Мигранти на путу кроз Србију

0

У ЕУ инфо центру у Београду приказан је документарни филм ”Виолент Бордерс”, о женама и деци жртвама насиља на Балканској рути, снимљен у прихватним центрима Србије 2017. године под покровитељством Амнестy Интернатионал.

То је био повод и за панел дискусију “Мигранти на путу кроз Србију”  на којој су учествовали Николас Бизел из Делегације ЕУ у Србији, Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту И помоћ тражиоцима азила И Ђорђо Фрушоне, један од аутора филма.

Николас Бизел је истакао да је солидарност свих држава кључ за успех и наду да се могу задовољити потребе миграната.

“Србија је део решења и ту је да сарађује са чланицама ЕУ превазилажењу проблема избеглица. Недостаје солидарност и Европска комисија покушава да са свим државама чланицама и онима које то нису разговара о томе да се она покаже”, рекао је Бизел И навео податак да је ЕУ од почетка појачаног прилива избеглица подржала Србији са око 100 милиона евра помоћи.

Fonet

Према његовим речима, ЕУ у Србији финансира особље које ради у различитим прихватним центрима широм земље и плаћа комуналне трошкове.

“Посвећујемо посебну пажњу најугроженијима, деци, женама и старима, а део новца иде и на контролу граница да се спрече нерелугарни преласци. Организована политика миграната мора да се ради на легалан начин”, рекао је Бизел и оценио да Србија до сада имала изузетно добар и хуман однос према избеглицама.

Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић оценио је да је ситуација са мигрантима у Србији боља него 2015. године, али да мигранти углавном немају правно регулисан статус и не добијају адекватну правну заштиту.

“У Србији и даље немате сигурност за оне који су избеглице да ће тај статус и добити, да ће угрожени добити заштиту система, да ће бити заштићени од кријумчара и других који желе да се окористе”, рекао је Ђуровић .

Он је објаснио да међу мигрантима круже дезинформације попут оних да уколико затраже азил у Србији, онда неће имати могућност да то учине негде друго или да неће заузети своје место на такозваној “мађарској листи”, коју је формирао Комесаријат за избеглице и миграције, као листу људи на којој чекају да уђу у Мађарску.

Ђуровић је казао да надлежни не знају тачан број  људи у земљи и да би у будућности најбоље било да се постигне консензус на Балкану, јер људи у Србију улазе, али тешко из ње излазе, што је ахилова пета земље.

“Највећи број људи у камповима и ван кампова нема правно регулисан статус. И када су у камповима они су у толерисано нерегулисаном положају од стране институција система, што некако није могуће по нашим прописима. Држава треба да тежи да уведе у систем људе, који су на њеној територији”, рекао је он.

Један од аутора филма Ђорђо Фрушоне рекао је да су снимајући филм желели да учине видљивим децу и жене које су претрпели насиље током свог избегличког путовања.

Обе епизоде филма Violent borders можете погледати у наставку

Подели

Comments are closed.