Представљен план за развој Голије

0

На презентацији пројекта „Голија – прелаз од планирања ка развоју“,  државни секретар Министарства туризма, трговине и телекомуникација, Мирослав Кнежевић, рекао је да је циљ пројекта био „да се створе услови за одрживи развој Парка природе „Голија“ што је одредило стратешки приступ и креирање планских докумената, која с једне стране омогућавају да се поштују и чувају природна и културна добра, а са друге да се то подручје даље развија како би локално становништво имало користи и видело шансу за опстанак и даљи развој Голије.“

Пројекат је иницирало Министарство трговине, туризма и телекомуникација и финансијски подржало са 50.000 евра, док су Европска унија и Влада Швајцарске, преко развојног програма Европски ПРОГРЕС, уложили 300.000 евра за његову реализацију, која је трајала 18 месеци. Као кључни резултат пројекта издвојена је израда недостајуће планске документације за преко 700км коридора инфраструктуре на територији пет локалних самоуправа на чијем се подручју Голија простире, [1] а у консултацијама са свим заинтересованим странама дефинисан је предлог модела управљања као и акциони план за развој ове планине.

У оквиру пројекта израђен је и Акциони план за развој Голије, током радионица у којима је учествовало преко 130 представника и представница релевантних министарстава, институција, пет локалних самоуправа,  приватног и цивилног сектора, као и појединици заинтересовани за даљи развој овог подручја. План дефинише приоритете и кључне пројекте за петогодишњи период, од 2018. до 2020. године и тако одговора на изазове и активира локалне потенцијале  које Голија има као резерват биосфере.

Као приоритетне активности издвојене су развој путне инфраструктуре, унапређење система управљања отпадом као и ризиком од природних хазарда, те економско оснаживање локалног становништва кроз подстицање предузетништва и унапређење пољопривредне производње. Такође, међу приоритетима су и пројекти који су важни са аспекта управљања Голијом а подразумевају ревизију Студије заштите и Просторног плана подручја посебне намене Парка природе „Голија.Ова планска документација омогућава да се у наредном периоду ради на техничкој документацији која је основа за реализацију инфраструктурних пројеката.

„Заштићена подручја су уједно најатрактвније туристичке дестинације те стога треба ускладити потребе локалног становништва и развоја и заштите природе, и треба их посматрати као природни капитал, а не као ресурс за екслпоатацију“, рекла је Александра Дошлић, начелница Сектора за заштиту природе и климатске промене, у оквиру  Министарства заштите животне средине, истичући да је заштита животне средине обавеза свих надлежних министарстава и може се постићи само кроз међусекторску сарадњу.

Наводећи да је Голија је један од важних ресурса Републике Србије и потенцијал за развој како на локалном тако и на националном нивоу Грем Тиндал, менаџер Европског ПРОГРЕСа је нагласио да се током спровођења пројекта посебно инсистирало на поштовању принципа доброг управљања кључних за одрживи развој.

„Актвно учешће свих заинтересованих страна је била од изузетне важности како би се дошло до квалитетних решења за управљање развојем  и до подршке шире заједнице, а верујем да ће резултати пројекта послужити као модел добре праксе и за друга заштићена подручја”, рекао је Тиндал.  Он је додао да је Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС) у Србији, која спроводи Европски ПРОГРЕС, спремна да буде партнер свим актерима на спровођењу будућих  пројеката усмерених ка  одрживом  развоју  Голије.

Активности Европског ПРОГРЕСа, програма који доприноси одрживом развоју јужне и југозападне Србије, Европска унија и Влада Швајцарске подржава са укупно 24,46 милиона евра. Програм има за циљ да ојача локалну администрацију, створи повољније окружење за развој инфраструктуре и привреде као и побољшање спровођења политика у области социјалне инклузије. Активности на терену спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС).

Општине обухваћене програмом – Нови Пазар, Ивањица, Нова Варош, Прибој, Пријепоље, Рашка, Сјеница и Тутин на југозападу Србије, као и Прокупље, Блаце, Житорађа, Куршумлија, Лесковац, Бојник, Власотинце, Лебане, Медвеђа, Црна Трава, Врање, Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Прешево, Сурдулица, Трговиште, Брус, Алексинац, Гаџин Хан, Дољевац, Мерошина, Сврљиг, Бабушница, Бела Паланка и Књажевац на југоистоку земље.

Подели

Comments are closed.