Пакет проширења за 2016: кредибилан процес проширења кључ за покретање трансформације и учвршћивање стабилности у југоисточној Европи

0

Европска комисија је данас усвојила годишњи пакет проширења у ком процењује напредак Западног Балкана и Турске у спровођењу кључних политичких и економских реформи и износи даље кораке у решавању преосталих изазова. Између осталог, Комисија препоручује да државе чланице отворе приступне преговоре са Албанијом. Ова препорука је, међутим, строго условљена постизањем кредибилног и опипљивог напретка у спровођењу реформе правосуђа, тачније реевалуацијом судија и тужилаца („процес провере“).

Представљајући пакет проширења, комесар за европску политику суседства и преговоре о проширењу Јоханес Хан је изјавио: „Перспектива чланства у ЕУ и даље покреће трансформације и учвршћује стабилност у земљама југоисточне Европе, а кредибилан процес проширења остаје незаменљив инструмент за оснаживање ових земаља и пружање подршке за спровођење политичких и економских реформи. Данас потврђујемо континуирану подршку ЕУ овим напорима и позивамо владе земаља проширења да прихвате неопходне реформе те да им дају активнију улогу и озбиљније их укључе у своје политичке програме – не зато што то захтева ЕУ, већ због тога што је то у најбољем интересу њихових грађана и читаве Европе”.

Комесар Хан је додао да је овогодишњи извештај за Турску састављен у тренутку који је веома значајан за односе те земље са ЕУ: „Веома смо забринути због слабљења владавине права и демократије којима сведочимо након неуспелог државног удара. У интересу саме Турске је да под хитно престане да се удаљава од ЕУ.”

Политика проширења наставља да даје резултате, а спровођење реформи се наставља, иако различитим темпом. Континуирана посвећеност начелу давања предности решавању фундаменталних питања је и даље кључна: Комисија наставља да усмерава своје напоре на владавину права, укључујући безбедност, основна права, демократске институције и реформу државне управе, као и економски развој и конкурентност. Јача улога цивилног друштва и актера у ширем смислу остаје кључна.

Актуелно стање

У области владавине права су, уопштено говорећи, предузети напори за модернизацију правних оквира и инфраструктуре. Албанија је једногласно усвојила уставне амандмане којима је постављен темељ за дубинску и свеобухватну реформу правосуђа. Већина земаља је, међутим, и даље суочена са проблемима у погледу ефикасности и недостатком независности и одговорности правосуђа. У последњих неколико година су све земље оснажиле оквире за борбу против корупције и организованог криминала; сада више него икада раније напоре треба усмерити на постизање резултата по питању истрага, кривичног гоњења и судских пресуда у предметима на свим нивоима. Земље проширења су такође измениле своје кривичне законе и законодавство у области борбе против тероризма чиме су се опремиле снажнијим инструментима за борбу против ових феномена. Неколико њих је усвојило нове стратегије и акционе планове за борбу против тероризма, али је неопходно предузети више напора за борбу против радикализације, нарочито у области образовања и то бољом контролом страних средстава којима се подстиче ширење радикалног садржаја.

Основна права су и даље углавном утврђена законодавствима земаља проширења. На Западном Балкану и даље постоје недостаци у пракси, али је ситуација углавном стабилна. У Турској је у овој области дошло до назадовања, а практична примена углавном показује значајне недостатке. Након неуспелог државног удара у јулу проглашено је ванредно стање у оквиру ког су предузете далекосежне мере којима се ускраћују основна права. У периоду након неуспелог државног удара је било навода о великом броју озбиљних кршења забране мучења и злостављања као и процедуралних права.

Премда у различитој мери, слобода изражавања и медија и даље изазива забринутост у већини земаља проширења. Недостатак напретка у овој области, који је већ забележен у протекле две године, и даље је присутан, а у неким случајевима је дошло и до погоршања. Дискриминација и непријатељство према осетљивим групама, које се између осталог заснивају на сексуалној оријентацији и родном идентитету, још увек изазивају озбиљну забринутост.

Миграцијска криза је представљала једно од кључних питања у политичком програму у протеклој години те наставља да показује стратешки значај за политику проширења у региону. ЕУ је на кризу реаговала на свеобухватан начин уз поштовање права. Ефикасно затварање западнобалканске руте од стране земаља на тој рути, уз истовремено спровођење Саопштења ЕУ и Турске од 18. марта, дало је опипљиве резултате на терену, односно довело је до значајног пада броја незаконитих миграната и тражилаца азила на грчким острвима: од неколико хиљада на мање од 100 дневно у просеку. Ово је такође довело и до оштрог пада броја људи који су изгубили живот на мору.

Правилни рад демократских институција и даље представља главни изазов у већини земаља. Да је улога Народне скупштине од кључног значаја за демократију треба да постане саставни део политичке културе. Покушај војног пуча у Турској јула ове године представља удар и бруталан напад на демократски изабране институције. С обзиром на озбиљност претње коју је пуч представљао за турску демократију и државу, брза и одлучна реакција на ту претњу била је оправдана. Међутим, размере и генерална природа предузетих мера након пуча намеће извесна питања.

Напредак реформе јавних управа није истоветан у свим државама. Права грађана на добру администрацију, приступ информацијама и аминистративној правди морају бити боље обезбеђена.

Економска ситуација у региону се постепно поправља, са јачим растом, већим инвестицијама и отварањем нових радних места у приватном сектору. Међутим, земље кандидати за проширење суочене су са структурним економским и друштвеним изазовима, уз недовољно ефикасну јавну управу и високу стопу незапослености. Степен незапослености младих посебно забрињава. На инвестициону климу такође негативно утиче и даље слаба владавина права.

Подстицај дат „Берлинским процесом“ анд иницијативом Западнобалканске шесторке, превасходно кад је реч о намерама ЕУ да повеже земље Балкана, наставио је да подстиче пораст регионалне сарадње и развој добросуседских односа, тиме доприносећи политичкој стабилизацији и економским могућностима.

КОНТЕКСТ

Процес проширења

Актуелни програм проширења обухвата земље Западног Балкана и Турску. Приступни преговори су отворени са следећим земљама кандидатима: Турском (2005), Црном Гором (2012) и Србијом (2014). Преговори још увек нису отворени са Бившом југословенском Републиком Македонијом (која је кандидат за чланство од 2005) и Албанијом (која је у статусу кандидата од 2014). Босна и Херцеговина и Косово имају статус потенцијалних кандидата.

За детаљније закључке и препоруке за сваку земљу појединачно погледајте:

Стратешки документ:
http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2016/20161109_strategy_paper_en.pdf

Албанија:
http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-16-3636_en.htm

Босна и Херцеговина:
http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-16-3637_en.htm

Бивша југословенска Република Македонија:
http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-16-3634_en.htm

Косово:
http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-16-3633_en.htm

Црна Гора:
http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-16-3638_en.htm

Србија:
http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-16-3635_en.htm

Турска:
http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-16-3639_en.htm

Подели

Comments are closed.