска права, е-приватност и сајбер безбедност су неке од ставки програма о којима ће се доносити одлуке. Повезивање образовања са стицањем „вештина за будућност” је начин да Европа постане конкурентна, флексибилна и успешна.

Млади ће бити у фокусу нашег деловања. Њима смо одговарни за пут којим водимо Унију. Они су наша заједничка инвестиција у будућност; њима треба дати прилику за образовање и напредак. Подстицање раног развоја деце, модернизација европских образовних система и планова и програма, јачање друштвене инклузије кроз формално и неформално образовање – неки су од задатака који се не смеју одлагати. Нужно је да у ери информационо-комуникационих технологија ове технологије уведемо у све нивое образовног система.

Председавање и ЕУ

Савет Европске уније је једна од главних институција Заједнице. Заједно са Европским парламентом, Савет разматра и усваја законе на основу предлога Европске комисије.

Савет Европске уније координира политике држава чланица, развија спољну и безбедносну политику Уније, закључује уговоре у име ЕУ са другим земљама или међународним организацијама, док са Европским парламентом усваја годишњи буџет ЕУ.

Савет чини по један представник сваке од држава чланица – на министарском нивоу – министар надлежан за одређену област политике представља своју земљу и заступа је у Савету. Савет се, у зависности од питања која су предмет разматрања, састаје у различитим форматима. Постоји 10 формата који покривају све политике ЕУ.

Председавање Савету Европске уније функционише по принципу ротације. Свака држава чланица председава Савету на период од шест месеци. Изузетак су састанци Савета за спољне послове којима председава висока представница за спољне послове и безбедносну политику, Федерика Могерини. Како би се осигурао континуитет рада Савета, за председавање у периоду од 18 месеци су одговорне три државе чланице, познатије као тројка. Тројка припрема и спроводи заједнички програм. Бугарска, која преузима председавање 1. јануара 2018, део је тројке коју осим ње чине Естонија и Аустрија.

Савет Европске уније се разликује од Европског савета, који чине шефови држава или влада свих држава чланица. Европски савет дефинише опште политичке смернице и приоритете ЕУ и пружа подршку Савету Европске уније при развоју заједничких политика на високом нивоу.

Уговором из Лисабона је уведена институција сталног председника Европског савета. Актуелни председник је Доналд Туск. Његова улога је да тежи постизању консензуса између чланова Европског савета; да извештава Европски парламент о активностима Европског савета; као и да представља ЕУ на међународним састанцима на високом нивоу.

Подели

Comments are closed.