Креативна Европа: 4 успешне приче из Војводине

0

Две године након што је Србија приступила ЕУ програму Креативна Европа, бесповратну помоћ од више од 1,5 милиона евра добило је 43 пројеката: 30 из области савременог стваралаштва и 13 из области књижевног превода. Подаци се односе само на потпрограм Култура, коме је Србија приступила у марту 2014, док је другом потпрограму – Медија – приступила крајем 2015. и успешне приче се тек креирају.

Међу институцијама културе које успешно користе средства Креативне Европе су и четири из Војводине, представљене на панелу “Европа за креативну Србију”, крајем јуна у Новом Саду. Панел је спојио два догађаја, јер је одржан у оквиру фестивала Синема сити, али је био и пратећи догађај изложбе фотографија “ЕУ и Србија: 15 година партнерства” организоване током трајања фестивал у Лиманском парку. У 15 година пружања развојне помоћи ЕУ Србији, култура је имала и има значајно место, о чему говоре све бројније успешне приче. Ево оних које су биле представљене на панелу “Европа за креативну Србију”

Како привући младе у музеје

Галерија Матица Српске је у октобру 2015, у сарадњи са Народном галеријом из Љубљане, Уметничко-историјским музејем из Беча и невладином организацијом ИСЕС из Шпаније, конкурисала за подршку из програма ’Креативна Европа’ пројектом „Hear me! Bring youth and museums together”.

iz-matice

„Наша тема је како да спојимо младе и музеје. Музејска пракса показала је да врло мали број младих људи, поготово тинејџера, посећује музеје и то је огроман проблем широм света, не само код нас“ каже кустос Галерије Матице српске Јелена Огњановић.

Осим интеракције са младима циљ пројекта је да подржи развој стручњака који ће кроз учење нових методологија постати стручни и у области музејске едукације. „То су методологије директно усмерене на младе људе који треба да развију професионалне вештине: десигн тхинкинг, гамифицатион, а ми ћемо покушати да имплементирамо методологију ’Лего коцкица’ у наш пројекат – она ће бити основа са којом ћемо кренути“ објашњава Јелена Огњановић. Намера је, каже она, да се кроз уметност и културу отворе многе актуелне теме, попут миграција. „Стручњаци ће бити едуковани у Шпанији; након тога ћемо урадити истраживање публике, да се види коју публику музеји привлаче. И тада ће пројекат стартовати у правом смислу – биће организоване радионице на којима ће учествовати млади, јер је пројекат  првенствено намењен средњошколцима (14-19 година). Циљ методологија и радионица је да привуку и обуче младе који ће онда потом, кроз вршњачку едукацију, радити са другим младима у омладинским клубовима, организованим у саставу самих музеја“ каже Огњановић и додаје да очекује да ће кроз ове радионице проћи 2.000 младих људи.

Архиви као ресурси 

Музеј савремене уметности Војводине  (МСВМ) је први пут учествовао са првим европским пројектом од 2010. до 2012. године у оквиру програма Култура 2007-2013. „Тај први пројекат се бавио концептуалном дигитализацијом уметности и збирком концептуалне уметности. Његов најзначајнији резултат био је да смо ушли на мапу институција које имају капацитете да спроведу европске пројекте“ каже Лука Кулић, конзерватор-рестауратор. Када су успешно имплементирали први пројекат, за следећи у оквиру Креативне Европе су конкурисали са истим партнерима (Музеј савремене уметности из Загреба, галерија из Словењ Градца и Фондација ’Антонета Пјес’ из Барселоне) и добили подршку за ’Извођење музеја’ који се бави архивима и колекцијама институција музејског типа.

„Основни фокус пројекта је интерпретација и реинтерпретација колекција и архива. На тај начин се ствара могућност да људи користе те ресурсе за своје индивидуалне пројекте“ каже Кулић и додаје да је у јулу ове године почео и трећи пројекат ’Risk changes’ који ће трајати пет година и који обухвата десет међународних пројектних партнера и 26 придружених партнера. „Бави се проблематиком миграција у политичком и друштвеном смислу, анализом и интерпретацијом друштвених и културолошких промена које изазивају миграције и које ће бити приказане кроз серију изложби, конференција, разговора, публикација, студијских посета, веб платформи, мобилних апликација“ објашњава Кулић и указује да је „врло важан аспект учешћа на пројектима и финансирање институције – у МСУВ има 30 одсто пројектног финансирања“.

ARCHEST-Sremska-MitrovicaARCHEST: Археобусом на римске локалитете

Пројекат ARCHEST у којем учествује Завод за заштиту културних споменика Сремске Митровице је почео у септембру 2015. године и траје до септембра 2017. године. Пун назив је “ARCHEST: Едукација археолошких посетилаца дуж римског пута Аквилеја-Емона-Сирмијум-Виминацијум”. Укупна вредност пројекта је око 330.000 еура, а осим Завода из Сремске Митровице у њему учествују и италијанска Фондација Аквилеја која је водећи партнер, Археолошки институт Београд и Музеј и галерије места Љубљане. „То је наставак ранијег пројекта на коме је Завод био придружени партнер, а сада смо се укључили да бисмо више допринели и развили пројекат. Главни циљ је да привучемо људе да обиђу локалитете. Римске ископине су лоше очуване, а желимо да људима што боље приближимо како су некада изгледале“ каже Горана Лемајић, конзерватор из Завода.

Сви партнери укључени у пројекат ће 3D анимацијом представити реконструисан изглед локалитета за који су задужени и та анимација ће трајно остати. Предвиђено је и стручно вођење а план је, објашњава Лемајић да се организује ’Археобус’. „То је археолошка тура аутобусом на коју ће бити позивани представници медија и представници научних и културних институција. Циљ је да се представници земаља које су у пројекту још више повежу“. Такође, у плану је и оргнизовање отворених дана – „Arhi open days“ током којх ће бити организоване радионице и предавања на којима ће стручњаци који су били укључени у овај пројекат пренети своја искуства.

Како је пројекат ‘Реке Европе’ пловио Дунавом

Студентски културни центар Нови Сад ове године био је партнер фестивалу Синема сити на ’Брод театру’ којим су новосађанима пружили нови садржај добијен из искуства ЕУ пројекта ’Реке Европе’. На том пројекту, финансираном из програма Култура 2007-2013 било је ангажовано 20 уметника из 10 земаља са Дунавског слива. Спроводио га је СКЦН Нови Сад и партнери из Мађарске, Немачке, Бугарске, Аустрије, Пољске.

BROD-TEATAR

„Наша идеја била је да кроз уметност и интерактивност спајамо обале“ прича продуцент Немања Вуковић. „Пловили смо 1.800 километара на ’Броду театар’, на коме се пројекат практично спроводио. У току путовања са тих 20 уметника настали су позоришна представа, занимљива инсталација у виду изложбе и други интерактивни садржаји у домену аудио-визуелних уметности. Трудили смо се да кроз своју партнерску мрежу привучемо организације које се баве младима и подстакнемо да размишљају колико је Дунав значајан за њих и кроз које све видове уметности то могу да покажу на радионицама које су се одржавале“. Пројекат је стартовао са селекцијом уметника од Бугарске до Немачке и окупио је аудио-визуелне уметнике, плесаче, сликаре… Оно што су „произвели“ на радионицама приказано је и ван брода. „Пројекат је на крају наставио да живи и мимо воде”, прича Вуковић. “Имао је и своју ’земљану’ турнеју, у Пољској и Немачкој – имали смо аутобус који је служио за обилажење градова и центара где би се све те организације које су биле укључене у пројекат даље могле умрежавати“.

ЕУ подршка култури и медијима

Програм подршке секторима за културу и медије, Креативна Европа траје од 2014. до 2020. године и има буџет од 1,46 милијарди евра. Има два потпрограма: Култура и Медији. Потпрограм Култура пома же да културне и креативне организације делују на међународном нивоу и промовише прекограничну циркулацију културних дела и мобилност културних актера. Могућности финансирања покривају широк спектар планова: пројекти сарадње, књижевни преводи, мреже или платформе. Потпрограм Медији подстиче развој европског аудиовизуелног и мултимедијалног сектора. Финансирање је доступно у неколико категорија које обухватају подршку продуцентима за развој иновативних и конкурентних пројеката из области филма, ТВ програма и видео игара, подршку дистрибуцији европских аудиовизуелних дела, развој публике и професионално усавршавање и умрежавање. Србија је потпрограму Култура приступила у јуну 2014. (све информације доступне у Деску Креативна Европа Србија), а потпрограму Медији у марту 2016. (све информациј доступне у Медија Деску Србија).

Подели

Comments are closed.