Дијалог о економској политици: ЕУ очекује већи привредни раст Србије, похваљује успешну фискалну консолидацију, али упозорава на потребу за наставком структурних реформи

0

Представници земаља чланица Европске уније (ЕУ), Западног Балкана и Турске, Европске комисије и Европске централне банке, као и представници централних банака Западног Балкана и Турске одржали су данас у Бриселу годишњи састанак посвећен економској политици. Овај састанак је део појачаног дијалога о економском управљању између ЕУ и земаља Западног Балкана и Турске, а у циљу ефикасне припреме ових земаља за процес Европског семестра[1] који се спроводи на нивоу ЕУ.

Представници су закључили састанак низом циљаних смерница специфичних за сваку земљу. Закључци за Србију позитивно оцењују фискалну консолидацију коју је земља спровела последњих година, али упозоравају да су фискални ризици и јавни дуг још увек релативно високи. У делу монетарне политике, оцењује се да је била у складу са режимом таргетирања инфлације и да је инфлација очувана на ниском нивоу.

Што се тиче Србије, договорено је шест препорука. Оне су усмерене на: (1) потребу да се средњорочно избалансира буџет, те усвоји кредибилан и обавезујући систем фискалних правила. Уз то, (2) истакнута је потреба да се повећају капиталне инвестиције, као и да се развије јединствени систем њиховог планирања без обзира на извор финансирања. (3) спровођење преосталих активности из стратегије за решавање проблематичних кредита; завршетак приватизације банака у државном власништву; наставак подстицања веће употребе динара; (4) Србија такође треба да повећа инвестирање у енергетски сектор, а да паралелно уз то повећа и енергетску ефикасност, као и да оконча раздвајање и реструктурирање водећих предузећа у овој области. (5) Надаље, Србија треба да усвоји нову индустријску стратегију, али и да усклади инструменте субвенција са правилима државне помоћи, да учини предвидивим парафискалне намете, као и фитосанитарну контролу на границама. (6) Најзад, потребно је смањење пореза и доприноса на најниже плате, укључивање незапослених у активне мере тржишта рада, укључивање релевантних институција у развој дуалног образовања, као и борба против не пријављеног рада.

Председница Владе Ана Брнабић је изјавила: „Одлучно спроводећи дубоке економске реформе у претходном периоду, Влада Републике Србије постигла је фискалну стабилност и направила значајан помак на пољу унапређења услова пословања. Већ трећу годину за редом Србија бележи бољи фискални резултат од планираног, што показује одлучност у намери да се средњорочно и дугорочно оствари избалансиран буџет и предвидива фискална политика. Одличне фискалне резултате пратила је одговорна и предвидива монетарна политика Народне Банке Србије, чији је резултат ниска и стабилна инфлација, стабилан курс динара, као и смањење удела ненаплативих кредита. Ослањајући се на добре резултате у претходном периоду, Влада Србије је определила рекордних 128,2 милијарди динара за капиталне инвестиције у 2018. години, чије извршење у текућој години до сада изнад планираног, али свакако има простора за унапређење и ефикасније коришћење расположивих ресурса. Један од приоритета свакако је и побољшање енергетске стабилности и ефикасности, где бих истакла значај изградње гасног интерконектора са Бугарском. Са циљем модернизације технологија производње, наставићемо са радом на Индустријској стратегији. Такође, наставићемо дијалог са привредом како бисмо наставили са мерама које ће смањити оптерећење послодаваца и запослених. Повећањем не опорезивог цензуса 2018. године, смањено је оптерећење на најниже плате. У сарадњи са привредом, на програмима преквалификација и унапређења система образовања смањићемо незапосленост и повећати компетенцију запослених.”

Сем Фабрици, амбасадор ЕУ у Србији је истакао да је „Србија остварила значајан напредак у спровођењу економских реформи, конкретно у погледу обезбеђивања макроекономске и фискалне стабилности. Предвиђа се привредни раст захваљујући приватној и јавној потрошњи, док се ѕе очекују солидни резултати иѕвоза и инвестиција. Добар привредни учинак би требало искористити како би се створила довољна заштита од фискалних ризика. Напредак је уочен и у унапређењу пословног окружења у ком, међутим, преостаје решавање проблема попут корупције, високог удела сиве економије и парафискалних намета. Неопходно је убрзати реструктурирање великих јавних предузећа, конкретно у сектору енергетике, како би се повећао њихов допринос привредном расту и ограничио њихов негативан утицај на фискалну стабилност. Политичке смернице усвојене данас на економском и финансијском дијалогу у потпуности потврђују процену и приоритете годишњег извештаја Европске комисије за 2018. Драго ми је што се Влада чврсто држи политичких смерница и што је активно учествовала у процесу који је претходио њиховом усвајању. Нагласио бих да ће ЕУ наставити да подржава напоре Србије у унапређењу владавине права, реформе привреде и јачања конкурентности, односно централних аспеката програма економских реформи и политичких смерница. Србија је добро и темељно припремила програм економских реформи за период од 2018-2020, а ја се надам да ће у блиској будућности кључне реформе бити спроведене”.

Гувернер Табаковић је том приликом изјавила: “Србија је забележила значајан напредак на плану макроекономске стабилизације, што су констатовале и ЕЦБ и ЕК. У таквом амбијенту смањили смо инфлациони циљ од 2017. године на 3%+/- 1,5 пп, а инфлацију смо очували на ниском нивоу, што је и поздрављено у извештајима. Референтну каматну стопу смо додатно снизили на 3%, што је њен најнижи ниво у режиму циљања инфлације, обезбеђујући тиме изузетно повољне услове финансирања. Учешће проблематичних кредита забележило је снажан пад од 13,2 п.п, на 9,2%, чиме је пало испод преткризног нивоа. Њихов ниво смањен је за 55%, што потврђује да су Стратегијом за решавање проблематичних кредита у Србији препознате и решаване праве препреке. НБС је спровела све активности из свог акционог плана, многе и пре рока, а као одговоран регулатор деловала је и изван оквира стратегије. У овој години очекује нас раст БДП-а од најмање 3,5%, а у условима даљег унапређења пословног амбијента, повољних монетарних услова, убрзане реализације инфраструктурних пројеката и позитивних трендова на тржишту рада, раст ће бити вођен инвестицијама, потрошњом домаћинства и изузетно динамичним растом извоза. Динамичан раст извоза, подржан приливима СДИ у извозно оријентисане секторе, допринео је да се у односу на 2012. годину учешће дефицита платног биланса више него преполови. За наредни период, кључно опредељење Србије биће раст капиталних инвестиција. Да је то тако, потврђује и висок допринос државних инвестиција расту од 4,5% који је остварен у првом тромесечју ове године. Прича о капиталним инвестицијама је у најзначајнијој мери рад на инфраструктурним пројектима који су у функцији регионалне повезаности. Сматрам да смо у претходном периоду недвосмислено и показали колико нам је регионална повезаност важна, и то ће остати циљ којем смо посвећени. Да би се кренуло у постизање дугорочнијих фискалних циљева пресудна је била политичка воља. Као резултат – имамо снажно фискално прилагођавање. Координација монетарне и фискалне политике била је изузетно важна – снажним ублажавањем монетарне политике, у условима затезања фискалне политике, доприносили смо солидном расту расположивог дохотка становништва. Тиме је Србија била пример земље у којој је, у условима фискалне консолидације, бележен раст БДП-а. Захваљујући тим резултатима, рејтинг агенције су повећале кредитни рејтинг Србије, а премија ризика пала је на најнижи ниво од када се прати за Србију. Много тога је урађено, али је још посла пред нама.”

[1] Европски семестар земљама Европске уније пружа оквир за координацију економских политика. Он омогућава дијалог између земаља чланица о њиховим економским плановима и буџетима и пружа механизам за мерење напретка у току године. Више информација на https://ec.europa.eu/info/strategy/european-semester_en

Подели

Comments are closed.