Холистички центар – Ослонац за локалну заједницу

0

На почетку пројекта само велико сиво градилиште, Холистичко-рехабилитациони центар “ОСЛОНАЦ” у Старој Пазови, малом месту недалеко од Београда, данас прима све којима је потребна помоћ у областима здравства, образовања, развоја вештина и оснаживања социјалне инклузије.

Центар је основан, изграђен и опремљен заједничким “снагама” локалне власти и ЕУ, кроз пројекат “Развој иновативних услуга социјалне заштите намењених рањивим групама у Старој Пазови”. Пројекат је највећим делом (85%) финансирала ЕУ, док је остатак средстава обезбедила Општина Стара Пазова. Вредност пројекта је 232.812,88 евра, а реализован је у оквиру ширег пројекта “Подршка Европске уније социјалној инклузији, вредног 5,4 милиона евра.

“ОСЛОНАЦ”, смештен у дворишту Школе за основно и средње образовање “Антон Скала” , окречен је свежим бојама, по избору деце која ту долазе. Услуге Центра, као и сам Центар, намењени су деци са сметњама у развоју која већ користе  дневне услуге социјалне заштите, ученицима Основне школе за децу са сметњама у развоју “Антон Скала” као и ученицима из типичних школа са територије општине Стара Пазова са којима већ раде дефектолози а којима је током третмана неопходна сензорна стимулација.

Кроз пројекат, локална заједница добила је иновативну услугу социјалне заштите за младе са сметњама у развоју и децу са развојним потешкоћама, такву да поштује права корисника и смањује потребу за старатељском бригом; истовремено осигурава приступ њиховим правима у смислу подршке животу у природном окружењу. Стручна помоћ током пројекта стиже из новосадске Школе за основно и средње образовање “Милан Петровић”.

Узраст корисника Центра је од три до 26 година. На почетку пројекта утврђено је да 98-оро деце и младих са различитим развојним потешкоћама (поремећаји пажње и различите врсте сензорног оштећења) на територији општине могу бити потенцијални корисници нових социјалних услуга.

У Центру су обезбеђене сензорна терапија (“сензорна соба” и “бела соба”) и  хало-терапија (“слана соба”).

Услуге Центра до сада је користило 30 деце и младих, чија су искуства врло позитивна. Тако девојчица Славица каже да “јако воли да иде у сензорну собу”:  “Тамо је као у свемирском броду: мрак је, а све светлуца и  има много светлећих играчака. Понекад се правим да сам у дискотеци, па играм и скачем. Некада лежим и гледам у плафон који личи на небо и на њему светле звездице. Онда ми наставница прочита неку лепу бајку или пусти песму о звезди која је сијала на небу па се заљубила. То је једини мрак у којем се не бојим”, прича она.

Андреј због проблема са дисањем иде у “слану собу”: „Када сам први пут ишао уплашио сам се, јер никад нисам видео собу од соли. Рекли су ми да је то лепа соба и да је на поду со као песак на мору и да су зидови од соли и да су лампе од соли и ја сам једва чекао да видим то чудо од собе. И кад сам је видео била је баш таква, ма и лепша. У њој сам читао, слушао музику, играо се са соли као у песку, гледао цртани, учио песмице напамет, радио домаћи…свашта се тамо може радити, јер док си у њој стално удишеш со и све боље дишеш”.

Слана соба представља помоћну методу лечења која редукује употребу лекова. Делује опуштајуће на нервни систем особа које је користе, а због пријатног и креативног амбијента омогућава деци да кроз игру и забаву побољшају опште здравствено стање.

Терапеути запослени у Центру подстичу децу и младе да што више чине покрете у просторијама за терапију како би помогли стимулацију чула. Седморо нових професионалаца ангажовано је за рад у Центру – четири дефектолога, психолог, педагог и педијатар.  Одржано је пет тренинга/радионица за раднике “ОСЛОНЦА” у вези са радом у сензорним собама и специфичном врстом сензорних терапија.

Након завршетка пројекта, општина Стара Пазова ће наставити да финансира услуге“ОСЛОНЦА” за најугроженију групу деце и младих са сметњама у развоју са своје територије. За остале кориснике, као и особе које желе да унапреде своје психофизичко здравље, биће припремљени пакети индивидуалних програма.

Тако је пројекат, започет у децембру 2015, донео добробити не само младима са посебним потребама, већ целој локалној заједници.

Он је део ширег пројекта “Подршка Европске уније инклузивном друштву”  који је имплементиран од 2015. до новембра 2017. године. Европска унија донирала је више од 5,4 милиона евра за подршку мерама у области социјалне инклузије и за развој обима и квалитета социјалних услуга у заједници за угрожене и групе у тешком положају, укључујући и Роме. Крајњи корисници пројекта су били грађани Србије – корисници система социјалне заштите, припадници ромске националне мањине и друге угрожене групе. Укупно 28 пројеката изабрано је за спровођење: 18 пројеката у области социјалних услуга у заједници за угрожене групе и 10 пројеката у области активне инклузије ромског становништва у заједницу. Пројекте су успешно спровеле општине, центри за социјални рад, и невладине организације у 76 градова и општина: скоро 10.000 људи је имало директне користи од пројекта.

Ромски језик изборни предмет у школама

Тако се у области активне инклуије ромског становниства у заједницу издваја пројекат увођења ромског језика као изборног предмета у основне школе у Србији. Његови резултати су изузетни: у 75 школа данас се ромски језик учи као изборни предмет; око 3.000 ђака у 43 општине широм Србије изразило је спремност да учи ромски, 47 наставника и педагошких асистената завршило је обуку и у септембру 2016. добило сертификате за познавање ромског језика и културе који им омогућавају да предају у школама.

Наставница ромског, 27-годишња Сандра Живковић из малог места Бискупље код Пожаревца, једна је од њих: „Желим да што боље проучим ромску културу, традицију и покажем да ми не треба да будемо маргинализовани, већ да треба да се изборимо за своје место и у академском свету. Борећи се за равноправност, за права оних који су често запостављени, трудим се да допринесем квалитетнијем животу у ромској заједници“, закључује млада наставница и додаје да ће наставити да се залаже да кроз едукацију деце о ромском језику и култури помаже својој заједници јер „Роми заслужују, и уз континуирано образовање, могу и да имају бољи живот“.

У припреми је уџбеник за учење ромског језика, као и посебна публикација о историји ромског језика и упутствима за наставнике ромског језика. Све активности спроводе се с циљем образовања младих Рома и боље укључивања ромске заједнице у друштво

Подели

Comments are closed.