Уз подршку ЕУ смањен број заосталих предмета у судовима

0

Један од основних циљева пројекта ЕУ “Унапређење ефикасности правосуђа”, који је покренут у фебруару прошле године, јесте смањење броја нерешених предмета у судовима у Србији.

Према речима председника Врховног касационог суда Драгомира Милојевића када је недавно представио Годишњи извештај о раду судова у Србији у 2016., само у тој години решено је скоро три милиона предмета, а на крају године је остало нерешено још око два милиона, што је оценио као добар резултат у раду с обизром на услове у којима се рад одвија

Он је навео да је прилив предмета енормно порастао у периоду између 2014. и 2016. године, тако да је у судски систем примљено преко 850.000 нових предмета више од очекиваног.

“То је оптеретило судски систем и утицало да број решених предмета у судећим материјама буде нешто виши, али је укупан број нерешених предмета знатно смањен рачунајући од 2012. године – за 1.100.000 предмета”, прецизирао је председник ВКС.

Највише старих предмета 2015.  у Првом основном суду у Београду

Полазна тачка за пројекат “Унапређење ефикасности правосуђа”, био број предмета старијих од две године на крају 2015, односно њих око 1,5 милиона, од чега се 70 одсто налазило у Првом основном суду у Београду.

Већина ових предмета је припадала категорији предмета извршења, а нови Закон о извршењу и обезбеђењу је налагао тужиоцима да се до јула 2016. изјасне о томе да ли желе да њихов предмет буде решен у суду или да предат на разрешење приватним извршитељима. У случају да са не изјасне, извршни поступак би био обустављен.

На разрешење приватним извршитељима је било предато само око два одсто предмета док је око 40 одсто предмета било обустављено. Процес обустављања је, међутим, захтевао улагање огромних напора како би се пронашли и организовали сви судски списи и припремили за системско обустављање и процесуирање од стране председавајућег судије. Услови за ово су били изразито неповољни у Првом основном суду у Београду где су предмети чувани у недовољно великом и оронулом складишту.

Пројектни експерти су сарађивали са Врховним судом, Министарством правде и Високим саветом судства на припреми и давању упутстава и шаблона пресуда свим председницима основних судова, а неколико пута су обишли сваки од 30 судова укључених у пројекат како би радили на решавању ових питања и других нерешених предмета.

Судови обухваћени пројектом ЕУ смањили су број заосталих предмета за око 50 одсто

У оквиру пројекта је ангажовано додатно особље и пружена практична логистичка подршка Првом основном суду у Београду, као и основним судовима у Чачку, Новом Пазару, Краљеву, Нишу и Врању. Педесет чланова додатног особља је провело шест месеци у раду са службеницима судова и пројектним тимом организујући и обађујући судску документацију, како физички тако и у оквиру система за аутоматско управљање предметима.

Обавеза судова је била да до краја јануара 2017. саставе извештаје о резултатима за 2016. Резултати су били сјајни: судови обухваћени пројектом су смањили број заосталих предмета за око 50 одсто, решили 700.000 предмета, укључујући око 90.000 предмета у мањим судовима и преко 500.000 предмета у Првом основном суду у Београду.

Успех овог подухвата се може приписати сарадњи између председника судова, судија, службеника судова и циљане помоћи стручњака и других запослених на пројекту. Ово је  резултат истинског тимског рада и упркос томе што у 2017, последњој години реализације пројекта Унапређење ефикасности правосуђа, има још много посла, судови су већ у значајној мери отклонили једну од највећих препрека ефикасности правосуђа у протеклих неколико година.

Подели

Comments are closed.