Улога ЕУ у промовисању слободe изражавања

0

Слобода изражавања је кључна за спремност једне земље да постане део ЕУ. То подразумева посвећеност демократији, добром управљању и политичкој одговорности. Сходно томе, ниједна земља не може да постане део ЕУ уколико није у стању да гарантује слободу изражавања као основно људско право (Члан 49 Лисабонског уговора).

Обезбеђивање слободе изражавања и медија јесте један од највећих изазова са којим се суочавају земље проширења. Политичко уплитање у медије, економски проблеми попут медијске концентрације, различити видови злостављања, укључујући насиље над новинарима, и даље су актуелне теме у друштвима на Западном Балкану и у Турској. Унапређење ситуације без сумње надилази просто транспоновање правила ЕУ: оно захтева културну и промену понашања у сфери политике, правосуђа и медија.

ЕУ овај процес подржава на следеће начине:

  • пружањем правне помоћи и смерница за израду медијских прописа
  • помним праћењем политика у овој области у земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима
  • пружањем финансијске помоћи кроз програме у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (ИПА)

Новчани грантови за јачање слободе медија

Новчани грантови ЕУ са циљем подршке слободи изражавања додељују се медијима и невладиним организацијама широм региона на бази конкурса и у складу са строгим процедурама. Сви корисници помоћи имају апсолутну уређивачку независност и једини су одговорни за садржај објављеног материјала. ЕУ од власти очекује да обезбеде окружење које ће погодовати слободи изражавања и медија. Критика медија је од пресудног значаја за остваривање реалне одговорности изабраних влада; владе би, с друге стране, требало да спремно дочекају критику и да је истраже на транспарентан начин.

У складу са оваквим приступом и Стратегијом проширења, Делегација ЕУ у Републици Србији је објавила конкурс за достављање пројектних предлога за Јачање медијске слободе у оквиру програма ИПА 2012. Делегацији је на конкурс пристигло 100 предлога пројеката, од чега је изабрано 19 пројеката укупне вредности 1,8 милиона евра (потписани у децембру 2013.). Међу изабраним корисницима су два дневна листа, два недељника, два јавна медијска сервиса, три локалне радио станице, једна агенција, два медијска удружења односно мреже и седам независних продукцијских кућа. Списак свих добитника грантова је доступан на интернет страници пројекта: mediafreedom.rs/media-fund-list-of-grants/

Медији би требало да информишу о темама попут ефикасности правосуђа, примене закона, борбе против свих облика криминала, подршке избеглицама, интерно расељеним лицима и тражиоцима азила, борбе против корупције, злоупотребе службеног положаја, заштите медијских слобода, регионалне сарадње као и истраге и суђења за ратне злочине. Аутори детаљних предлога пројеката су њихови власници; ЕУ ни на који начин не утиче на њихову уређивачку политику.

Нови конкурс је објављен у априлу 2015. у оквиру ИПА ИИ програма “Подршка цивилном друштву и медијима 2014-2015”, чији је циљ јачање слободе изражавања и истраживачког новинарства кроз подршку квалитетној медијској продукцији у области владавине права, затим унапређење регулаторног и стратешког окружења за слободу медија и медијски плурализам, и јачање функционисања и утицаја Савета за штампу.

Укупан буџет на располагању у периоду од две године износи 2,5 милиона евра. Спроводе се следеће активности:

  • Конкурс за достављање пројектних предлога вредан 1,8 милиона евра за јачање истраживачког новинарства кроз подршку квалитетној медијској продукцији у области владавине права, односно доброг управљања, људских права и заштите мањина, слободе изражавања и помирења у региону. Висина грантова је између 50.000 и 150.000 евра за пројекте у трајању од 12 до 24 месеца. Конкурс је објављен у априлу 2015. и достављено је 100 предлога пројеката. Грантови су додељени у децембру 2015. пројектима који се баве питањима попут слободе медија, људских права, финансијске реформе, владавине права у казненом правосуђу, насиља у породици, одговорности државних службеника и одговорног поседовања оружја. Сви пројекти који су подржани у оквиру Медијског програма могу се наћи на интернет страници http://europa.rs/tenderi/otvoreni/Award-Notice-136989.PDF као и на https://webgate.ec.europa.eu/europeaid/online-services/index.cfm?do=publi.welcome&nbPubliList=15&orderby=upd&orderbyad=Desc&searchtype=RS&aofr=136989
  • Осим тога, ЕУ је подржала и рад Савета за штампу, саморегулаторног тела, са 200.000 евра директне помоћи у виду акционог гранта за период од 2 године, за активности које укључују редовне информативне сесије о активностима Савета и праћењу, истраживању и анализи медијских садржаја; медијску кампању ради информисања јавности о улози и важности медијске саморегулације и улози Савета у њеном спровођењу; јавне догађаје на националном и локалном нивоу који ће упознати све циљне групе и ширу јавност са користима саморегулације; консултативне сесије за правосуђе и новинске редакције; и семинаре/предавања за студенте новинарства. Директан грант је потписан у јуну 2015.
  • У 2016. години биће обезбеђено 500.000 евра вредне техничке помоћи за два јавна медијска сервиса (РТС и РТВ) за унапређење финансијског управљања и Регулаторно тело за електронске медије.

Одабир корисника гранта

Грант шеме Европске уније представљају транспарентан механизам за суфинансирање пројектних предлога који доприносе испуњавању циљева политика ЕУ, уз поштовање начела равноправности и пропорционалности. Њих води Тело за уговарање у складу са Финансијским прописом ЕУ и Практичним водичем кроз процедуре уговарања помоћи ЕУ трећим земљама (PRAG − http://ec.europa.eu/europeaid/prag/document.do?locale=en).

Грантови се додељују на основу конкурса. Како би се осигурала транспарентност и привукао што већи број потенцијалних подносилаца предлога, објављују се обавештења и отворени позиви (чак и на интернету) и организују се отворени инфо-семинари.

Процес евалуације се темељи на јасним, унапред дефинисаним критеријумима за селекцију (односе се на прихватљивост подносилаца предлога, акција и трошкова, као и на њихов финансијски, оперативни и технички капацитет). Свако ко испуњава критеријуме прихватљивости може да учествује.

Критеријуми за доделу гранта се заснивају на квалитету поднетог предлога пројекта којим ће се обезбедити максимална укупна ефикасност конкурса (укључујући компатибилност са циљевима, ефекте, одрживост и исплативост предлога).

Предлоге оцењује комисија за евалуацију која поседује техничке и процедуралне компетенције за евалуацију. Независни и квалификовани оцењивачи се могу ангажовати као помоћ у било којој фази процеса евалуације. Одабир предлога пројекта за доделу гранта се врши строго у складу са правилима објављеног позива за подношење предлога пројекта, утврђеном листом за оцењивање и сходно буџету позива.

Резултати евалуације се саопштавају свим подносиоцима пројектних предлога и уговори о додели бесповратне помоћи (гранта) се потписују са успешним предлагачима. Резултати се такође објављују на интернет страницама EuropeAid и Тела за уговарање, као и у другим одговарајућим медијима.

Медији су једини одговорни за изражене ставове

Важно је напоменути да ставови изражени у било којој медијској продукцији коју финансира ЕУ, не одражавају ставове ЕУ или њене Делегације. Сваки чланак који се објави требало би да садржи следећу изјаву о одрицању од одговорности: “Ова публикација/чланак/производ израђен је уз помоћ Европске уније. <име аутора/уговорне стране/партнера на пројекту/међународне организације> је једини одговоран за садржину публикације и она ни на који начин не одражава ставове Европске уније.” Ово је уобичајени захтев када су у питању пројекти које финансира ЕУ.

Награда ЕУ за истраживачко новинарство

Награда слави и промовише запажена достигнућа истраживачких новинара и повећава видљивост квалитетног истраживачког новинарства у земљама Западног Балкана (Албанија, Босна у Херцеговина, Косово*, Македонија, Црна Гора и Србија) и Турској.

Награду је основао Генерални директорат Европске комисије за проширење у складу са Стратегијом проширења ЕУ која је препознала снажну потребу за обезбеђивањем слободе изражавања у медијима и пружањем подршке истраживачком новинарству у праћењу реформских процеса.

Награда ЕУ за истраживачко новинарство се додељује сваке године у свих седам земаља у периоду од три године: 2015. године (за достигнућа у 2014.), 2016. године (за достигнућа у 2015.) и 2017. године (за достигнућа у 2016.).

Наградни фонд за седам земаља корисница за три године износи укупно 210.000 евра. Годишњи наградни фонд за сваку земљу је 10.000 евра; неколико новинара је сваке године награђивано у свакој земљи; појединачна награда обично износи између 3.000 и 5.000 евра.

Награду води регионално партнерство организација цивилних друштва, у координацији Мировног института из Љубљане, којег је Европска комисија одабрала за овај задатак. Награде додељује независтан жири у свих седам земаља корисница.

Подели

Comments are closed.