Питања и одговори: Веродостојна перспектива проширења и појачано ангажовање ЕУ на Западном Балкану

0

Зашто Европска комисија усваја стратегију?

У свом говору о стању Уније за 2017. председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је још једном потврдио европску будућност земаља Западног Балкана: „Ако желимо већу стабилност у нашем суседству, онда Западном Балкану морамо да понудимо веродостојну перспективу проширења.“ Како је председник рекао: „Европска унија ће имати више од 27 чланица. Владавина права, правосуђе и основна права морају бити најважнији приоритети земаља кандидата током преговора.“ Перспектива чланства у ЕУ која се заснива на заслугама је у политичком, безбедносном и економском интересу саме Уније, она представља геостратешку инвестицију у стабилну, снажну, уједињену Европу која се заснива на заједничким вредностима. Циљ Стратегије је да створи нов реформски замах у региону како би се решили конкретни кључни изазови са којима се регион суочава. Осим тога, Стратегија ће интензивирати подршку Западном Балкану на европском путу давањем додатних средстава и ресурса. Самит Западног Балкана се одржава 17. маја у Софији и током њега ће лидери ЕУ наставити дискусије и ангажман са својим западнобалканским колегама.

Политика проширења ЕУ мора бити кључни део шире стратегије за јачање Уније до 2025. Стратегија проширења је део ширег плана за уједињенију, снажнијиу и демократскију Унију, у складу са којим Комисија представља иницијативе усмерене на унапређење демократског, институционалног и политичког оквира за Унију до 2025. Наша Унија мора бити снажнија и чвршћа пре него постане већа.

Шта је ново у Стратегији?

Стратегија излаже суштинске изазове са којима се земље Западног Балкана суочавају на европском путу. Новину представља снажно охрабрење партнерима да спроведу неопходне реформе и смернице о корацима које морају предузети како би што брже напредовали ка приступању. За Црну Гору и Србију – земље са којима су преговори увелико у току – дати су индикативни кораци које треба направити како би се приступни процес довршио до 2025. Осим тога, Стратегија ће значајно повећати ангажман ЕУ са шест западнобалканских партнера кроз водеће иницијативе у шест области од суштинског значаја.

Да ли Комисија мења своју политику проширења?

Стратегија појашњава да су врата ЕУ отворена за нове чланице ако – и једино ако – свака појединачна земља испуни критеријуме. Комисија не мења своју политику проширења: тај процес јесте и надаље ће бити заснован на заслугама. Процена сваке земље ће се вршити на темељу њених постигнућа.

Како ће Стратегија бити спроведена?

Перспектива проширења Западног Балкана је пре свега у рукама самих земаља. Оне морају да покажу спремност и да под хитно интензивирају напоре за спровођење реформи које имају витални значај – пре свега у области владавине права, независности правосуђа и основних права – те морају да доврше своју политичку, економску и друштвену трансформацију. Када је ЕУ у питању, она ће своје политике унапредити како би их боље прилагодила трансформационим процесима у региону. Стратегију прати и Акциони план са шест конкретних иницијатива усмерених на кључне области од заједничког интереса: владавина права, безбедност и миграције, социо-економски развој, саобраћајна и енергетска повезаност, дигитална агенда, помирење и добросуседски односи. Конкретни пројекти у овим областима су предвиђени за период између 2018. и 2020.

О каквим водећим иницијативама је реч?

Водеће иницијативе подржавају трансформацију Западног Балкана у низу конкретних подручја у којима је јача сарадња у међусобном интересу земаља. Конкретни пројекти су предвиђени за шест утврђених области за период 2018-2020. Ево неколико примера:

  • Владавина права: Проширење детаљних акционих планова и праћење усклађивања са стандардима ЕУ у свим земљама Западног Балкана. Побољшање оцењивања спровођења реформи, између осталог новим саветодавним мисијама и експертским мисијама састављеним од стручњака из држава чланица ЕУ.
  • Безбедност и миграције: Интензивирање заједничке сарадње у борби против организованог криминала, тероризма и насилног ектремизма те унапређење безбедности граница и управљања миграцијама уз подршку инструмената и експертизе ЕУ. Побољшање координације са агенцијама ЕУ у области безбедности граница и управљања миграцијама. Социо-економски развој: Проширење Инвестиционог оквира за Западни Балкан, давање већих гаранција приватним инвестицијама, подршка стар-аповима и малим и средњим предузећима и олакшавање трговинске размене. Стављање већег акцента на запошљавање и социјалне политике, уз већу финансијску подршку сектору социјалног развоја, конкретно сектору образовања и здравства. Двоструко већа средства у оквиру програма Еразмус+.
  • Саобраћајна и енергетска повезаност: Нова инвестициона подршка иницијативама за развој повезаности у оквиру региона и са ЕУ. Ширење свих димензија енергетске уније ЕУ ка региону.
  • Дигитална агенда: Дефинисање плана за смањење накнада за роминг, подршка развоју широкопојасних мрежа и е-управе, е-набавки, е-здравља и дигиталних вештина.
  • Помирење и добросуседски односи: Подршка за борбу против некажњавања и остваривање транзиционе правде, између осталог уз помоћ Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима. Јачање сарадње у области образовања, културе, омладине и спорта; промоција културног наслеђа и учешће у програму Креативна Европа.

На који начин ће те кључне иницијативе бити спроведене? Да ли ће се повећати финансијска помоћ Западном Балкану?

Како би подржала спровођење нових водећих иницијатива у оквиру ове Стратегије, Комисија предлаже повећање постојеће финансијске помоћи за Западни Балкан до 2020. у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (ИПА) као додатак већ планираној суми од 1,07 милијарди евра за регион за 2018. колико је предвиђено. За реализацију великих инвестиција, конкретно у области инфраструктуре, биће .неопходна већа финансијска средства, било да се ради о саобраћају, енергетици или дигитализацији. На пролеће ће бити успостављена посебна радна група која ће се старати о спровођењу иницијатива.

Које приоритетне реформе Западни Балкан мора спровести како би задржао веродостојну перспективу проширења?

Горућа питања за Западни Балкан јесу реформе у области владавине права, основних права и доброг управљања. Регион мора да усвоји ове основне вредности ЕУ енергичније и на кредибилнији начин. Непоштовање тих вредности, између осталог, представља сметњу за инвестиције и трговину. Друго, привреде земаља у региону морају бити снажније. Економије у региону су и даље неконкурентне, а карактерише их превелико политичко уплитање и недовољно развијени приватни сектор, што се одражава на раст и запошљавање, нарочито међу младима. Треће, земље Западног Балкана морају заједно да раде на помирењу и изградњи добросуседских односа. Међу земљама у региону још увек има нерешених билатералних питања. ЕУ неће увозити такве спорове и нестабилност коју они подразумевају. Дефинитивна и обавезујућа решења спорова са суседима се морају пронаћи и применити пре приступања сваке земље.

Да ли се ЕУ обавезује на 2025. као на датум приступања нових земаља?

Година 2025. није ни фиксни и циљни датум приступања. Реч је о оквирној временској перспективи која одражава снажну посвећеност ЕУ веродостојној перспективи проширења за Западни Балкан. ЕУ може имати више од 27 чланица. Приступни преговори са Црном Гором и Србијом су увелико у току. Уз снажну политичку вољу, спровођење реалних и одрживих реформи и проналажење коначних решења за спорове са суседима, оне би потенцијално могле бити спремне за чланство до 2025. Таква перспектива је изузетно амбициозна, а њено остваривање зависи искључиво од реалних заслуга и резултата сваке појединачне земље.

Да ли се стратегија односи само на „предводнике“, Србију и Црну Гору, без остатка региона?

Стратегија се тиче читавог региона Западног Балкана. Црна Гора и Србија су тренутно једини кандидати са којима су приступни преговори у току, па су самим тим означене као предводници. Стратегија наводи индикативне кораке које Црна Гора и Србија морају да предузму као би довршиле приступне процесе до 2025. Али Стратегија јасно указује на то да друге земље могу да ухвате корак са њима или их престигну уколико остваре објективни напредак.

Дакле, да ли ће се Црна Гора и Србија придружити ЕУ 2025?

Контрола над датумом приступања је у рукама ова два кандидата и зависиће од њихових заслуга. Потенцијална перспектива приступања до 2025. је амбициозна. Она захтева снажну политичку вољу и постизање значајних и конкретних резултата. Црна Гора мора да оствари конкретне резултате, пре свега у области владавине права и борбе против корупције и организованог криминала. Што се Србије тиче, њој је потребна снажна и континуирана политичка воља за постизање консензуса о кључним реформама у области владавине права и економије, као и на плану промоције помирења које се мора подупрети свеобухватном нормализацијом односа са Косовом. За остваривање амбициозне перспективе приступања до 2025, неопходно је да се закључи и спроведе свеобухватни, правно обавезујући споразум о нормализацији.

Да ли је нормализација односа између Косова и Србије услов за даљи напредак Србије на европском путу?

Напредак Србије и Косова на европском путу је тесно повезан са напретком у нормализацији односа. Трајна стабилност у региону се не може постићи без ефикасне и свеобухватне нормализације односа између Београда и Приштине, остварене кроз дијалог уз посредовање ЕУ. Усвајање свеобухватног, правно обавезујућег споразума о нормализацији односа је кључно за напредак Србије и Косова на европском путу.

Шта Стратегија нуди земљама које нису „означене“ као предводнице? Каква је њихова перспектива придруживања? Да ли ће оне имати другачији третман и у мањој мери бити предмет пажње Комисије?

Све земље Западног Балкана имају шансу да остваре напредак на европском путу. Комисија оцењује све земље на фер и објективан начин, на основу њихових заслуга и према брзини којом остварују напредак. Будући да су тренутно једине земље које воде преговоре, Црна Гора и Србија су актуелни предводници овог процеса. Међутим, друге земље могу да ухвате корак са њима или их престигну, уколико остваре реални напредак. Албанија и Бивша југословенска Република Македонија остварују значајан напредак на европском путу и Комисија је спремна да припреми препоруке за отварање приступних преговора са њима, на темељу испуњених услова. Комисија ће започети припремање мишљења о захтеву Босне и Херцеговине за чланство након што БиХ достави одговоре на упитник. Уз трајни напор и ангажовање, Босна и Херцеговина би могла да постане кандидат за приступање. Косово има прилику да оствари одрживи напредак применом Споразума о стабилизацији и придруживању као и да напредује на европском путу уколико то дозволе објективне околности.

Шта ако будуће државе чланице блокирају придруживање других земаља Западног Балкана?

Све земље морају да се уздрже од злоупотребе нерешених питања у приступном процесу. У стратешком интересу предводника на европском путу је да се залажу за тежње својих суседа, а не да их у тим напорима спотичу. Земље у региону су зависне једне од других и напредоваће брже уколико једне другима помажу. Комисија новом Стратегијом предлаже успостављање посебних аранжмана и преузимање неопозивих обавеза како би се обезбедило да будуће државе чланице не могу да блокирају приступање других кандидата на Западном Балкану.

Подели

Comments are closed.