Главни закључци Извештаја за Србију за 2018.

0

Политички критеријуми

Председнички избори у Србији су одржани у априлу 2017. Међународни посматрачи су забележили да су гласачи имали истински избор кандидата, али да услови учешћа нису били једнаки за све на шта је утицало неколико фактора. Препоруке посматрача је неопходно применити у потпуности, укључујући оне везане за транспарентност и интегритет изборног процеса током изборне кампање.

Након што је Вучић изабран за председника Србије и дао оставку на место председника Владе, нова Влада, на челу са Аном Брнабић, ступила је на дужност у јуну 2017. За председника Владе је по први пут изабрана жена. Парламент и даље не спроводи делотворни наџор над извршном влашћу. Транспарентност, инклузивност и квалитет при изради закона мора бити подигнут на виши ниво, а међупартијски дијалог побољшан. Учесталост усвајања закона по хитној процедури се мора смањити. Активности које ограничавају способност парламента да врши делотворан наџор над законодавством се морају избећи. Независним регулаторним телима се мора омогућити неометано обављање дужности. Уставне реформе су неопходне како би се стандарди у одређеним областима ускладили са ЕУ.

Србија је умерено припремљена за реформу државне управе. Известан напредак је остварен у области пружања услуга као и усвајањем неколико нових закона. Србија мора да оствари своје реформске циљеве, да професионализује и деполитизује администрацију, нарочито када су у питању позиције вишег руководства те да обезбеди систематску координацију и наџор над програмом управљања јавним финансијама за период 2016-2020. Од пресудног значаја ће бити способност Србије да привуче и задржи квалификовано особље у оним деловима администрације који се баве питањима ЕУ.

Србија је остварила одређени ниво припреме правосудног система. Остварен је извесни напредак, првенствено у погледу смањења броја старих извршних предмета и утврђивања мера за хармонизацију судске праксе. Усвојена су побољшана правила за професионалну евалуацију судија и тужилаца. Обим политичког утицаја на судство је и даље предмет забринутости. Нови нацрт уставних измена у домену правосуђа је објављен у јануару 2018. и стављен је на јавну расправу пре него је послат Венецијанској комисији на мишљење.

Србија је остварила одређени ниво припреме у борби против корупције. Остварен је извесни напредак, првенствено у погледу усвојених измена Кривичног законика у одељку који се тиче привредног криминала, закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању корупције, организованог криминала и тероризма, као и закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Међутим, постоји озбиљно кашњење када је у питању усвајање новог закона о Агенцији за борбу против корупције. Корупција је и даље распрострањена у многим областима и представља озбиљан проблем. Оперативни капацитети надлежних институција и даље су неуједначени. Правосудни и органи за спровођење закона морају да докажу да могу да воде истрагу, кривично гоне и суде у свим предметима корупције на високом нивоу на непристрасан и оперативно независан начин.

Србија је остварила одређени ниво припреме у борби против организованог криминала. Извесни напредак је остварен у областима попут управљања људским ресурсима у Министарству унутрашњих послова и полицији. Унапређен је оперативни капацитет Тужилаштва за организовани криминал и Тужилаштва за високотехнолошки криминал. Нова стратегија и акциони план за сузбијање и борбу против трговине људима су усвојени, именован је национални координатор за борбу против трговине људима, а усвојен је и нови Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Међутим, Србија тек треба да оствари одрживе резултате по питању делотворних финансијских истрага, као и истрага, кривичних гоњења и правоснажних пресуда у предметима који се тичу прања новца. Када је у питању организовани криминал, број пресуда је и даље мали. Србија мора да се фокусира на спровођење акционог плана који је договорен са Радном групом за финансијске мере у борби против прања новца (ФАТФ).

Успостављен је правни и институционални оквир за поштовање основних права. Треба обезбедити његову конзистентну примену широм земље, укључујући у погледу заштите мањина. Иако је Србија остварила одређени ниво припреме, није остварен напредак по питању слободе изражавања, што је питање које изазива све већу забринутост. Неопходно је улагање континуираних напора за побољшање положаја особа које припадају групама које трпе највећу дискриминацију (Роми, ЛГБТИ особе, особе са инвалидитетом, особе са ХИВ/АИДС-ом и друге социјално угрожене групе). Треба усвојити закон о родној равноправности.

Србија је генерално посвећена очувању билатералних односа са другим земљама проширења и суседним државама чланицама ЕУ и активно учествује у регионалној сарадњи.

Када је у питању нормализација односа са Косовом, Србија је и даље укључена у дијалог, али мора да уложи додатне напоре и допринесе стварању услова који погодују пуној нормализацији односа са Косовом.

Србија је наставила да решава последице миграцијске и избегличке кризе. Србија тренутно са ЕУ преговара споразум о статусу Европске граничне и обалске страже у Србији.

Србија је усвојила нови закон о азилу и привременој заштити, закон о странцима и закон граничној контроли. Треба усвојити стратегију и акциони план за сузбијање нерегуларних миграција за период 2017-2020. Србија у овом контексту треба да усвоји и свеобухватни механизам за повратак нерегуларних миграната, у складу са захтевима ЕУ, као и да постепено усагласи своју визну политику са ЕУ. Треба обезбедити и бољу координацију између различитих државних органа који су укључени у управљање миграцијама. Сарадња са суседним земљама и државама чланицама, нарочито на техничком нивоу, настављена је, а уложени су и значајни напори за пружање хуманитарне помоћи, пре свега уз подршку ЕУ. Србија треба да оснажи капацитете за решавање посебних потреба за пријем малолетних лица без пратње одраслих.

Економски критеријуми

Србија је умерено припремљена за развој функционалне тржишне економије. Добар напредак је остварен у решавању одређених политичких недостатака, конкретно у погледу буџетског дефицита. Основе раста су здраве, а макроекономска стабилност је очувана. Инфлација је под контролом, а монетарна политика подупире раст. Услови на тржишту рада су додатно побољшани. Међутим, владин дуг је и даље висок, а буџетски оквир и управљање њиме треба оснажити. Важне структурне реформе државне управе, пореских органа и предузећа у државном власништву нису довршене. Неформална запосленост, незапосленост и економска неактивност су и даље веома високи, нарочито међу женама и младима. Приватни сектор је недовољно развијен, а његов развој је ограничен недостацима владавине права и фер конкуренције.

Србија је умерено припремљена у погледу способности да се носи са конкурентским притиском и тржишним силама у Унији. Одређени напредак је остварен у погледу повећања конкурентности. Међутим, ниво инвестиционе активности је и даље испод потреба привреде. Упркос извесним побољшањима, предузећа су суочена са низом изазова, укључујући непредвидиво пословно окружење, високе парафискалне намете као и отежан и скуп приступ финансирању.

Законодавство ЕУ

Када је реч о способности да преузме обавезе чланства, Србија наставља да усклађује своје законодавство са правним тековинама ЕУ у свим областима. Адекватни финансијски и људски ресурси и здрави стратешки оквири ће имати пресудан значај за очување реформског темпа. Србија је остварила добар ниво припреме у областима попут права привредних друштава, интелектуалне својине, науке и истраживања, образовања и културе те царине. Србија је побољшала везе између планирања инвестиција и извршења буџета, али тек треба да развије јединствени механизам за одређивање инвестиционих приоритета без обзира на извор финансирања у складу са програмом управљања јавним финансијама. У областима као што су јавне набавке, статистика, монетарна политика и финансијска контрола, Србија је умерено припремљена. Србија у периоду до приступања треба да постепено усклади своју спољну и безбедносну политику са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније. Србија треба да се као приоритетним питањем позабави решавањем питања непоштовања ССП-а, конкретно у погледу ограничења на кретања капитала, регулације државне помоћи, фискалне дискриминације на увоз жестоких алкохолних пица и ограничења на извоз отпада.

Цео извештај можете прочитати овде.

Кључни датуми

Јун 2003: Самит у Солуну: Потврђена европска перспектива Западног Балкана

Април 2008: Потписан Споразум о стабилизацији и придруживању између Србије и ЕУ

Децембар 2009: Одобрен безвизни режим за грађане Србије за путовања у зону Шенгена; Србија подноси захтев за чланство у ЕУ

Октобар 2011: Европска комисија издаје мишљење о захтеву Србије за чланство у ЕУ

Март 2012: Европски савет одобрава Србији статус кандидата

Април 2013: Европска комисија препоручује отварање приступних преговора са Србијом

Септембар 2013: Споразум о стабилизацији и придруживању ступа на снагу; почиње аналитички преглед правних тековина („скрининг”)

Децембар 2013: Савет усваја преговарачки оквир

21. јануар 2014: Приступни преговори су званично отворени на првој међувладиној конференцији

Децембар 2015: Отворена поглавља 35 и 32 – нормализација односа између Србије и Косова и финансијска контрола

Јул 2016: Отворена поглавља 23 и 24 која се тичу владавине права

До децембра 2017. отворено 12 од 35 поглавља, од којих су два привремено затворена

Фебруар 2018: Европска комисија усваја стратегију за ‘кредибилну перспективу и појачан ангажман са Западним Балканом’

Подели

Comments are closed.