Ученици средњих школа дебатовали о будућности ЕУ у српском парламенту

0

Финале Европске школе дебате, у којој су учествовали средњошколци из градова широм Србије, одржано је 24. маја у скупштини Србије која је послужила као поприште дискусије са темом да ли Европска унија треба да усвоји вишебрзински приступ развоју.

Четврта по реду Европска школа дебате, у организацији ЕУ инфо центра и НВО Отворена комуникација, уз подршку Делегације Европске уније у Србији, окупила је средњошколце, од 15 до 18 година, који желе да сазнају више о процесу европских интеграција и провере сопствене вештине дебатовања.

Евроспка школа дебате – Од Београда до остатка Србије

Током четири године, пројекат Европска школа дебате је проширен са спровођења само у Београду и околини на целу Србију: ученици из 38 градова и насеља од севера до југа земље учествовали су у пројекту.  Укупно, одржано је 76 припремних радионица и 21 квалификациона дебата у 13 градова. Како је Србија напредовала ка ЕУ, тако је и Европска школа дебате напредовала; Тим Европа Србија, мрежа националних експерата који се баве политикама ЕУ, а чији су чланови били предавачи, био је вредан извор информација о унији.

На последњем скупу, Европска школа дебате сакупила је 70 средњошколаца из 23 насеља и града укључујући Београд, Ниш и Нови Сад. Од новембра 2016. године, они су стицали знање о европским интеграцијама и дебатним вештинама, под вођством чланова Тима Европа Србија и вичним дебатерима из организације Отворена комуникација.

Ученици су учествовали у јавним дебатама у неколико градова пре него што се шест финалиста срело у дебати под називом „Да ли Европска унија треба да усвоји вишебрзински приступ развоју” или ствари треба да остану онакве какве су.

ЕУ у будућности: једна или више брзина?

Учесници су подељени у два тима – тим „Влада” који је заговарао дво- или вишебрзински приступ и „Опозиција” који сматра да измене постојећег стања нису потребне. Две екипе су слушале аргументе противника пред трочланим жиријем и публиком коју су чинили њихови вршњаци, полазници Европске школе дебате.

Тим „Владе”, у ком су били Јована Тешић из Новог Сада, Нина Стојановић из Београда и Марија Јовановић из Медвеђе, заступао је идеју да би подела уније у мање блокове, што би био директан исход вишебрзинског приступа, била од користи свим члановима уније, како богатима, тако и онима слабије развијеним.

Такође, истакли су да је дубља интеграција уније могућа, те да је вишебрзинско повећање легално према Лисабонском споразуму. Такође су резоновали да би вишебрзински приступ развоју, прилагођен нивоу развоја сваке групе земаља, свакако смањио евроскептицизам.

Тим „Опозиција”, у саставу Александра Стаменковић из Ниша, Данило Младеновић из Београда и Соња Јовичић из Новог Сада, тврдио је супротно: да ће ЕУ, ако не може да се понаша као један ентитет, изгубити на значају на глобалној сцени, да ће „вишебрзински” приступ отежати процес доношења одлука на нивоу ЕУ, да би евроскептицизам порастао и ограничио повећање уније.

Верујемо да је повећање битније од дубље интеграције, рекли су они и као пример навели заједничку спољну и безбедносну политику и тренутни проблем санкција према Русији: резоновали су да, уколико се усвоји вишебрзински приступ, различите државе чланице би могле да заузму различите ставове, што доказује да би вишебрзински приступ имао негативне ефекте по унију.

Трочлани жири у ком су били потпредседник Скупштине Србије Владимир Маринковић, актуелна светска првакиња у дебати Теодора Решетар и вођа тима ЕУ инфо центра Љубица Марковић, сложио се да су оба тима изузетно добро припремљена и да су одлично наступали, али је ипак пресудио у корист тима „Владе” са 2:1 гласова.

Потпредседник парламента Владимир Маринковић рекао је да је скупштина Србије већ годинама домаћин дебатних финала и да подржава пројекат који даје резултате. Он је изразио наду да ће неки од дебатера постати будући посланици и честитао свим учесницима на изузетно успешном наступу, јер је, како је рекао, „са 18 година дебатовати о Украјини и заједничкој спољној и безбедносној политици”, импресивно и много говори о учесницима.

Стицање знања о будућности

Након дебате, ученица треће године Јована Тешић из Новог Сада, чланица победничког тима, изјавила је за ФоНет да су она и њене колеге пуно научили, не само о дебатовању, већ и о јавном говорништву и одговарању на питања о проблемима с којима ће се носити касније у животу.

Нина Стојановић из победничког тима је рекла да су сви учесници „стекли нова знања и подробно се припремили за финале.” „Најважније је да нова знања можемо да применимо у животу. Несумњиво је да су вештине дебатовања важне, то јест, да их можемо користити без обзира којим ћемо се послом бавити,” рекла је она.

„Кад видимо младе људе, од 17 или 18 година, који су будућност политичког, економског и културног живота наше земље, то мотивише нас, политичаре да се још више укључимо у рад с младима,” рекао је потпредседник Маринковић током неформалног скупа са дебатерима након фотографисања у сали Народне скупштине.

Видео снимак дебате је доступан на: https://www.youtube.com/watch?v=u0ZkV-u5X4I

Тема дебате је изабрана као одраз шездесетогодишњице Римских уговора, а сама дебата је део кампање усмерене на младе коју води ЕУ инфо центар уз подршку ЕУ Делегације у Србији, а која је трајала од краја марта до краја маја 2017. (за детаљније информације о кампањи погледајте: www.euinfo.rs.

Подели

Comments are closed.