Фабрици: Стабилизација и владавина права кључни фактори

0

Нормализација односа Приштином, изградња друштва које се темељи на владавини права, стварање савремене, отпорне привреде која је усмерена ка расту, ефикасна државна управа, промоција индивидуалних и колективних права, те стварање здраве животне средине: све су то градивни елементи европске перспективе Србије. То је скуп вредности и интереса које треба штитити и промовисати, а то су и градивни елементи који помажу остваривање истог приоритета – припремања Србије за придруживање европској породици – рекао је за CORD магазин шеф Делегације ЕУ у Србији амбасадор Сем Фабрици. Интервју преносимо у целини

Како се осећате поводом доласка на Балкан након обављања функције амбасадора ЕУ у Аустралији и Новом Зеланду; да ли сматрате да ће регион остати стабилан или се слажете са анализама које не искључују могућност сукоба између балканских земаља?

Прогресивно спровођење правних тековина ЕУ током преговора, прекогранична сарадња, велики инфраструктурни пројекти – попут планиране изградње аутопута Београд-Приштина или гасног интерконектора Србија-Бугарска – су међу активностима које иду у прилог постизању економског, друштвеног и политичког мира. Све чешћи састанци лидера земаља Западног Балкана у региону и Бриселу су доказ политичке посвећеност заједничком раду. То су охрабрујући знаци процеса који је започет 2003. у Солуну када је ЕУ земљама Западног Балкана дала јасну перспективу чланства. Тачно је да је овај регион прошао кроз тешку и насилну прошлост, не чак ни тако давно, али ЕУ представља најбољу прилику за помирење и заједничку изградњу демократске, просперитетне и сигурне будућности. Суштина успеха ЕУ лежи у трајном помирењу између старих непријатеља који су након Другог светског рата одабрали пут сарадње, чему сведочи 60 година мира у ЕУ.

У Србији сте најављени као дипломата који ужива велико поверење високе представнице ЕУ, Федерике Могерини, што би потенцијално могло да допринесе убрзању процеса европских интеграција Србије. Који су ваши приоритети када је у питању Србија?

Србија је прогласила чланство у ЕУ за свој стратешки циљ. То је фундаментална одлука која ће обликовати будућност ове земље за наредне генерације и одлука која ужива велико поштовање и подршку Европске уније, а нарочито високе представнице Могерини.

Моји приоритети су подршка спровођењу неопходних реформи и приближавање ЕУ Србији и њеним грађанима. У том послу могу да рачунам на снажан и мотивисан тим. Одговоран сам за вођење једне од највећих делегација ЕУ на свету, међу чијим задацима је и реализација 200 милиона евра колико ЕУ годишње додељује Србији.

Закључно са овом годином, Србија је отворила 12 преговарачких поглавља. Како бисте оценили досадашњи темпо преговора?

Србија је у 2017. отворила шест поглавља. Последња два, отворена на Међувладиној конференцији у Бриселу 11. децембра, тичу се права привредних друштава и економских односа са иностранством. Будући да су нека од најсложенијих поглавља већ отворена, процес интеграција Србије добро напредује, а преговоре одликује позитивна динамика. Отварање поглавља одражава остварени напредак и свестан сам да сваки корак у преговорима захтева велику пажњу, као и очекивања да се отвори већи број поглавља. Отварање поглавља, међутим, не треба посматрати као циљ по себи, већ га треба довести у везу са напретком у спровођењу реформи чији је циљ достизање стандарда ЕУ. Те реформе морају бити спроведене на прави начин како би донеле очекиване позитивне резултате. Реформе треба да буду политички приоритет током целе године, а не само уочи Међувладиних конференција.

Имајући у виду амбицију Србије да постане део ЕУ и сложеност реформи, тај темпо може бити бржи – као када бисте из адађа прешли у велоче. Када говоримо о преговорима, кажемо да не постоји „ограничење брзине“ када се ради о броју нових поглавља која би могла бити отворена, али истовремено не смемо губити из вида да су за европске интеграције квалитет и дубина реформи важнији од брзине спровођења. Конкретно, напредак у нормализацији односа са Приштином и реформе у области владавине права су кључни фактори који диктирају темпо напретка.

С обзиром на то да је нормализација односа са Приштином пресудна за успех целокупног процеса интеграција, да ли тај процес подразумева и да ће Косово добити место у Уједињеним нацијама, односно да се Србија неће противити тој могућности?

Поглавље 35, које се тиче дијалога између Београда и Приштине, несумњиво је једно од важних поглавља, док је сâм дијалог важан елемент даљег напретка Србије. Како је ЕУ више пута нагласила, циљ дијалога је да доведе до обавезујућег споразума за свеобухватну нормализацију односа између Београда и Приштине. ЕУ не доноси коначну одлуку о статусу, укључујући аспект признавања; ту одлуку доносе државе чланице. О томе шта ће нормализација на крају обухватити, одлучиће лидери у Београду и Приштини, док ће ЕУ, под водством високе представнице/потпредседнице Могерини, наставити да олакшава тај процес.

Српски званичници инсистирају на томе да је Србија по први пут од започињања приступног процес добила потенцијални датум уласка у ЕУ, позивајући се на 2025. годину. Имајући у виду да су европски званичници до сада нерадо говорили о датумима, поготово на дуже стазе, како ви тумачите нову стратегију коју је најавио председник ЕК Жан-Клод Јункер?

Председник Јункер је у свом говору о стању Уније у септембру ове године навео низ циљева које ЕУ треба да оствари до 2025, међу којима је и кредибилна перспектива проширења за Западни Балкан. То је средњорочни план који несумњиво представља веома позитиван развој догађаја за Западни Балкан, како у смислу циља, тј. проширења, тако и у погледу временског оквира, односно 2025. године. Тај временски оквир је замишљен као период у ком ће Србија и регион спровести све реформе неопходне за приступање ЕУ. Председник Јункер је такође најавио стратегију за Западни Балкан која ће бити представљена у фебруару 2018. Политичка порука је да су врата ЕУ отворена, али да регион треба да уради свој део посла како би оправдао очекивања. Успех ће се мерити према реформама и њиховим резултатима, а не према датумима.

Председник Србије Вучић је летос рекао да су Косово и односи са Русијом приоритети у односима Србије и ЕУ, док је владавина права на трећем месту. Како вам се чини овај редослед важности?

Европске интеграције су трансформативни процес који ће на крају дефинисати тип друштва у ком грађани Србије желе да живе и међународну улогу коју желе да игра њихова земља.

Нормализација односа са Приштином, изградња друштва које се темељи на владавини права, стварање савремене, отпорне привреде која је усмерена ка расту, ефикасна државна управа, промоција индивидуалних и колективних права, те стварање здраве животне средине: све су то градивни елементи европске перспективе Србије. То је скуп вредности и интереса које треба штитити и промовисати, а то су и градивни елементи који помажу остваривање истог приоротета – припремања Србије за придруживање европској породици.

Већ сте поменули да Србија треба да усклади своју спољну политику према Русији са ЕУ. У случају других земаља, тај процес је био постепен и на крају је био заокружен чланством у ЕУ. Како ви видите овакав став ЕУ када је у питању Србија?

Државе чланице ЕУ и оне које желе да то постану морају да руководе своје међународне односе унутар оквира заједничке спољне и безбедносне политике. Просто је: свака од њих може да развија односе са трећим земљама, са Русијом или било којом другом земљом у свету, докле год у потпуности поштује заједнички оквир. Будући да је Србија у процесу приступања, усклађивање политика јесте крајњи циљ, али она може да негује односе са другим земљама докле год се придржава утврђеног оквира. Србија је већ предузела важне кораке. На пример, српски војници учествују у мисијама ЕУ у Африци, а донета је и одлука да се Србија прикључи борбеној групи ХЕЛБРОЦ, коју предводи Грчка. Србија, дакле, ради на томе, али је јасно да у том процесу треба остварити додатни напредак како би евентуално био завршен, имајући између осталог у виду значајан напредак у сектору одбране и безбедности, попут успостављања ПЕСЦО-а. Србија ће до приступања морати да усклади своју спољну политику са ЕУ.

Ваш претходник на месту шефа Делегације ЕУ, Мајкл Девенпорт, изражавао је забринутост поводом слободе медија у Србији, док се у извештајима Европске комисије наводи да у тој области већ годинама није остварен напредак. Како ви оцењујете ситуацију? 

С обзиром на то да смо у процесу састављања извештаја о напретку за 2017. који ће бити објављен у априлу 2018, прерано је да говоримо о његовим закључцима. Међутим, јасно је да низ претходних препорука, укључујући оне везане за ефикасност и независност независних регулаторних тела, није резултирао нарочитим напретком. Професионална удружења у Србији пријављују све већи број напада и застрашивања новинара, као и очигледан недостатак залагања правосудних власти да те случајеве реше. Извештаји међународних организације потврђују ове трендове. Сви ти елементи указују на то да клима за остваривање слободе изражавања није побољшана. ЕУ је недавно обавила стручни преглед на основу ког ће бити дефинисане даље препоруке. У међувремену, важно је да Влада настави да поштује своје обавезе и да се укључи у конструктивни дијалог са професионалним удружењима.

Недавно сте од дела српске јавности чули да одговор Европске уније на растуће политичке притиске на судство и кршење грађанских и медијских слобода није адекватан због тога што Унијс мора да одржи добре односе са властима како би могла да сарађује на решавању косовског проблема или геополитичких питања?

Да, чуо сам. Међутим, ако би прочитали наше годишње извештаје, мислим да би добили доста реалну слику која говори у прилог супротној тврдњи. То важи и за медије, који би требало да преносе ове налазе, да их анализирају и приближе јавности. Осим тога, сматрам да приступ ЕУ не треба посматрати из бинарне перспективе – стабилност насупрот демократији. Наш приступ је боље описан речима више стабилности и више демократије. Доказ за то налазимо у преговарачком мандату за приступне преговоре: напредак диктирају нормализација односа са Приштином и реформе у области владавине права.

Важите за оптимисту по питању будућности ЕУ. Рекли сте да верујете да је „европски пројекат незаустављив“. Како ће ЕУ изгледати у 2018?

ЕУ је повратила и оснажила свој иницијаторски дух упркос недавним економским тешкоћама, континуираном миграцијском притиску, тероризму и глобалној нестабилности. Привреда је поново на правом путу, миграције више немају димензије кризе, преговори о иступању Велике Британије су у току, а остварен је и значајан напредак по питању безбедности и одбране.

Без намере да звучим самозадовољно, сматрам да у 2018. улазимо са осећајем обновљеног поверења. Наредна година ће за Западни Балкан бити обележена низом важних иницијатива, почев о стратегије коју ће Комисија објавити у фебруару.

Уопштено говорећи, упркос бројним изазовима, основни елементи наше Уније су остали исти. ЕУ – као унија држава – једина има димензију која је потребна за постизање већег просперитета у конкурентном свету и критичну масу да заштити своје грађане у глобалном такмичарском окружењу. Државе чланице у оквиру ЕУ удружују своје суверенитете како би постигле основне циљеве – снажну демократију, већи просперитет и ефикасну безбедност. Није ли чињеница да велики број земаља, међу којима је и Србија, жели да приступи ЕУ још један доказ привлачности нашег предлога?

Ваша екселенцијо, какви су ваши први утисци након пола године у Србији?

Београд је динамичан град, пун дешавања у свако доба дана. Људи су уистину пријатељски настројени, храна је одлична, а ни саобраћај није тако лош. Моја породица се такође навикла на Србију, моји синови имају нове другаре у међународној школи коју похађају, међу којима је и доста српске деце. Није било нарочитих проблема. На крају крајева, сви они играју кошарку или фудбал. Моја супруга већ говори српски, на чему јој завидим, а ја сам посетио и низ места ван главног града. Недавно сам био у Врању и Бујановцу, где сам стекао увид о унутрашњости Србије из прве руке. То су била два узбудљива дана током којих сам разговарао са припадницима локалних заједница и лидерима, као и са студентима са билингвалног факултета у Бујановцу, који је изграђен уз подршку ЕУ. Све у свему, мој утисак је веома позитиван. Рекао бих да је преда мном много узбудљивих година и веома се радујем упознавању Србије и региона.

Интервју је објављен у децембарском, новогодишњем издању Цорд магазина

Подели

Comments are closed.