Главни закључци Извештаја о Србији за 2016.

0

Политички критеријуми

Превремени парламентарни избори, одржани у априлу заједно са покрајинским и локалним изборима, прошли су у мирној атмосфери. Потребно је следити препоруке међународних посматрача, укључујући оне које се тичу обезбеђивања транспарентности финансирања кампања и процеса регистрације. Програм нове владе је зацртао приступање Србије Европској унији као приоритетан циљ. Укључивање парламента и заинтересованих страна, између осталог и цивилног друштва, у процес приступања је даље унапређен. Међутим, инклузивност, транспарентност и квалитет доношења закона и ефикасног наџора извршне власти треба додатно унапредити и ограничити усвајање аката по хитном поступку. Уставне реформе су неопходне за усклађивање са стандардима ЕУ у одређеним областима. Има простора за бољу сарадњу између извршне власти и независних регулаторних институција.

Србија је показала умерену спремност у области реформе јавне управе. Постигнут је добар напредак усвајањем програма реформе управљања јавним финансијама, стратегија о е-управи и о регулаторној реформи и креирању политике, као и нових закона о административним поступцима, платама у јавном сектору и државним службеницима у локалним и покрајинским органима. Србија треба да спроведе реформске циљеве, професионализује и деполитизује управу и учини процедуре за запошљавање и разрешење транспарентнијим, нарочито за високе управљачке позиције.

Правосудни систем је постигао известан ниво спремности. Направљени су одређени кораци ка унапређењу система избора на основу професионалних критеријума, као и уједначавању судске праксе. Неопходно је направити даље кораке ка решавању проблема политичког утицаја на правосуђе. Квалитет и ефикасност правосуђа и доступност правде још увек нарушавају неједнака распоређеност обима посла и велики број нерешених старих предмета, као и непостојање система бесплатне правне помоћи.

Србија је показала известан ниво спремности у сузбијању и борби против корупције. Корупција је још увек распрострањена у бројним областима и представља озбиљан проблем. Напори у борби против корупције тек треба да покажу значајније резултате. Институционална структура још увек не функционише као поуздан механизам за одвраћање од коруптивних пракси. Неопходно је остварити учинак у ефикасним истрагама, судском гоњењу и пресудама у случајевима корупције, чак и на високом нивоу.

Србија је показала известан ниво спремности у борби против организованог криминала. Постигнут је известан напредак у усвајању новог закона о полицији, реорганизацији Министарства унутрашњих послова и усвајању првог извештаја о процени претње од тешких кривичних дела и организованог криминала (СОЦТА) по методологији Европола. Тек треба остварити кредибилне резултате у борби против организованог криминала.

Успостављен је правни и институционални оквир за поштовање основних права. Треба обезбедити доследну примену у читавој земљи, између осталог и по питању заштите мањина. Нема напретка у побољшању услова за пуно остваривање слободе изражавања, у чему је Србија постигла известан степен спремности. Србија је прва земља у процесу проширења која је увела индекс родне равноправности ЕУ. Потребни су даљи, одрживи напори да се унапреди статус припадника група које су највише дискриминисане (Роми, лезбијске, хомосексуалне, бисексуалне, трансродне и интерсексуалне особе, особе са инвалидитетом, особе са ХИВ/АИДС и друге социјално угрожене групе).

Србија је на конструктиван начин учествовала у регионалним иницијативама и радила на унапређењу билатералних односа у духу помирења, добросуседских односа и креирању климе која ће водити ка решавању отворених билатералних питања и наслеђа из прошлости. Потписивање заједничке декларације са Хрватском у јуну о решавању одређених билатералних питања представља позитиван развој догађаја. Такав приступ је од суштинске важности за помирење, мир и сарадњу у региону и треба га доследно примењивати.

По питању нормализације односа са Косовом, Србија је остала посвећена спровођењу споразума постигнутих у дијалогу под окриљем ЕУ. Напредак је био ограничен, између осталог због изборног процеса у Србији и дешавања на унутрашњој сцени на Косову. Међутим, у августу 2016. дошло је поново до замаха након што су започети радови на мосту у Митровици и у вези са слободом кретања. Неопходни су континуирани напори да се спроведу већ постигнути споразуми са Косовом. Кораци који се буду предузимали треба да имају позитиван и конкретан ефекат на свакодневни живот грађана како у Србији тако и на Косову.

Србију још увек погађа мигрантска криза. То је у значајној мери оптеретило њен систем азила и миграција. Србија је наставила да конструктивно приступа и сарађује са суседним земљама и чланицама ЕУ, обезбедила ефикасну регистрацију избеглица и миграната и уложила значајне напоре да обезбеди смештај и хуманитарну помоћ, уз подршку ЕУ и других. Важно је да Србија и даље буде ангажована. Такође, Србија треба да настави са напорима да смањи број неоснованих захтева за азил који њени држављани подносе у земљама чланицама ЕУ.

Економски критеријуми

Србија је умерено спремна за развијање функционалне тржишне економије. Добар напредак је постигнут у решавању неких политичких слабости, нарочито у погледу буџетског дефицита и реструктурирања државних предузећа. Економске реформе су дале јасне резултате у смислу прогнозираног привредног раста и смањење унутрашњих и спољних дисбаланса. С обзиром на још увек висок државни дуг, фискална консолидација треба да се настави. Реструктурирање великих јавних предузећа још није завршено. Кредитна активност се опоравља, али је још увек споран висок ниво проблематичних кредита. Незапосленост је и даље висока, нарочито међу младима. Слабости владавине права спутавају даље ширење приватног сектора.

Србија је умерено спремна да се носи са притисцима конкуренције и тржишним силама унутар Уније. Јавне и приватне инвестиције су порасле, мада ниво инвестиционе активности није досегао потребе привреде. Квалитет, једнакост и релевантност образовања и усавршавања не одговарају друштвеним потребама. Известан напредак је постигнут по питању подршке малим и средњим предузећима и предузетништву, али се МСП суочавају са низом изазова, укључујући непредвидив пословни амбијент, висок ниво парафискалних намета, као и отежан и скуп приступ финансијским средствима.

Законодавство ЕУ

Када је реч о способности да преузме обавезе које проистичу из чланства, Србија је наставила да усаглашава своје законодавство са правним тековинама у ЕУ у различитим областима. Адекватни финансијски и људски ресурси и чврсти стратешки оквири ће бити од суштинске важности како би се одржао темпо реформи. Србија је на добром степену спремности у областима попут закона о привредним друштвима, интелектуалне својине, науке и истраживања, образовања и културе и царине. Србија треба даље да унапреди инвестиционо планирање и приоритизацију стратешки важних и зрелих инфраструктурних пројеката у оквиру своје Јединствене листе приоритетних инфраструктурних пројеката и Националног одбора за инвестиције, превасходно у вези са енергетиком и саобраћајем. Србија је умерено спремна у области јавних набавки, статистике, монетарне политике или финансијске контроле. Србија ће морати да постепено усагласи своју спољну и безбедносну политику са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ у периоду до приступања. Приоритетно је да Србија реши питања непоштовања Споразума о стабилизацији и придруживању, нарочито заштитних мера у вези са неким пољопривредним производима, контролом државне помоћи и фискалном дискриминацијом.

Кључни датуми

1999: ЕУ предлаже нови Процес стабилизације и придруживања за пет земаља југоисточне Европе

Јун 2000: Европски савет доноси одлуку да су све државе обухваћене Процесом стабилизације и придруживања потенцијални кандидати за чланство у ЕУ

Јун 2003: Самит у Солуну: потврђена европска перспектива држава Западног Балкана

Април 2008: потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању између Србије и ЕУ

Децембар 2009: укидање виза грађанима Србије за путовања унутар Шенгенског простора; Србија поднела захтев за чланство у ЕУ

Фебруар 2010: ступање на снагу Привременог споразума о трговини и трговинским питањима (део ССП-а)

Октобар 2011: Европска комисија даје позитивно мишљење о захтеву Србије за чланство у ЕУ

Март 2012: Србија стиче статус земље кандидата

Април 2013: Европска комисија даје препоруку о започињању преговора о приступању са Србијом

Јун 2013: Европски савет одлучује да отвори преговоре са Србијом

Септембар 2013: Ступање на снагу ССП-а; почетак аналитичког прегледа правних тековина ЕУ (скрининг)

Децембар 2013: Савет усваја Преговарачки оквир

21. јануар 2014: одржана Прва међувладина конференција о приступним преговорима са Србијом

Март 2015: благовремен завршетак аналитичког прегледа правних тековина ЕУ (скрининг)

Децембар 2015: отворено је Поглавље 35 које се бави нормализацијом односа између Србије и Косова, као и Поглавље 32 о финансијској контроли

Јул 2016: Отворена су Поглавља 23 и 24 која се баве владавином права

Додатне информације на: http://ec.europa.eu/enlargement/countries/package/index_en.htm

Подели

Comments are closed.