Либeрализациjа трговинe измeђу Србиje и ЕУ

Српски произвођачи ослобођени плаћања царина на извоз робе у ЕУ од 2000. године
ЕУ је од 2000. године укинула плаћање царинских дажбина на све индустријске и пољопривредне производе који се извозе из Србије у ЕУ, применом аутономних трговинских мера (осим за мали број пољопривредних производа који су заштићени преференцијалним тарифним квотама). Режим који је ЕУ једнострано одобрила Србији 2000. године представљао је најобимнији систем трговинских повластица који је ЕУ икада одобрила некој земљи или групи земаља. Ово је значило тренутно укидање свих царинских дажбина и квантитативних ограничења на увоз свих индустријских и пољопривредних производа, осим малог броја пољопривредних производа који су ограничени преференцијалним тарифним квотама (конкретно шећер, јунетина, вино и неколико врста рибе).
Србија постепено укида царинску заштиту од 2009. године
Србија је отпочела са смањивањем увозних дажбина на робу из ЕУ девет година касније, у јануару 2009. године када је самостално иницирала примену трговинског дела Споразума о стабилизацији и придруживању, названог Прелазни споразум. Овај Споразум је омогућио асиметричну либерализацију трговине у корист Србије, на увоз индустријских и пољопривредних производа. Другим речима, трговинску либерализацију са српске стране од 2009. у наредних шест година прати постепени и предвидиви шестогодишњи план либерализације који одражава ниво осетљивости производа за српске произвођаче. Истовремено су постепено увођена једнака правила игре на тржишту, кроз примену предвидивог царинског режима, борбу против монопола, увођење правила за контролу државне помоћи, као и кроз режим заштите интелектуалне и индустријске својине. Овај план постепене трговинске либерализације је требало да омогући српским произвођачима поступну припрему за све већу конкуренцију која долази из ЕУ.
Србија и ЕУ су од првог јануара 2014. године закорачиле у шесту, односно завршну годину плана трговинске либерализације. Међутим, најосетљивији производи за српске пољопривреднике ће остати заштићени плаћањем царинских дажбина до уласка Србије у ЕУ: то се односи на све врсте меса, јогурт, путер, одређене врсте сира, мед, неке врсте поврћа и брашно, а царинске заштите на ове производе варирају од 20 до 50% у односу на МФН царинске дажбине које Србија примењује у трговини са остаком света.
Ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању
Ступањем на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању у септембру 2013. године додатно је осигурана економска корист предвиђена Прелазним споразумом. Низ нових одредаба овог Споразума су допринеле унапређењу пословног окружења у Србији у областима као што су слободно кретање капитала, јавне набавке, стандардизација, право на успостављање и пружање услуга. Ове одредбе обезбеђују јаснији и сигурнији оквир за инвеститоре и компаније, чиме се у српској привреди ствара нови замах у привлачењу инвестиција и даљем унапређењу стандарда који обезбеђују једнака правила игре за све учеснике на тржишту. Примена Споразума о стабилизацији и придруживању би требало да подигне стандарде пословања у Србији, постепено припремајући српска предузећа за надметање са компанијама из ЕУ на јединственом тржишту, али и повећавајући њихову конкурентност на дуже стазе.
Корист за грађане Србије се остварује разноврснијом понудом робе и падом цена. Коначно, постепено отварање тржишта јавних тендера за компаније из ЕУ би требало да резултира већом конкуренцијом у поступцима јавних набавки и тако донесе већу вредност за новац српских пореских обвезника – бољи јавни радови, набавке и услуге са мање новца пореских обвезника.

Користи које Србија остварује у трговини са ЕУ

Уопштено говорећи, Србија има значајне користи од трговинске и економске интеграције са ЕУ. Европска унија је традиционално кључни трговински партнер Србије, са уделом од  67% у њеном укупном извозу и преко 60% у укупном увозу Србије у 2018. години, а ови проценти бележе сличне вредности и у ранијим годинама. Извоз српских производа у ЕУ је више него утростручен, пораставши са 3,2 милијарде у 2009. години на 10,9 милијарди у 2018. години!

Извоз Србије у ЕУ расте. Уз то, покривеност увоза извозом се побољшава за Србију у трговини са ЕУ, од мање од 50% 2009. године до око 82% у 2018. години. (82% одсто увоза из ЕУ је било покривено извозом српских производа на тржиште ЕУ).

Појединачне државе чланице ЕУ су традиционално у самом врху најважнијих трговинских партнера Србије, што се пре свега односи на Италију и Немачку, али и Румунију као значају извозну дестинацију и Мађарску као важну земљу порекла српског увоза. Србија је у 2018. години извезла преко 12% одсто од укупног извоза у Италију и готово 12% у Немачку. Када је у питању увоз, скоро 13% од укупног увоза је дошло из Немачке, док је из Италије Србија увезла 9% свих производа.

Када је у питању трговина пољопривредним производима, Србија по остварује суфицит у размени са ЕУ. СУфицит је достигао врхунац 2016. године са преко 440 милиона евра, али је опао на 201 милион евра у 2018. години, услед суше која је погодила пољопривредну производњу Србије 2017. године.

Велики значај тржишта ЕУ као извозне дестинације за српске пољопривредне производе се огледа у чињеници да Србија од укупног извоза пољопривредних производа скоро половину извезе на тржиште ЕУ. Србија је у 2018. години 46% укупног извоза пољопривредних производа извезла управо у ЕУ. Извоз пољопривредних производа из Србије је више него удвостручен у последњој деценији, бележећи раст са 640 милиона евра у 2009. на скоро 1,3 милијарде евра у 2018. години. Истовремено, увоз пољопривредних производа из ЕУ је такође удвостручен са 440 милиона евра у 2009. на око 1,1 милијарду у 2018. години.

Користи за Србију са аспекта инвестиција

Према најновијим подацима Народне банке Србије, стране директне инвестиције компанија из ЕУ износе готово 70% укупних директних страних улагања у Србији у протеклих девет година, односно у периоду између 2010. и 2018. године. Укупна директна страна улагања из земаља ЕУ су у протеклих девет година достигла 13 милијарди евра.

Компаније из ЕУ су у претходној деценији биле водећи инвеститори у Србији. Ове компаније су српској привреди донеле ефикасност, савремене технологије и практична знања што је, са друге стране, значајно повећало продуктивност и конкурентност српске привреде, као и њен извозни потенцијал и буџетске приходе, генеришући привредни раст у целини. Коначно, отварање српског тржишта за компаније из ЕУ је створило разноврсност избора и снизило цене за српске потрошаче.

 

Укупан извоз Србије

  • Вредност извоза у ЕУ чини 67% укупног извоза Србије у 2018. години, уз константан узлазни тренд.

Извор: Републички завод за статистику Србије

Укупан увоз Србије

  • Више од 60% свих увезених добара у Србију стиже из ЕУ.

Source: Statistical Office of the Republic of Serbia

Укупна трговина Србије и ЕУ

  • Укупан обим трговине Србије и ЕУ бележи сталан раст.

Извор: Републички завод за статистику Србије

 

Трговина Србије и ЕУ пољопривредним производима

  • Србија остварује суфицит у трговини пољопривредним производима са ЕУ.

Извор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

   

Стране директне инвестиције (СДИ) у Србији

  • Инвестиције компанија из ЕУ чине готово 70% укупног прилива СДИ у Србији у претходних девет година, са збирним износом од преко 13 милијарди евра!

Извор: Народна банка Србије

Инфо кутак за потенцијалне извознике у ЕУ

The EU Trade Helpdesk – ваш онлајн водич за приступ европском тржишту

Шта je EU Trade Helpdesk?

EU Trade Helpdesk је бесплатни онлајн сервис чији је примарни циљ пружање подршке заинтересованим извозницима из трећих земаља на тржиште ЕУ, који садржи ажуриране основне информације о свим формалностима у погледу извоза на тржиште ЕУ са којима извозници морају бити упознати. Онлајн база података нуди специфичне податке за сваку земљу и сваки производ на неколико језика.

Шта сваки потенцијални извозник у ЕУ треба да зна?

Приступање тржишту ЕУ није мистерија. Европска комисија је успоставила бесплатни алат на интернету који садржи све неопходне информације за потенцијалне извознике. ЕУ Trade Helpdesk је много више од базе података о царинским тарифама. Компаније које разматрају извоз на тржиште ЕУ могу доћи до следећих информација у неколико кликова:

  • Царинске дажбине које треба платити на царинама ЕУ.
  • Здравствене, безбедносне, маркетиншке и техничке стандарде које треба испунити.
  • Правила и доказе о пореклу: како доказати да производ долази из земље која има преференцијални режим.
  • Унутрашње порезе који се примењују у земљи у коју се увози.
  • Обрасце које треба приложити уз робу која се извози.
  • Статистичке податке о трговини производима који се извозе.

Интернет страници и бази података Trade Helpdesk je могуће приступити бесплатно из целог света.