У Србији и даље присутни родни стереотипи

0

Родни стереотипи у Србији су и даље присутни и они подржавају патријархалне структуре и односе у којима су жене неравноправне у низу аспеката – од политичког одлучивања и економске партиципације, до односа у породици, речено је на радионици у ЕУ инфо центру где је представљено истраживање у оквиру програма “Заустављање насиља над женама у земљама Западног Балкана и Турској: примена норми, промена свести”.

У оквиру регионалног истраживања које је у простору Западног Балкана и Турске спровела регионална канцеларија Агенције Уједињених Нација за родну равноправност и оснаживање жена (УН Њомен), мапиране су успешне кампање за уклањање родних стереотипа, посебно оних који оправдавају или подржавају насиље над женама на начин који га дефинише Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, која уз физичко насиље, обухвата и психичко насиље, прогањање, силовање, сексуално узнемиравање, али и принудни брак, принудни абортус и др.

FoNet

Мапирањем је идентификовано више успешних кампања које су спроведене током претходних пет година у Србији, а које су биле усмерене према различитим циљним групама. Као веома успешне су оцењене кампање које се спроводе међу младима, а које оснажују девојчице и девојке да препознају насиље у вези и супротставе се насилним партнерским односима који се често испољавају у различитим формама контроле, условљавања и ускраћивања слободе. Веома су биле успешне кампање усмерене на младе мушкарце. Оне су утицале на трансформацију њихових идентитета као мушкараца, односно схватања шта значи бити мушкарац, што у нашој култури подразумева и употребу насиља као комуникације (вршњачко насиље, родно засновано насиље, насиље као „одбрана части“ и сл.). Ове кампање су од посебног значаја јер, како је показало регионално анкетно истраживање, мушкарци знатно чешће него жене подржавају ставове који оправдавају или чак заговарају насиље над женама. Тако је међу онима који подржавају став да жене треба да траже дозволу од партнера да би посетиле лекара знатно више оних који се слажу са тим ставом него међу женама (64% према 36%), мада је укупан број особа које се са тим ставом слажу мали (мањи од 1%). Сваки десети испитаник/ца сматра да „неке жене воле да буду истучене“, а међу њима су већином мушкарци (70%). Стога су кампање које утичу на промене ставова и свести младих мушкараца од изузетног значаја, а како показују и резултати, код младића који су били укључени у ове програме дошло је до промена у ставовима и понашањима.

Као успешне су оцењене и кампање које су повезане са програмима економског оснаживања жена жртава насиља, које истовремено доприносе и њиховој перцепцији могућности да се одупру насиљу и уз учешће у економским програмима осамостале и изађу из ситуације насиља у којој годинама живе.

Примери ових успешних иницијатива биће престављени широм региона, а на радионици која је одржана у Београду уз учешће стручњака/иња, представника/ца цивилног друштва, истраживачких институција, на којој је др Марија Бабовић, директорка програма СеЦонС-а представила налазе мапирања, дискутовало се и о томе шта је потребно убудуће урадити. Истакнуто је да је промене у ставовима и вредностима могуће подстаћи само у условима ширег контекста развоја друштва Србије, те промене односа моћи између жена и мушкараца; да је потребно насиље над женама сагледати у том ширем контексту родних неједнакости које прожимају све сфере друштва и приватних односа, али и да је потребно спроводити шире кампање које утичу на промене ставова и вредности, јер су описани примери указали на добре помаке, али међу мањим групама становништва, јер су обично ове кампање мањег обима.

Подели

Comments are closed.