Корисници Регионалног стамбеног програма у Србији

0

Процењује се да је након оружаних сукоба из 1990-их година, унутар и изван граница бивше Југославије било три милиона избеглица. Током протеклих двадесет година, велики број њих је успео да се врати нормалном животу кроз локалну интеграцију, пресељење или повратак. Међутим, на десетине хиљада избеглица је и даље расељено широм региона, а велики број њих живи у лошим условима без сталног места пребивалишта.

Породица Боговац је добила пакет грађевинског материјала у октобру 2015. у оквиру првог потпројекта који је спроведен у Србији у склопу Регионалног стамбеног програма. Ова четворочлана породица је једна од 129 које су добиле пакете грађевинског материјала у 2015. захваљујући којима су да завршиле изградњу својих кућа.

Породица Боговац данас коначно има кров над главом. Када су 1995. побегли из села Кољане у Хрватској, стигли су у Инђију где су их примили рођаци будући да нису имали друге могућности. Касније су живели као подстанари, али су успели да уштеде довољно новца да купе плац и започну изградњу куће. Нажалост, услед недостатка средстава нису успели да је заврше.

Када су чули за Регионални стамбени програм, одмах су се пријавили за помоћ. Илија Боговац саветује другим избеглицама да не губе наду и да се пријаве за помоћ. „Дуги низ година смо живели као подстанари под туђим кровом. Велика је радост уселити се у сопствену кућу. Не губите веру.“

Ненад Тумара је добио монтажну кућу која је подигнута на његовом плацу у Пећинцима. „Од почетка 1990-их, када смо пребегли из Хрватске и дошли у Пећинце, живео сам са својом мајком. Сваке године сам се пријављивао за различите конкурсе за помоћ избеглицама, али нисам имао среће. Након толико година, захваљујући Регионалном стамбеном програму коначно имам смештај, своју монтажну кућу!”

Марица Цугаљ је са мужем побегла из Хрватске 1995. Од тада живе у селу Пећинци у Срему. Њихова породица сада броји три члана, њих двоје и њихову четрнаестогодишњу ћерку. Имали су среће да је Марицин муж увек имао посао. Он ради као мајстор, док је она запослена у локалној продавници.

Породица Цугаљ је сазнала за могућност добијања монтажне куће, а будући да су већ поседовали плац, испуњавали су неопходне критеријуме. Након више од 20 година живота у изнајмљеним становима, уселили су се у монтажну кућу у Пећинцима чију је изградњу финансирао Регионални стамбени програм. Управо су провели прву зиму у новој кући. Иза њиховог дома је мала башта у којој Марица гаји поврће и пчеле. Могућност да сами узгајају храну и остваре додатне приходе од меда овој породици значи много.

Породица Цугаљ се радује наредном лету када ће моћи да беру своје поврће и праве свој мед.

Марко и Душица Узелац су у лето 1995. стигли у Србију на трактору само са стварима које су могли да понесу. Доспели су у Обреновац где су почели да живе са рођацима – у стану од 50 квадрата у ком је понекад живело и до 20 људи. Марко је био кувар у Хрватској, али је у Србији успевао да брзо нађе привремене послове радећи као конобар како би издржавао породицу. Обезбедити кућу за њих четворо се, међутим, показало као тешко.

Душица и Марко су чули за могућност добијања сеоске куће у оквиру Регионалног стамбеног програма. За њих је ово била најбоља опција јер би им омогућила да остану у истом селу у ком су живели годинама, у близини својих одраслих ћерки и шесторо унучади. Прикупили су неопходну документацију, пријавили се и надали најбољем.

Жеља им се остварила у јулу 2016: након више од 20 година током којих су практично живели као бескућници, добили су своју кућу, са великом баштом и воћњаком иза куће.

Подели

Comments are closed.