Изјава Могерини након 5. седнице Савета за стабилизацију и придруживање између ЕУ и Србије

0

Изјава високе представнице/потпредседнице Федерике Могерини на заједничкој конференцији за медије након 5. седнице Савета за стабилизацију и придруживање између ЕУ и Србије:

Проверити пре објављивања!

Велико ми је задовољство да још једном угостим председницу Владе Србије Ану Брнабић и њен тим у Бриселу. Управо смо одржали 5. састанак Савета за стабилизацију и придруживање између Европске уније и Србије.

Савет је увек добра прилика за осврт на стање односа између Европске уније и Србије и могу вам рећи да су наши односи и даље веома снажни, интензивни и позитивни.

Увек понављам да сматрам да је цео Западни Балкан, укључујући Србију, већ део Европе. Оно о чему разговарамо и на чему радимо није интеграција Србије у Европу, већ интеграција Србије у Европску унију.

Гледајући шта смо заједно постигли од прошлог новембра, јасно је да је посвећеност узајамна.

Ове године смо објавили Стратегију за Западни Балкан у којој смо истакли јасну посвећеност Европске уније политичкој, економској и друштвеној трансформацији региона, са јасно дефинисаним резултатима у секторима попут повезаности, безбедности и миграција. Онда смо одржали Самит ЕУ-Западни Балкан у Софији – 15 година након оног у Солуну – на ком су лидери ЕУ и Западног Балкана подржали приоритете изложене у Стратегији.

Сада имамо све неопходне алате да начинимо неповратан напредак на европском путу региона и, конкретно Србије, до краја мандата ове Комисије – верујем да ти кораци могу постати неповратни и да могу напредовати још већом брзином.

То је мој циљ. Њему је посвећена и Европска унија, као што је већ поновљено на низу састанака Савета.

Приступни преговори Србије напредују. Прошле недеље, као што знате, на Међувладиној конференцији смо отворили још два поглавља. До сада је отворено 16 поглавља, од чега су два привремено затворена.

Чврсто сам уверена да можемо да напредујемо још брже. Брзина преговора зависи од брзине спровођења реформи у свим областима које су релевантне за приступање ЕУ. Бићу јасна: поздрављамо посвећеност председнице Владе Србије коју је данас изразила – континуирану посвећеност Владе и грађана Србије остваривању стратешког циља, односно приступања ЕУ.

Уверена сам да ће посвећеност и ангажман председнице Владе донети даљи напредак у кључним областима владавине права, избора, парламентарног наџора и слободе изражавања.

Посвећеност Србије нормализацији односа с Косовом је такође један од кључева за напредак у приступним преговорима.

Европска унија очекује од Србије и Косова да испуне своје обавезе из дијалога, будући да су у оне  директној вези са конкретним изгледима за напредак на њиховом европском путу.

У том контексту ћу прокоментарисати недавну одлуку косовске владе о увођењу пореза од 100 одсто на робу увезену из Србије и Босне и Херцеговине. Порука Европске уније, комесара Хана, комесарке Малстрем, па и моја, од почетка је јасна: ова мера представља кршење споразума ЦЕФТА и противи се духу Споразума о стабилизацији и придруживању. У најбољем интересу Косова је да моментално повуче ову одлуку.

Проблеме би требало решавати кроз дијалог коме смо Европска унија и ја лично у потпуности посвећени и који настављамо да олакшавамо.

Дозволите ми да прокоментаришем још једну ствар која је од изузетног значаја за сарадњу са Србијом – безбедносна и спољна политика. Србија је веома важан партнер ЕУ када је у питању ова област. Ми веома ценимо учешће Србије у четири војне мисије и операције у Малију, Централноафричкој Републици и Сомалији. Такође поздрављамо текуће припреме Србије да се прикључи цивилним мисијама ЕУ.

Имајући то у виду, а у складу са оквиром приступних преговора, од Србије очекујемо да прогресивно усагласи своју спољну и безбедносну политику са ЕУ.

За крај ћу додати да сам оптимистична по питању европске будућности Србије и верујем да кроз заједнички рад Србија може напредовати још брже, што је, то видим јасно, и снажан захтев грађана земље.

Драга Ана, дозволите да вам се захвалим још једном на руководству и посвећености реформској агенди, а ја ћу вас још једном уверити да ћете у нама увек имати партнере и пријатеље који су спремни да испрате сваки ваш корак.

Линк за видео: : https://ec.europa.eu/avservices/video/player.cfm?ref=I165735

П. Јуче сте се састали са премијером Косова али нисте одржали конференцију за штампу. Како то да протумачимо? Каква је ваша порука за Ану Брнабић по питању Косова и предлога за формирање косовске војске. Да ли је то порука да се настави даље, да се остане уздржан или нешто треће? 

Мислим да не морате да читате између редова да бисте знали шта мислим о различитим стварима. Моји ставови су веома јасни и као што сам и малопре поновила, то није само мој, већ и став Европске уније, држава чланица и Европске комисије. Увођење пореза од 100% је јасно кршење ЦЕФТА-е. Такође се противи и духу ССП-а између ЕУ и Косова и ми смо неколико пута позвали на повлачење одлуке, први пут још када су таксе износиле 10 одсто.

То није тајна. Ја сам то јасно поменула у својим изјавама, као и комесар Хан у својим. Заједно смо потписали писмо – ја, комесар Хан и комесарка Малстрем – у ком смо и Косову и Србији предложили да посредујемо решавању трговинских питања кроз дијалог а не увођењем тарифа којима се крше споразуми о слободној трговини.

Незадовољство о коме говорите је било видљиво од самог почетка. Премијер Косова и ја јуче нисмо одржали конференцију за штампу јер смо се сложили да немамо никаквих новости. Све што смо рекли јавно пре састанка је током сусрета потврђено, тако да нисмо имали шта да додамо.

Када се ради о трансформацији косовских снага безбедности, став Европске уније је исти као и став НАТО-а. И даље сматрамо да мандат косовских снага безбедности мора бити инклузиван и постепен процес у складу са косовским Уставом. Очекујемо од Косова да настави да испуњава своје правне обавезе, конкретно у погледу првог споразума постигнутог у Бриселу у априлу 2013.

П. Када је у питању резолуција косовског Парламента у којој се прејудицира исход дијалога: како ви гледате на ту резолуцију и зашто нам је потребан дијалог ако већ имамо овакав документ? Како реагујете на оптужбе Косова да ви подривате дијалог? Да ли сматрате да њихове једностране мере подривају дијалог? Шта можете да учините поводом тога?

Улога медијатора у тако тешким дијалозима није да реагује на оптужбе него да се смешка, да буде љубазан, да слуша све, да одговара на сва питања на приватним састанцима и да олакшава дијалог који иначе не би постојао.

Јучерашњи састанак са премијером Косова није био у том духу. Нисам чула ниједну оптужбу на мој рачун нити на рачун дијалога. У супротном, мислим да се не би састали са мном овде.

Ја упорно радим, као што је рекла шефица Владе Брнабић, на томе да створим услове за обе стране да се укључе у конструктиван дијалог, дијалог који ће донети користи обема странама, региону и глобалној безбедности.

Некад је лакше, некад теже. Поновићу речи Ане Брнабић: брзина отварања поглавља не изазива фрустрације, нити брзина дијалога изазива фрустрације код мене. Понекад дијалог иде глатко, понекад наилази на препреке.

Бићу крајње јасна: дијалог припада укљученим странама односно Београду и  Приштини. Наша, моја лична улога у њему, јесте да му посредујем, да омогућим простор, да покушам да гарантујем да ће две стране поштовати једна другу и претходне споразуме, да ће их применити у потпуности и да ће у обзир узети општа начела међународног права и ЕУ.

Темпо, агенду, садржај и исход дијалога, међутим, одређују укључене стране. Надам се да ће две стране доћи у Брисел и наставити конструктиван процес. Уочен је напредак ове године, а ја се надам да ће он бити настављен.

Што се првог дела вашег питања тиче, такође је на укљученим странама да одлуче како ће интерно организовати своје делегације и припреме за састанке. Дефинитивно није на ЕУ нити на мени да председницима Србије и Косова говорим како да постигну унутрашњи консензус, како да воде унутрашњи дијалог који Србија води већ неко време у различитим форматима. Обе стране морају да организују своје унутрашње дијалоге како оне желе, уз моје посредовање али под сопственом контролом.

П. Тренутно се воде два истовремена процеса у погледу Косова: дијалог у Бриселу и дипломатска офанзива коју води Србија. Да ли сматрате да је било шта што Србија ради ван зграде Службе ЕУ за спољне послове противно духу нормализације односа и дијалога?

Рекла сам да дијалог има тешке ситуације. Али кад тешке ситуације постану лакше, онда су оне лаке ситуације.

У прошлости, па чак и недавно, било је чинова, изјава или корака – и са српске стране – који нису доприносили изградњи климе која погодује дијалогу. Ја стално истичем следеће: можете да покренете циклус провокација, који не доноси ништа конкретно, ни грађанима, ни европској перспективи, ни регионалној сарадњи. И лако ћете се заглавити у њему. То је оно што сви очекују од Балкана, да заувек остане жртва контроверзи.

Или можете да изаберете другачији пут. Пут дијалога који може довести до правно обавезујућег споразума који ће решити сва отворена питања и од ког ће користи имати обе стране, и Београд и Приштина, њихови грађани, регион, регионална сарадња, укључујући економски развој у региону, европска перспектива обе стране и читавог региона, те који ће унапредити безбедност и стабилност ширег региона.

То је њихов избор. Као што сам рекла, није на ЕУ да одлучује. Оно што ја видим је да је за дијалог неопходно да обе стране верују у њега, да се активно укључе у њега, да кроз узајамно поштовање и на отворен начин решавају сва тешка питања. Ми смо ту да ово олакшамо, да подржимо процес и ја и даље верујем да је то могуће.

[…]

Сматрам да ово јасно показује избор који је пред њима. Став „мило за драго“ никоме није донео ништа добро.

У претходно постигнутим споразумима има делова који нису примењени са једне или друге стране. Ми инсистирамо на томе да обе стране у целости примене споразуме који су већ постигнути.

Суштина је следећа: да ли обе стране бирају да се укључе у тражење свеобухватног, односно трајног решења за сва отворена питања колико год да су тешка? Или ће бирати лакши пут и наставити ову игру?

Није на ЕУ да начини тај избор. Ми смо ту да помогнемо, да олакшамо, да их подржимо.

Обе стране кажу, а ја им верујем, да бирају европску перспективу. Наш избор је стога да ставимо до знања шта морају да ураде да би се приближиле Европској унији. Морају да нормализују односе и да реше отворене проблеме ма колико да су сложени. Замислите: ми не желимо да земље са којима преговарамо имају било какве размирице међу собом, па чак ни граничне спорове.

То значи да ако сте озбиљни по питању приступних преговора или европске перспективе, знате шта је њихова суштина. Али у ЕУ се не улази по налогу лекара. То је избор. Обе стране морају да учине више. Наш посао је да кажемо шта може да помогне, шта не може, како да се оствари напредак, а шта би створило препреке.

Завршићу једном позитивном опаском. Сматрам да је алтернатива озбиљном дијалогу уз реални ангажман обе стране веома опасна и не желим о њој да размишљам. Мислим да је ово једини пут напред.

Линк за видео: https://ec.europa.eu/avservices/video/player.cfm?ref=I165735

Подели

Comments are closed.