Завршна Дeкларациjа Самита о Западном Балкану 2017.

0

Италија је 12. јула 2017. у Трсту, у оквиру западнобалканског процеса, угостила шефове влада, министре спољних послова и министре економије Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Бивше југословенске Републике Македоније, Црне Горе и Србије те Аустрије, Хрватске, Француске, Немачке, Словеније и Уједињеног Краљевства као и представнике Европске уније и међународних финансијских институција. Министри саобраћаја земаља Западног Балкана су се такође састали са колегама из италијанских и европских институција.

Самит у Трсту је био прилика да се даље развију постигнућа са претходних самита у Берлину (28. август 2014), Бечу (27. август 2015) и Паризу (4. јул 2016) – и оствари даљи напредак у неколико области сарадње, конкретно по питању агенде повезивања, која јесте и надаље ће бити окосница овог процеса, као и по питању процеса регионалних интеграција. На Самиту је истакнута потреба да се пронађу адекватни одговори на глобалне изазове и потврђен је значај јачања реформи у области владавине права, основних права, економског развоја и конкурентности у циљу бољитка грађана.

Учесници су једногласно потврдили недвосмислену подршку европској перспективи Западног Балкана, коју је претходно потврдио Европски савет у својим закључцима од 9. марта, и истовремено су истакли да је неопходно обновити напоре за спровођење реформи у региону. Истичући комплементарну природу западнобалканског процеса и преговора о проширењу, они су поздравили досадашњи напредак свих западнобалканских партнера на европском путу, али су истовремено истакли да су појединачне земље у различитим фазама процеса и потврдили да ће напредак сваке од њих бити оцењиван на основу индивидуалних заслуга.

Будућност Западног Балкана је у Европској унији, Унији која је отворена за европске земље које поштују њене вредности и посвећене су њиховом унапређењу. ЕУ се у Риму, на обележавању 60. годишњице Римских уговора, обавезала да ће радити на снажнијој и диференциранијој Европи. У Трсту обећавамо да ћемо радити на бољој интеграцији Западног Балкана са ЕУ у циљу оснаживања и уједињења континента. Интеграција Западног Балкана у ЕУ је стратешка инвестиција у мир, демократију, просперитет, безбедност и стабилност читаве Европе.

Учесници Самита у Трсту су се сложили да треба обновити политички ангажман како би сваки од западнобалканских партнера начинио неповратне кораке напред на европском путу те како напори за демократизацију, стабилизацију и придруживање не би били прекинути због унутрашњих подела или спољних утицаја. У том смислу поздрављамо обновљену посвећеност Западног Балкана промовисању добросуседских односа и међусобне сарадње у региону. Решавање отворених питања и уздржавање од националистичке реторике може отворити пут ка светлијој будућности која би многима донела предности захваљујући већој стабилности и бољим економским условима. Учесници су у Трсту изнова потврдили подршку реформама на Западном Балкану у циљу испуњавања економских и политичких захтева за приступање ЕУ.

Продубљена регионална сарадња ће поспешити помирење и подстаћи тежњу за приступање ЕУ сваке појединачне земље. Учесници су истакли велики значај других регионалних процеса, попут процеса Брдо-Бријуни, као и регионалних институција и механизама, попут Централноевропске иницијативе, Регионалног савета за сарадњу, Јадранско-јонске иницијативе, регионалне иницијативе за борбу против корупције, који теже остваривању заједничког циља односно јачању регионалне сарадње и изградњи просперитетног и међусобно повезаног подручја.

Учесници су поздравили све већу жељу и способност региона да преузме одговорност над процесом, које потврђује велики број регионалних министарских састанака и самит Западног Балкана одржан у марту у Сарајеву.

СПАЈАЊЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

Повезаност

Агенда повезаности, која је фокусирана на инфраструктуру и спровођење реформи у области сабраћаја и енергетике на нивоу региона и у оквиру Трансевропске саобраћајне мреже, напредује и остварује резултате. Она ће остати кључна ставка у нашем програму: добро повезане и функционалне инфраструктурне мреже покрећу привредни раст, нуде пословне прилике, привлаче инвестиције и отварају радна места.

На Самиту у Трсту је размотрен напредак у спровођењу пројеката који су покренути на два претходна самита и поздрављен је почетак важних грађевинских радова. До краја године ће уследити још радова. Учесници су постигли договор о још седам додатних пројеката повезаности чија је инвестициона вредност преко 500 милиона евра, од чега ће 194 милиона евра бити обезбеђено кроз грантове ЕУ, зајмове ЕИБ-а и ЕБРД-а те национална средства земаља Западног Балкана. Укупна средства за повезивање издвојена од 2015. сада износе преко 1,4 милијарде евра за 20 инвестиционих пројеката.

Осим тога, Инструмент за повезивање Европе је по први пут мобилисан у региону и у оквиру њега ће бити обезбеђена бесповратна средства у износу од 11,4 милиона евра. Поднет је извештај о спровођењу реформских мера у области повезаности у сектору саобраћаја и енергетике које су договорене на претходна два самита, укључујући план за успостављање функционалног регионалног тржишта електричном енергијом. Веза између западнобалканског регионалног тржишта електричном енергијом и унутрашњег тржишта електричном енергијом ЕУ ће бити развијана кроз иницијативу за гасно повезивање Централне и Југоисточне Европе. Самит је позвао инцијативу ЦЕСЕЦ која је проширена на електричну енергију и Секретаријат Енергетске заједнице да истраже могућности за сарадњу са суседним државама чланицама ЕУ и наставе добре резултате Меморандума о разумевању за развој регионалног тржишта електричном енергијом и Уговора о успостављању Енергетске заједнице. Учесници су поздравили иницијативе за интеграцију тржишта Западног Балкана као кораке у правцу што бољег искоришћавања потенцијала Трансбалканског електро-енергетског коридора.

Иако припремни радови добро напредују, лидери Западног Балкана препознају потребу за улагањем већих напора како би мере биле спроведене до краја и како би на терену дошло до стварних помака у циљу привлачења инвестиција и максималног искоришћивања њихових предности, имајући у виду да су одржива енергетска политика и борба против климатских промена суштински повезане. Европска комисија, Транспортна опсерваторија Југоисточне Европе и Секретаријат Енергетске заједнице ће наставити да подржавају рад на томе.

Учесници Самита су узели у обзир напоре предузете за даљи развој две енергетске иницијативе најављене на Самиту у Паризу и изразили задовољство због покретања иницијативе РЕЕП+. Самит је размотрио напредак у развоју Регионалне хидроенергетске стратегије за Западни Балкан, која је најављена прошле године у Паризу, а која ће бити даље развијана како би пружила смернице за хидроенергетски развој у региону и обезбедила поштовање правних тековина ЕУ у области животне средине и релевантних националних споразума.

Самит је топло поздравио потписивање Уговора о саобраћајној заједници између Европске уније и пет западнобалканксих партнера. Учесници су изразили жаљење због тога што Босна и Херцеговина није потписала Уговор и позвали су је да му се прикључи што пре. У том контексту, учесници су истакли да је потребно брзо постићи договор о седишту Секретаријата и, уз подршку Европске комисије, обезбедити његово функционисање до следећег самита. Уговор означава почетак нове ере у сарадњи између ЕУ и Западног Балкана. Суштина Саобраћајне заједнице је да приближи Западни Балкан ЕУ стварањем у потпуности интегрисане саобраћајне мреже на нивоу региона као и између региона и ЕУ, али и да регион приближи стандардима и политикама ЕУ у области саобраћаја.

Регионална економска интеграција и развој

Самит је поздравио заједничку иницијативу лидера Западног Балкана за интензивирање регионалне економске сарадње и развој регионалног економског подручја, заснованог на правилима и начелима ЦЕФТА-е и ЕУ и у складу са Споразумима о стабилизацији и придруживању, које ће омогућити постепено повећање слободног кретања робе, услуга, инвестиција и квалификованих радника, не реметећи притом појединачни развој сваке од земаља.

Регионално економско подручје ће допринети искоришћавању огромног потенцијала региона са око 20 милиона људи, стварањем бољих и одрживијих економских прилика за све и привлачењем више страних директних инвестиција него што је то тренутно случај. Учесници су поздравили презентацију лидера и усвајање вишегодишњег Акционог плана за развој регионалног економског подручја који покрива трговину, инвестиције, мобилност и дигиталну економију (Акциони план се налази у прилогу ове Декларације). Рад на успостављању оваквог подручја није алтернатива нити процес који се одвија паралално са процесом европских интеграција: напротив, он ће ојачати капацитет западнобалканских економија да испуне економске критеријуме за приступање ЕУ и спроведу правне тековине ЕУ на регионалном нивоу пре приступања ЕУ. Осим тога, овакво подручје ће повећати просперитет и запошљавање. Регионални савет за сарадњу је позван да, заједно  са структурама ЦЕФТА-е, прати овај процес и редовно обавештава учеснике самита о Западном Балкану односне службенике задужене за њихову припрему о напретку постигнутом у погледу остваривања резултата дефинисаних овим Акционим планом.

Ово обухвата иницијативе за унапређење паметне регионалне специјализације и стварање ланаца вредности те убрзање развоја иновација и трансфера технологија. Осим подршке приватном сектору која је наведена у наставку, Европска комисија је најавила мере подршке од преко седам милиона евра како би допринела претварању регионалног економског подручја у реалне пословне прилике.

Приватни сектор и развој малих и средњих предузећа

Динамична пословна клима је кључна за диверсификацију и модернизацију економије као и отварање радних места и раст. Учесници су се сложили да ће радити на стварању динамичније инвестиционе климе на Западном Балкану кроз развој предузетништва у региону, ослањајући се на предности самог региона, између осталог на младе и научно знање. Пораст компјутеризоване производње и дигитализација економских процеса могу донети велике предности економијама Западног Балкана. Итовремено, успостављање неопходне информационо-комуникационе инфраструктуре и поузданих правних оквира за те услуге представља изазов. Да би се удружили постојећи напори са развојем препорука за будућу сарадњу, партнери са Западног Балкана ће одржати ИТ самит заједно са Европском комисијом, Регионалним саветом за сарадњу и привредницима, узимајући у обзир одређене приоритете утврђене приступом за успостављање јединственог дигиталног тржишта. Учесници су позвали и на даљи развој иновативних приватно-јавних партнерстава, између осталог увођењем дуалних елемената и других облика рада заснованих на системима средњег стручног образовања и обуке на Западном Балкану.

Учесници су поздравили резултате бизнис форума на ком су представљене и размотрене платформе за финансирање и помоћ малим и средњим предузећима захваљујући којима ће ова предузећа унапредити свој учинак. Један од фокуса бизнис форума је био потенцијал за сарадњу између малих и средњих предузећа у секторима попут енергетике и животне средине, инфраструктуре или иновација. Препознато је да обука у циљу унапређења предузетништва на нивоу региона има потенцијал за покретање иницијатива за изградњу капацитета. На састанцима су успешно истражене пословне прилике за мала и средња предузећа са Западног Балкана.

Европска комисија је најавила додатна средства у износу од 48 милиона евра које ће каналисати кроз Инструмент за развој предузећа и иновација на Западном Балкану у циљу подизања предузетничког капацитета и пружања нових прилика за финансирање за компаније у региону.

У оквиру напора за повећање доприноса приватног сектора трговини и привредном расту, на Самиту у Трсту је успостављен Секретаријат привредних комора Западног Балкана.

ПОВЕЗИВАЊЕ ЉУДИ

Позитиван план за младе

Стране су поздравиле спровођење Акционог плана за рад са младима и политику о младима припремљен на конференцији младих ЕУ и Западног Балкана у Љубљани. Стране су данас, као резултат Форума младих – састанка 60 младих људи из региона и ЕУ у Трсту – размотриле препоруке везане за мобилност, инклузију, предузетнишство и учешће младих. Универзитети из јадранско-јонског региона су показали спремност да дају допринос сопственом декларацијом. Европска комисија је предузела мере како би повећала учешће Западног Балкана у програму Еразмус+ – што је својеврсни допринос обележавању 30. годишњице програма – у циљу подршке мобилности младих волонтера, омладинских радника, студената и унверзитетског особља као и јачању институционалних капацитета.

Регионална канцеларија за сарадњу младих (РYЦО) – конкретан резултат улагања заједничких напора од Самита у Берлину – сада је почека са радом и представила је свој први програм рада за подстицање сарадње међу младима у региону. У том контексту је изнет предлог за успостављање „лабораторије грађана“ и покретање пројекта за сузбијање радикализације. Учесници су поздравили финансијску подршку ЕУ спровођењу програма и обећали да ће се постарати да успоставе проактивну сарадњу са Канцеларијом. Захвалили су се немачко-француској канцеларији за младе на помоћи приликом успостављања Регионалне канцеларије за сарадњу младих.

У контексту успешно спроведеног програма за размену младих државних службеника – који је подржан на прошлогодишњем Самиту у Паризу – учесници су поздравили његов наставак у наредне две године, захваљујући чему ће 30 младих службеника годишње из сваке од земаља Западног Балкана моћи да прође обуку у ЕУ и учествује у размени у оквиру региона. Поздрављено је и укључивање Западног Балкана у Европски портал за младе као начин да се младима из региона помогне да искористе прилику да раде, уче, волонтирају и путују у Еропској унији.

Управљање, владавина права и сузбијање и борба против корупције

Унапређење управљања и владавине права је један од основних услова за приступање ЕУ и изградњу здравог економског ткива. Земље које поштују владавину права могу умањити негативне ефекте корупције и притом избећи лоше управљање и неадекватно коришћење јавног новца, док мање конкурентна тржишта подривају поверење грађана у демократске институције и процесе. Корупција утиче на све. У заједничком интересу држава чланица ЕУ и Западног Балкана је да обезбеде увођење ефикасних и делотворних политика за борбу против корупције које уживају снажну политичку подршку.

Како би допринела остваривању овог циља и инкорпорирала димензију сузбијања корупције у различите политике, Национална агенција за борбу против корупције Италије (АНАЦ) је у Трсту организовала радионицу са партнерским институцијама са Западног Балкана и Регионалном иницијативом за борбу против корупције (РАИ), са којима је радила на решавању пет питања: спречавање корупције; транспарентност; јавне набавке; узбуњивање и сукоб интереса. Тематски семинари ће бити организовани у наредном периоду, у сарадњи са Европском комисијом, како би се продубила знања и допринело изградњи оперативних капацитета. Иницијатива је међу партнерима пробудила значајно интересовање за делотворно решавање и сарадњу на питањима интегритета.

Учесници су поздравили завршну декларацију која је договорена на радионици (у прилогу) а у којој је утврђен низ обавеза за унапређење капацитета за реаговање на корупцију.

Наука

Државе чланице ЕУ и лидери из региона су одлучили да започну процес успостављања Истраживачког фонда Западног Балкана као самоуправне међународне институције која је предложена на трећој заједничкој научној конференцији у оквиру западнобалканског процеса у јуну 2017. у Паризу. Поздравили су спремност италијанске Владе да буде домаћин Фонда у Трсту. Циљ Фонда је додељивање грантова младим научницима који су спремни да формирају изванредне научне тимове, лабораторије и групе на Балкану, као и пружање подршке размени са европским колегамау циљу бољег повезивања истраживања у ЕУ са Западним Балканом. Учесници су дали мандат групи научника и изасланика да проуче финансијску и техничку изводљивост пројекта и да до следећег Самита договоре све неопходне аранжмане. Учесници су поздравили концепт експертске групе, која је иницирана на заједничкој научној конференцији, за развој Акционог плана за паметни раст Западног Балкана и позвали су релевантне актере из академске заједнице, универзитета, привреде и цивилног друштва као и међународних финансијских институција да се придруже овим напорима. Учесници су се захвалили Европској комисији на напорима у контексту истраживања и иновација, али и размене научних знања кроз Хоризон 2020 – програм ЕУ за истраживање и иновације који је отворен за Западни Балкан – као и кроз иницијативе Заједничког истраживачког центра.

Учесници су поздравили најаву Италије о одржавању наредне заједничке научне конференције Западног Балкан у Риму 2018. и изразили су захвалност немачкој академији Леополдина на континуираној подршци за сарадњу научника.

Нерешена билатерална питања

Учесници су са задовољством примили на знање потврду партнера са Западног Балкана да ће подржавати једни друге на европском путу као и обећање да ће политичке разлике решавати у оквиру својих демократских институција и кроз јачање међусобног политичког дијалога. Партнери из ЕУ су подсетили да је изградња добросуседских односа камен темељац европског пута и потврдили су спремност да подрже Западни Балкан у решавању отворених питања на сваки могући начин. Учесници су поздравили Извештај француског председништва прошлогодишњег Самита о процесу демаркације граница на Западном Балкану и потврдили спремност да истраже будуће иницијативе које би допринеле остваривању напретка у том смеру.

Цивилно друштво

Учесници су истакли значај цивилног друштва као независног, активног, ангажованог и уваженог партнера који политичким лидерима помаже да направе информисани избор, доприноси спровођењу политика и ослушкује очекивања јавности. Примили су на знање препоруке Форума цивилног друштва, укључујући иницијативу РЕЦОМ, чиме је показано да су самити део заједничких напора.

БОРБА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА, ЕКСТРЕМИЗМА, РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ И ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА

Самит је потврдио да, како се истиче у Глобалној стратегији ЕУ за спољну и безбедносну политику, борба против тероризма и спречавање насилног екстремизма и радикализације који резултирају насиљем представљају заједничке претње за чије решавање је неопходно применити прилагођени приступ, заснован на познавању локалних прилика и ширем регионалном оквиру сарадње. Страни терористички борци представљају регионални и глобални изазов: зато ћемо радити на унапређењу: размене информација са Интерполом и Еурополом; проактивног ангажмана са Европским центром за борбу против тероризма и центрима за сарадњу полицијских органа; спровођења Конвенције о сарадњи полиције у југоисточној Европи; сарадње у области управљања границама.

У циљу спречавања радикализације и насилног екстремизма, стране су се обавезале на: ангажман са цивилним друштвом и локалним заједницама; сарадњу са притворским установама; стварање алтернативних и позитивних наратива за сузбијање утицаја екстремистичких идеологија; подстицање сарадње у оквиру Мреже ЕУ за ширење свести о радикализацији. Учесници су препознали значај организованих програма за благовремену дерадикализацију, рехабилитацију и реинтеграцију. Учесници су се сложили да постоји потреба за сузбијањем злоупотребе интернета од стране терориста и поздравили рад који се обавља у оквиру Интернет форума ЕУ. Кључно је идентификовати и прекинути везе између терористичких група и транснационалних криминалних мрежа које се баве трговином људи, дроге и оружја: сарадња у овој области се наставља, као и у области борбе против прања новца и финансирања терористичких активности. Поздрављена је и подршка коју ЕУ пружа овим напорима кроз Иницијативу за борбу против тероризма на Западном Балкану и иницијативу за Интегрисано управљање унутрашњом безбедношћу. Када је у питању трговина ватреним оружјем, стране су препознале значај повећаног ангажмана са Еурополом и пројектом Центар за контролу малокалибарског и лаког наоружања у југоисточној и источној Европи. Осим тога, изнет је предлог за јачање борбе против трговине малокалибарским и лаким наоружањем и то подизањем нивоа физичке безбедности залиха оружја и покретањем кампања за добровољну предају оружја.

Како би се успешно одоговорило на заједничке претње тероризма, насилног екстремизма, радикализације и транснационалног организованог криминала, неопходна је делотворна сарадња широм ЕУ и југоисточне Европе. Стране су се обавезале да ће максимално користити заједничке инструменте и мреже и радити заједно у духу партнерства, а унутар опсега политике проширења, размењивати искуства и узајамно се подржавати у заједничком напору да обезбеде сигурност и безбедност својих грађана. Одржива превенција радикализације захтева свеобухватни приступ и узимање социо-економске ситуације у обзир, укључујући смањење незапослености младих.

СПРЕЧАВАЊЕ ИРЕГУЛАРНИХ МИГРАЦИЈА

Боље управљање миграцијским токовима је изазов целог континента. Одговор  на овај проблем мора бити делотворан и мора одражавати начела солидарности, партнерства и поделе одговорности. Ово захтева даљу сарадњу између Европске уније и Западног Балкана који је последњих година погођен огромним миграцијским кретањима и који је успео да постане део решења овог проблема захваљујући интензивној сарадњи на нивоу региона и са ЕУ.

Заједничке напоре треба наставити како би се унапредило управљање границама и повећали капацитети за контролу, спречили ирегуларни миграцијски токови и наставила борба против организованих криминалних мрежа, кријумчара и трговаца људима, уз поштовање људских права и права на међународну заштиту, у потпуној сагласности са међународним обавезама.

Учесници су још једном истакли значај наџора над развојем потенцијалних миграцијских рута ка Европској унији у региону. Све стране морају да бити спремне и обезбедити капацитете за решавање нових и растућих потреба и изазова.

БУДУЋНОСТ ПРОЦЕСА

Учесници су поздравили спремност Уједињеног Краљевства да буде домаћин Самита о Западном Балкану 2018, сложили су се да ће овај процес наставити и након следеће године и изразили су задовољство у погледу одржавања догађаја на високом нивоу у самом региону.

Подели

Comments are closed.