Културе у преводу: парадигма за Европу

0

Дводневна међународна конференција “Културе у преводу: парадигма за Европу”, чији је циљ да се истакне важност превођења као европске културне баштине, отворена је у Италијанском институту за културу у Београду.

Конференција се одражава у организацији Италијанског института за културу и Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, у сарадњи са Делегацијом Европске уније у Србији.

Ирена Фикет из Института за филозофију и друштвену теорију навела је да је циљ конференције да на једном месту буду истраживачи и стручњаци из области књижевности, политичке теорије, филозофије, преводиоци и сви они који се свакодневно срећу са превођењем и да разговарају о најразличитијим темама које се тичу преводилачке теорије и праксе.

Она је најавила да ће фокус конференције бити на превођењу као интеркултурној пракси тамо где се културе сусрећу, обогаћују, прожимају са другим културама и искушавају и нека сопствена ограничења.

“Данас и сутра ћемо покушати да откријемо најразличитије аспекте превођења, да видимо филозофске импликације, на који начин се све то одражава у пракси и у политичком смислу”, рекла је Фикет и изразила наду да ће стручњаци који учествују на конференцији “понудити анализу превођења која ће помоћи да се схвати његов сложен карактер”.

Она је рекла да би превођење требало да се схвати као интеркултурална активност и додала да желе да укажу на то колико различитости постоји у оквиру Европе, почевши од претпоставке Европе као јединствене заједнице најразличитијих језика и култура.

Фикет је изразила наду да ће ова конференција дати допринос проучавању превођења и да ће отворити нове хоризонте у схватању културне европске политике.

Према њеним речима, током последњих децнија са институционалним организовањем у Европи појавила се нужност превођења која је задобила нове политичке и социјалне димензије.

“Разматрања о новом идентитету Европе, о заједничком језику споразумевања, о различитим језичким реалностима Европе тичу се самог принципа превођења, могућности размене на европском континенту”, рекла је она.

Петар Бојанић из Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду рекао је да “непреводиво није само превод који је омашио, већ је то место које је непреводиво и на коме почињу разговори, дискусије, разликовање схватања или тачка у којој би могло доћи до рата или филозофија”.

“То никада не може да се деси само у оквиру једног језика, већ увек између језика, или када поредимо један језик са другим”, рекао је Бојанић.

Подели

Comments are closed.