Фабрици: Споразум са Приштином не значи аутоматско чланство

0

Пут Србије у Европску унију је неповратан, истакао је у интервјуу ФоНету шеф Делегације ЕУ у Београду, амбасадор Сем Фабрици, и нагласио да питање уласка Србије у Унију не почиње са “да ли”, већ када”, али да правно обавезујући споразум са Приштином не значи “аутоматско чланство”.

Објашњавајући став о иреверзибилности прикључења ЕУ, упркос дисонантним тоновима представника власти, Фабрици је, у оквиру серијала разговора Квака 23, недвосмислено одговорио да је “тај процес неповратан”.

Он је рекао да то “није питање његовог поверења, већ да о томе говоре резултати” и подсетио да је “две трећине страних инвестиција у ову земљу дошло из ЕУ”.

Истовремено, “две трећине српског извоза иде у ЕУ, људи путују свуда по Европи, то је оно што говори о неповратности процеса”, прецизирао је Фабрици и додао да процес европског придруживања води “кроз привредно, законодавно и инсититуционално усклађивање”. Он сматра и да су поруке председника државе и званични ставови и саопштења Владе Србије у том погледу консзистентни.

“Мора да се посматра “шира слика”, а не “појединачне изјаве министара”, јер је “основна порука целе Владе, што се чуло и током обележавања њене годишњице у Суботици, да је будућност Србије у ЕУ”, нагласио је Фабрици.

Према његовој оцени, и 14 преговарачких поглавља отворених до сада представљају “добар резултат и напредак се примећује”.

На примедбу да Србија, на основу појединих закључака Савета ЕУ и делова Годишњег извештаја Европске комисије, изнутра не делује као земља кандидат, Фабрици је узвратио да је “прикључење ЕУ сложен процес”.

У преговорима се третира много области, од привреде, демократије и миграција, до владавине права, илустровао је он и констатовао да су извештаји “фактографска слика стања са препорукама”. Фабрици није сагласан са оценама да постоји разлика у “оштрини тона” писаних извештаја и закључака ЕУ и изјава европских званичника о Србији и њеном напретку.

“Не бих рекао да постоји несклад између онога што пише и онога што кажемо, мислим да постоји конзистентност”, тврди Фабрици.

Он је предочио да представници ЕУ истичу “да је у Србији доста тога важног урађено и да постоји напредак”, али напомињу и да је у областима, попут владавине права, “напредак ограниченији и да мора више да се уради”. На питање да ли је слика владавине права у Србији рушење у Савамали или формално испуњавање Акционог плана за поглавље 23, Фабрици је одговорио да је “владавина права сложена област”.

“Она обухвата и рад скупштине, независност правосуђа, права мањина, основна људска права и слободе”, подсетио је Фабрици, који сматра да се “види да ту има неког напретка, што констатује и Годишњи извештај”.

“Најважније је да детектујемо области где треба даље напредовати”, рекао је он и истакао да је, “у том смислу, опредељење Владе Србије усмерено ка напретку”.

На опаску да нацрт уставних амандамна упућен Венецијанској комисији показује да власт не жели да се лиши политичког утицаја на правосуђе, Фабрици је оценио да је “процедура поштована”. Како је приметио, “Влада је рекла да жели да имплементира препоруке Венецијанске комисије”, па би требало “сачекати крајњи резултат и коначан нацрт”.

Статус кво није нешто што је потребно и корисно

Упитан да ли у контексту преговора о Косову постоји “хитност да се они окончају” или је премијерка у праву када каже да нема никаквих рокова, Фабрици је указао да “између хитног и немања крајњег рока постоји осећај да је правно обавезујући споразум неопходан”.

Према његовим речима, “на обема странама је да га испреговарају, од садржаја, до крајњег датума, и схвате да статус кво није нешто што је потребно и корисно, а на последњем састанку у Бриселу су рекли да ће ствари убрзати”.

Упитан о ставу ЕУ према евентуалном референдуму о Косову, који би могао да буде тачка заокрета политике Србије, Фабрици је рекао да на “та питања не може да одговори” и поновио да би “две стране преговорима требало да реше питања која су на столу”.

Он је није желео да коментарише ни изјаве министра спољних послова Ивице Дачића, који је, хвалећи се да је шеста земља повукла признање Косова, рекао да се “не ботимо против Приштине, већ против њених ментора и оних који подржавају Косово”.

“То су статусна питања, и као ЕУ, ми смо неутрални и омогућавамо разговоре и дијалог, и то је наш посао”, кратко је рекао Фабрици.

На питање зашто је процес преговора Београда и Приштине нетранспарентан, он је констатовао да је “реч о важном питању, које, у једну руку, мора да се решава у поверењу и дискрецији”.

“На обема странама је да се обрате својим грађнима и објасне шта се дешава и шта се договара”, рекао је Фабрици и приметио да се “сваког дана прича о томе шта споразум носи и о чему се ради”.

“Мислим да има одговорности на странама учесницама у преговорима да то објасне својим јавностима, а ми смо ту да омогућимо договоре”, истакао је Фабрици.

Он је, међутим, сагласан да Србија, евентуалним потписивањем правно обавезујућег споразума са Приштином, неће аутоматски постати чланица ЕУ, напомињући да постоји “35 поглавља и да су две области најважније – нормализација односа са Приштином и владавина права”.

Те области су потпуно различите, али решавају важно историјско питање са Приштином и преображавају земљу у демократску, на начин да може функционише у ЕУ, објаснио је Фабрици, који је оптимиста да ће се обе ствари догодити.

Преображај медија у складу са вредностима ЕУ

Говорећи о медијима, Фабрици је поручио да “медијски сектор, као и други сегменти друштва, мора да буде преображен у складу са вредностима ЕУ”.

Упитан да ли би власт сама, без притиска, требало да смисли како да уреди медијски амбијент, он је одговорио да је “позитиван почетак то што су Влада и медијска удружења сели за сто и почели да разговарају о медијској стратегији, чиме се поштује и једна од препорука из извештаја ЕУ”.

“Мој је утисак да Влада мора да схвати да слободан медијски простор у демократском друштву мора да буде уређен и да мора да постоји слободан приступ медијима, слободан приступ оглашавању, рекламирању и слободан приступ јавним сервисима”, нагласио је Фабрици.

“Ми смо то врло јасно рекли у нашем извештају и радна група би требало да нађе начин како да се то деси”, предочио је он и додао да је “Влада преузела ту обавезу”, док ће ЕУ “охрабривати рад заједничке радне групе”.

Поводом утицаја Русије у Србији и перцепције дела јавности да је новац која ЕУ улаже и донира обрнуто сразмеран њеном утицају, Фабрици је подсетио да су “донације и бесповратна помоћ у функцији подршке Србији да предузме неопходне мере и постане део ЕУ”.

Нормално је да Србија има добре односе с Русијом

Када је реч о Русији, он сматра да је “нормално да Србија има добре односе са Русијом и да многе, практично све европске државе, имају добре односе са Русијом”.

Перспектива укључења у Унију, као део шире породице, није ни против кога, објаснио је Фабрици и прецизирао да “спољна политика ЕУ не циља ни једну посебну земљу”. Образлажући усклађивање спољне политике Србије са политиком ЕУ, он је истакао да постоје заједничка усклађена спољнополитичка гледишта Европе, која се односе и на Русију и на Кину и на Америку и на било коју земљу у свету”.

Према његовим речима, “обавеза коју је Србија преузела је да се до приступања Унији усклади са свим спољнополитичким позицијама ЕУ”.

Фабрици није сагласан са оценама да је процес прикључења неизвестан и да је на “дугом штапу”, рекавши да ће Србија приступити ЕУ “када оконча реформе”.

То није питање које почиње са “Да ли”, већ “Када”, истакао је Фабрици, уверен да већина људи у Србији препознаје да су здравија привреда, боље управљање, већа транспарентност, поштовање мањина и слобода медија, добри за земљу. Он наводи да приступање Унији даје правац којим би Србија требало да се прилагођава изнутра, док за разлике у “ентузијазму” у самој ЕУ према проширењу каже да зависе од “угла из ког свака од тих порука долази”.

Суштина је да “реформа саме Уније и проширење иду руку под руку”, протумачио је Фабрици, који мисли да се то види и на примеру Македоније и Албаније, јер се “Европски савет обавезао потписима да 2019. отвори преговоре са ове две земље”.

На опаску да је пример Македоније, која је потписала историјски споразум са Грчком, дестимулишући за регион, јер је, упркос свему, добила само условни датум, а не и почетак преговора, Фабрици је приметио да је, “управо обрнуто, то охрабрујући знак и да се могло догодити да не добију датум уопште”.

“Процес је ту, обавезе су ту и ако Македонија испуни све до идуће године, не видим зашто не би отворили преговоре”, рекао је Фабрици.

На питање како се осећа у Београду, будући да је једном аустралијском магазину рекао да се у “Италији осећа као Римљанин, у Бриселу као Италијан, а у свету као Европљанин, Фабрици је одговорио: “Осећам се као код куће”.

Подели

Comments are closed.