Од “науке о житељима” до модерне и европске статистике

0

Торба ђака петака у Србији у просеку је тешка 7 килограма док око 60 одсто деце узраста од 6-14 година има криву кичму. Просечна нето зарада исплаћена у октобру 2017. износила је 46.879 динара. У Србији је 2016. године склопљен 35.921 брак. Интернет у домаћинству у 2016. има 64,7 одсто грађана. Србију је у октобру 2017. посетило скоро 15 одсто више туриста него истог месеца прошле године. У судовима опште надлежности у 2016. години 68% жена је судија, а 32% мушкараца. Просечно домаћинство у Републици Србији има три члана.

Ово су неки од статистичких примера са којима се свакодневно срећемо. Како се ти подаци прикупљају, обрађују и да ли су тачни?  Свима који их користе важно је да имају поверење у податке које прикупљају статистичке институције.

Зато је неопходно да сваки појединачни статистички систем буде независан, непристрасан и објективан, а подаци који се износе праворемени, квалитетни, тачни и доступни јавности. Како значај координације у оквиру система званичне статистике данас, посебно у процесу придруживања ЕУ, представља изазов и посебну одговорност, статистика земаља које су на путу европских интеграција има потребу за даљим унапређењем свог институционалног положаја и независности у систему (што је један од основних принципа Кодекса европске праксе). У условима великих изазова и конкуренције на тржишту, званична статистика мора да остане релевантна и да пружа квалитетне податке.

Да би ово било могуће и оствариво, добра сарадња између институција и организација предуслов је за успешно функционисање система статистике. Сарадња произвођача званичне статистике и давалаца података, сложена је и захтева стално унапређивање.

Званична статистика има велики значај, одговорност и пред њом су велики изазови у процесу европских интеграција. Стручњаци који се баве статистиком истичу да је важно да се са дескриптивне статистике (која не улази дубље у значај и потенцијал података), пређе на статистику која објашњава појаве, предвиђа и утиче на доношење одлука у влади, привреди, академској заједници.

У Србији се статистиком бави Републички завод за статистику (РЗС) као посебна стручна организација у систему државне управе у Србији која обавља стручне послове који се односе на израду методологије, прикупљање, обраду, статистичку анализу и објављивање статистичких података. РЗС је постао један од петнаест партнера UNECE заједнице за модернизацију званичне статистике, у чијем се саставу налазе како међународне организације, тако и високоразвијени национални статистички институти из целог света.

Како би се унапредио статистички систем Србије на путу европских интеграција, Европска унија финансирала је пројекат “Јачање статистичког система Србије побољшањем методологија и стандарда кроз примену добре праксе”. Током трајања пројекта успешно је завршено усклађивање методологија и стандарда који се примењују за производњу поузданих статистичких основа, неопходних за друштвени и економски систем Србије у погледу приступања Европској унији, као и хармонизација одређених статистичких области и индикатора који се користе као основа за доношење јавних политика у свим кључним областима.

Уз подршку овог пројекта модернизоване су информационо-комуникационе технологије РЗС-а, израђен нови веб сајт РЗС-а и обезбеђена интероперабилност која подразумева размену података и знања са другим институцијама и организацијама. Пројекат је РЗС-у пружио неопходну подршку у вези са унапређивањем свеукупног система израде националних рачуна у складу са захтевима и методологијама Евростата (статистички завод ЕУ).

РЗС је институција која је одговорна и за производњу сета Индикатора одрживог развоја Европске уније, од којих неки већ постоје у оквиру статистичког система. Уз активности пројекта, прикупљено је 104 индикатора од могућих 135 (у овом тренутку, Србија има око 80% показатеља што омогућује праћење одрживог развоја).

Пројекат је, такође, допринео испуњавању обавеза из преговарачког поглавља 18 за чланство у ЕУ који представља област статистике, а поред овог поглавља, званична статистика треба да обезбеди податке и за 16 других преговарачких поглавља (од укупно 35), посебно у областима економије, финансија, пољопривреде и регионалне политике.

Према речима др Миладина Ковачевића, директора РЗС-а, Србија је спремна за отварање преговарачког поглавља 18, које се односи на статистику. Добар корак на том путу су измене Закона о статистици, које се очекују почетком 2018. године. Тај закон је, према речима Питера Еверерса, директора Еуростата, задужен за кооперацију и међународну сарадњу у Европском статистичком сиситему, у потпуности усклађен са европским препорукама, али да је још важнија његова примена.

Новим законом о статистици функционисање статистичког система било би значајно унапређено, посебно узимајући у обзир нове навике корисника услед нарастајућих промена у информационо – комуникационој сфери.

Напредак неке земље у процесу европских интеграција мери се искључиво на основу званичних статистичких података. Како су правне тековине (ацqуис) ЕУ у сталном развоју, потребно је да статистички систем Србије буде ојачан како би могао да прати промене у оквиру Европског статистичког система, али и да одговори на све изазове који стоје не само пред статистиком, већ и пред читавим процесом преговора за чланство у ЕУ.

“Још много треба да се уради. Правне тековине ЕУ имају око 300 регулатива које описују како правити статистику тако да буде у потпуности упоредива са ЕУ, а за земље које желе да постану чланице ЕУ компаративност је једно од најважнијих питања”, сматра Еверерс.

Европска унија донирала је Републичком заводу за статистику и ИТ опрему у вредности од 600.000 евра (дата центар, рачунаре и пратећу опрему за централну зграду РЗС-а и подручна одељења) која је била од велике важности за реализацију овог пројекта. ЕУ ће наставити да пружа континуирану подршку РЗС-у и у будућности.

Пројекат који је почео у априлу 2016 . и трајао до децембра 2017. финансирала је ЕУ са 3,5 милиона евра, а реализовао конзорцијум који је предводила ГОПА.

Историја статистике у Србији

Званична статистика у Републици Србији постоји дуже од 150 година. Статистика Србије установљена је давне 1862. године када је кнез Михаило Обреновић донео акт којим се економско одељење тадашњег Министарства финансија обавезало да води статистичке послове што представља почетак државне статистике у Србији. Историја је забележила да су се на овим просторима и раније вршила пребројавања обвезника плаћања пореза, а од 1824. године и пописивање стоке.

Од 1834. године врше се редовни пописи становништва, а неколико година касније уводи се редовно праћење статистике спољне трговине и унутрашње трговине, статистике цена и зарада (надница). У Србији кнеза Милоша Обреновића статистика је првенствено била “наука о житељима”, односно статистика становништва. Крајем 19. века Србија је успоставила корак са развијенијим европским земљама у овој области. Године 1881. донет је посебан Закон о устројству званичне статистике, а Републички завод за статистику Србије основан је 1945. године.

РЗС данас представља посебну стручну организацију која наставља богату традицију у развоју статистичких истраживања и обавља законом утврђену функцију стручног носиоца, организатора и координатора система званичне статистике у Србији, као и њеног представника у међународном статистичком систему.

Подели

Comments are closed.