Резиме заједничких закључака економског и финансијског дијалога између ЕУ и Западног Балкана и Турске

0

Улога економског управљања у процесу проширења

Економско управљање је један од стубова политике проширења ЕУ који одражава трендове унутар ЕУ са циљем јачања економске политике у оквиру европског семестра. Овај  приступ је развијен како би се земљама проширења[1] помогло да оснаже макроекономску стабилност, унапреде раст и испуне економске критеријуме приступног процеса.

Све земље кандидати и потенцијални кандидати подносе нацрте годишњих програма економских реформи. Оцену програма дају Европска комисија и Европска централна банка. Њихове процене служе као основа за мултилатерални економски и финансијски дијалог у ком учествују партнери проширења, државе чланице ЕУ, Комисија и Европска централна банка а који је данас одржан у Бриселу. Заједнички закључци са састанка обухвахватају политичке смернице за сваку од земаља појединачно, са циљем решавања горућих проблема у области макроекономског управљања и структурних реформи. Смернице су у кратким цртама наведене у наставку.

Препоруке за сваку од земаља

Реформске мере договорене са Црном Гором укључују спровођење средњорочне стратегије за фискалну консолидацију, смањење јавне потрошње на плате и пензиј као и обезбеђивање адекватних буџетских средстава за фискална одступања. Црна Гора се сложила и да ће развити свеобухватни акциони план за широкопојасни интернет како би убрзала његово увођење и припремити план за привлачење инвестиција у области истраживања и развоја. Црна Гора треба да настави да ради на потпуном отварању железничког тржишта, јачању макропруденцијалне политике централне банке и развоју регулаторног оквира за концесије и јавно-приватна партнерства у складу са правним тековинама ЕУ. Црна Гора се сложила да ће побољшати обухват и делотворност активних политика тржишта рада, унапредити координацију политика са програмима социјалних давања, те да ће повећати упис у оквиру средњег стручног и високог образовања које одговара потребама тржишта рада.

Препоруке за Србију су усмерене на мере за очување фискалне стабилности и отварање простора да држава повећа јавна улагања у инфраструктуру. Србија се сложила да ће усвојити кредибилни и обавезујући систем фискалних правила. Договорен је и наставак реструктурирања јавних предузећа. Ово се највише односи на енергетику, сектор у коме треба интензивирати тарифну реформу, раздвајање услуга и рад на побољшању енергетске ефикасности. Како би подржала приватне оператере, Србија се сложила да ће унапредити регулативу која се односи на парафискалне намете као и да ће се водити налазима паметне специјализације приликом израде индустријске стратегије која се очекује у наредном периоду. Како би подржала запошљавање и боље социјалне услове, власти су се сложиле да ће усвојити мере усмерене на раднике са најнижим платама, како би угроженим групама пружиле квалитетнију подршку, као и да ће тесно сарађивати са другим заинтересованим странама приликом увођења недавно усвојеног система дуалног образовања и обуке.

Бивша југословенска Република Македонија се сложила да ће развити средњорочну стратегију фискалне консолидације, стабилизовати однос јавног дуга, усвојити основни закон о буџету и успоставити независни фискални савет. Македонија би требало да поједностави и боље таргетира трансферна плаћања и субвенције у пољопривреди, да унапреди наплату пореза и смањи доспела дуговања у јавном сектору. Власти су се сложиле да ће радити на решавању проблематичних кредита те да ће подстаћи употребу домаће валуте. Како би се избориле са сивом економијом, власти треба да припреме процене ризика и уведу одговарајуће мере. Земља треба да разјасни мандат инспекција и да унапреди процедуре, успостави јавни регистар парафискалних намета и ојача капацитет цивилних судова како би могли да процесуирају трговинске спорове. Коначно, Влада се сложила да ће модернизовати образовни систем, повећати упис у предшколске установе, реформисати средње стручно образовање, олакшати приступ тржишту рада за жене и усвојити закон о социјалној заштити.

Политичке препоруке договорене за Албанију подразумевају даљи рад на фискалној консолидацији, спровођење монетарне политике у складу са циљаном стопом инфлације те спровођење преосталих мера из стратегије за решавање проблематичних кредита. Албанија се такође сложила да ће остварити делотворну либерализацију енергетског тржишта и функционисање система за размену енергије, да ће додатно проширити изворе енергије, док ће истовремено давати подстицај енергетској ефикасности и оснажити процес катастарске те земљишне и имовинске регистрације. Коначно, власти су се обавезале да ће обезбедити довољне капацитете за спровођење политика запошљавања, нарочито када су у питању млади, те да ће решити проблем непријављеног рада.

Политичке препоруке за Босну и Херцеговину су усмерене на унапређење средњерочног оквира фискалног планирања, јачање аналитичких капацитта за макрофискалну анализу и предвиђања те на пружање благовремених и исцрпних статистичких података. Власти су се сложиле да ће створити фискални простор за јавне инвестиције и да ће предузети кораке за смањење доспелих дуговања. Власти су се обавезале на јачање капацитета централне банке, на свеобухватно решавање проблематичних кредита те на побољшање оквира за солвентност банака. Договорено је и усвајање правног оквира у складу са Уговором о енергетској заједници као и стратегија на нивоу читаве земље које се односе на енергетику, али и на управљање финансијама, као и унапређење пословног окружења путем низа мера. Коначно, земља би требало да смањи порески клин и ревидира политике уписа у школе како би побољшала везе између образовања и потреба тржишта рада.

Косово* се сложило да ће истражити могућност успостављања независног механизма за наџор над фискалном политиком. Косово се такође сложило да ће довршити процесе сертификовања ратних ветерана и рекласификације као и да ће ојачати институционалне капацитете за планирање инвестиција и управљање те побољшати приступ финансирању за предузећа. Власти су се обавезале на унапређење монетарне политике и довршавање оквира за солвентност банака и управљање кризама. Косово се обавезало и на успостављање фонда за енергетску ефикасност и давање подстицаја за енергетску ефикасност приватном сектору и домаћинствима. Косово треба да доврши дерегулацију цена енергената као и студију за постепено повећање тарифа на енергенте како би одражавале стварне трошкове. Косово се такође сложило да ће усвојити нову стратегију и акциони план за борбу против сиве економије. Косово треба да повећа обим активних мера тржишта рада и да спроведе анализу потреба за вештинама. Косово се обавезало на увођење опште здравственог осигурања и повећање броја деце уписане у предшколске установе.

Према усвојеним препорукама, Турска треба да смањи спољне неравнотеже и да подстакне домаћу штедњу и то тако што ће заузети чврст фискални став и стимулисати штедњу у приватном сектору. У препорукама се позива на повећање опрезности и транспарентности фискалне политике, док се од монетарне политике тражи да буде фокусирана на стабилност цена. Када су у питању структурне реформе, власти су се обавезале на предузимање корака ка јачању владавине права и правосуђа како би побољшале пословну климу и подстакле компаније на увођење иновативних производних процеса. Власти су се такође сложиле да ће радити на развоју вештина радне снаге у секторима са потенцијалом за раст, да ће радити на смањењу непријављеног рада и да ће промовисати учешће жена на тржишту рада.
* Ова ознака је без прејудицирања ставова о статусу и у складу је са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН и мишљењем Међународног суда правде о проглашењу независности Косова. 

Подели

Comments are closed.