Либeрализациjа трговинe измeђу Србиje и ЕУ

Српски произвођачи ослобођени плаћања царина на извоз робе у ЕУ од 2000. године

ЕУ је од 2000. године укинула плаћање царинских дажбина на све индустријске и пољопривредне производе који се извозе из Србије у ЕУ, применом аутономних трговинских мера (осим за мали број пољопривредних производа који су заштићени преференцијалним тарифним квотама).  Режим који је ЕУ једнострано одобрила Србији 2000. године представљао је најобимнији систем трговинских повластица који је ЕУ икада одобрила некој земљи или групи земаља.  Ово је значило тренутно укидање свих царинских дажбина и квантитативних ограничења на увоз свих индустријских и пољопривредних производа, осим малог броја пољопривредних производа који су ограничени преференцијалним тарифним квотама (конкретно шећер, јунетина, вино и неколико врста рибе).

Србија постепено укида царинску заштиту од 2009. године

Србија је отпочела са смањивањем увозних дажбина на робу из ЕУ девет година касније, у јануару 2009. године када је самостално иницирала примену трговинског дела Споразума о стабилизацији и придруживању, названог Прелазни споразум. Овај Споразум је омогућио асиметричну либерализацију трговине у корист Србије, на увоз индустријских и пољопривредних производа. Другим речима, трговинску либерализацију са српске стране од 2009. у наредних шест година прати постепени и предвидиви шестогодишњи план либерализације који одражава ниво осетљивости производа за српске произвођаче. Истовремено су постепено увођена једнака правила игре на тржишту, кроз примену предвидивог царинског режима, борбу против монопола, увођење правила за контролу државне помоћи, као и кроз режим заштите интелектуалне и индустријске својине. Овај план постепене трговинске либерализације је требало да омогући српским произвођачима поступну припрему за све већу конкуренцију која долази из ЕУ.

Према Споразуму о стабилизацији и придруживању који је ступио на снагу у септембру 2013. године, Србија и ЕУ су од првог јануара 2014. године закорачиле у шесту, односно завршну годину плана трговинске либерализације. Међутим, најосетљивији производи за српске пољопривреднике ће остати заштићени плаћањем царинских дажбина до уласка Србије у ЕУ: то се односи на све врсте меса, јогурт, путер, одређене врсте сира, мед, неке врсте поврћа и брашно, а царинске заштите на ове производе варирају од 20 до 50% у односу на МФН царинске дажбине које Србија примењује у трговини са остаком света.

Ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању

Ступањем на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању у септембру 2013. године додатно је осигурана економска корист предвиђена Прелазним споразумом.Одредбе овог Споразума су допринеле унапређењу пословног окружења у Србији у областима као што су слободно кретање капитала, јавне набавке, стандардизација, право на успостављање и пружање услуга. Ове одредбе обезбеђују јаснији и сигурнији оквир за инвеститоре и компаније, чиме се у српској привреди ствара нови замах у привлачењу инвестиција и даљем унапређењу стандарда који обезбеђују једнака правила игре за све учеснике на тржишту. Примена Споразума о стабилизацији и придруживању би требало да подигне стандарде пословања у Србији, постепено припремајући српска предузећа за надметање са компанијама из ЕУ на јединственом тржишту, али и повећавајући њихову конкурентност на дуже стазе.

Корист за грађане Србије се остварује разноврснијом понудом робе и падом цена. Коначно, постепено отварање тржишта јавних тендера за компаније из ЕУ би требало да резултира већом конкуренцијом у поступцима јавних набавки и тако донесе већу вредност за новац српских пореских обвезника – бољи јавни радови, набавке и услуге са мање новца пореских обвезника.