ЕУ и Србиjа на дeлу

Са више од три милијарде евра бесповратне помоћи у протеклих 15 година, Европска унија је највећи донатор у Србији, али и први партнер земље у подршци развоју и текућим реформама. Европска унија и Србија 2016. године обележавају 15. годишњицу развојне помоћи, под слоганом „Петнаест година партнерства“. Дугогодишња финансијска помоћ утрошена је на програме и пројекте који су подржавали развој и конкретне реформе, и допринели добробити грађана у многим областима.

Историјат партнерства започиње у марту 2001. године кроз ЦАРДС, односно Програм помоћи Заједнице за обнову, развој и стабилизацију. ЦАРДС је 2006. замењен Програмом за претприступну помоћ (ИПА) који је трајао до 2013. Уследио је ИПА ИИ програм, који ће Србији донети 1,5 милијарди евра донација од 2014. до 2020. године (око 200 милиона евра годишње). ИПА II програм усмерен је на најважније области које треба да олакшају припреме Србије за чланство у Европској унији.

Сваке године, Србија и ЕУ потписују ИПА финансијски споразум за пројекте чије се спровођење планира у предстојећем периоду. Укупна сума финансијског ИПА пакета за 2015. годину износи 196,6 милиона евра; први финансијски споразум којим је одобрено коришћење 39,7 милиона евра из тог пакета потписали су 12. јула 2016. представници Владе Србије и Генералног директората Европске комисије за суседску политику и преговоре о проширењу. Та средства намењена су пројектима реформи у правосуђу и унутрашњим пословима, као и пројектима који доприносе преговарачком процесу и усклађивању са правосуђем Европске уније. Између осталог, из тог програма ће се финансирати јачање капацитета у следећим областима: борба против организованог криминала, прања новца и тероризма; јачање унутрашње контроле у Министарству унутрашњих послова; успостављање ефикасног система за реаговање у ванредним ситуацијама; спровођење Акционог плана за Поглавље 23 и побољшање ефикасности тужилаштва.

Европска унија је, без премца, највећи донатор бесповратне помоћи Србији. Уједно, Србија је највећи прималац донација ЕУ на Западном Балкану и један од највећих на свету. У овом тренутку спроводи се око 600 пројеката које финансира ЕУ, у блиској сарадњи са српским властима, привредом и организацијама грађанског друштва. Од 2014. године, уведена је новина у управљању фондовима, а то је да је  Србија, а не Делегација Европске уније, задужена за управљање већином фондова: у марту 2014, Европска комисија је српској администрацији доделила надлежност да управља пројектима ЕУ одобреним на годишњем нивоу, како би се на тај начин Србија припремила за чланство и управљање будућим фондовима Европске уније. Делегација ЕУ у Србији наџире спровођење тих пројеката.

Европска унија је, традиционално, кључни трговински партнер Србије, са скоро две трећине спољнотрговинске размене која се обавља са ЕУ. Такође, две трећине свих страних улагања долази из ЕУ. Србија је и највећи корисник кредита Европске инвестиционе банке, са 4,6 милијарди евра одобрених у последњих 15 година. И на крају, Европска банка за реконструкцију и развој је важан инвеститор у Србији: од 2009. године, уложила је 3,5 милијарде евра, углавном у инфраструктуру и развој финансијских институција.

ОБЛАСТИ КОЈЕ СУ ЗНАЧАЈНО УНАПРЕЂЕНЕ ОД КАДА СУ УСПОСТАВЉЕНИ ЗВАНИЧНИ ОДНОСИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ СА ЕВРОПСКОМ УНИЈОМ

  • Путовање без виза у земље чланице ЕУ од децембра 2009.
  • Предности за раднике, потрошаче и предузећа, које проистичу из трговине и инвестиција.
  • Од 2003. године одобрено је три милијарде евра бесповратне помоћи за свеобухватну модернизацију Србије и припрему за улазак у ЕУ.
  • ЕУ финансира могућност за студирање у земљама чланицама и програме размене за универзитетско особље и студенте: до сада је одобрено 3.257 стипендија.
  • Низ пројеката спроведен је у области образовања, укључујући реформу планова и програма стручног образовања, увођење образовања за одрасле и друштвене инклузије у школе. ЕУ је помогла реконструкцију и обнову 27 факултета у Србији, укључујући зграду Ректората Београдског универзитета, Ботаничку башту у Београду, као и нову зграду Природно-математичког факултета у Новом Саду.
  • ЕУ је опремила болнице, лабораторије, институте јавног здравља и центре за трансфузију крви и обезбедила набавку 252 возила хитне помоћи здравственим центрима широм Србије.
  • ЕУ је помогла обнову мостова Слобода, Газела и Жежељ, као и путева, укључујући изградњу Коридора 10.
  • ЕУ је помогла изградњу више од 1.500 нових станова и кућа за српске избеглице и интерно расељена лица.
  • Фондови ЕУ су допринели заштити животне средине у Србији: реконструисано је постројење за прераду отпадних вода у Суботици; велики број дивљих депонија је затворен захваљујући фондовима ЕУ, уз помоћ којих су изграђени савремени системи за обраду и одлагање отпада у Ужицу, Сремској Митровици, Пожаревцу и другим местима. Грађани Обреновца и Београда сада удишу чистији ваздух захваљујући филтерима за пепео у Термоелектрани „Никола Тесла Б“, чију је уградњу финансирала ЕУ.
  • Кроз више од 800 пројеката прекограничне сарадње, ЕУ је подржала регионалну сарадњу и процес помирења у пограничним заједницама.
  • ЕУ подржава приватни сектор и иновативне компаније у Србији. У протеклих пет година, ЕУ је подржала оснивање Фонда за иновациону делатност у Републици Србији и финансирала преко 50 иновативних пројеката, који су унапредили конкурентност малих и средњих српских предузећа и помогли отварање око 300 радних места.
  • ЕУ је помогла успостављање система заштите потрошача, тако што је финансирала пројекте и пружила помоћ при изради и спровођењу кључних Закона о заштити потрошача, који су усвојени 2010. и 2014. године.
  • ЕУ је омогућила успостављање Националног програма за скрининг рака у Републици Србији.
  • Захваљујући снажној подршци ЕУ, 2007. године су у Србији успостављене институције омбудсмана (заштитника грађана) и повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
  • ЕУ је омогућила оснивање Агенције за борбу против корупције, којој од почетка рада пружа континуирану подршку.