‘Шта Стратегија за Западни Балкан значи за Србију’ – говор комесара Јоханеса Хана

0

Проверити пре објављивања!

Даме и господо,

Председник Јункер је прошлог септембра рекао: „ЕУ ће у будућности имати више од 27 чланица“.

Стратегија коју смо објавили пре два дана ово једном засвагда ставља ван сумње: европска перспектива Србије и региона је јасна и недвосмислена. Приступање Србије ЕУ није само стратешки циљ ваше земље. То је јасан и неупитан циљ саме ЕУ.

Србији и другим земљама у региону смо по први пут дали индикативни временски оквир приступања.

Циљ чланства у ЕУ се донедавно чинио далеким и недостижним. Од сада неће бити тако: Србија сада има перспективу чланства до 2025. Ако учини свој део посла и испуни услове, могла би да буде спремна за чланство до тада.

Зато је Стратегија веома добра вест! Не само за ваше политичко вођство, већ, пре свега, за све српске грађане – за европску будућност земље.

Наравно, перспектива чланства до 2025. је само оквирна. Није уклесана у камену и не значи да Србија може просто да чека да време до тада прође! То није бланко чек и Србија мора до тада да усвоји и спроведе многе реформе. У ствари, 2025. је изузетно амбициозан датум, али Србији даје јасну перспективу, са најбољим могућим сценаријем.

Стратегија има потенцијал да створи потпуно нову динамику, да буде дугме за ресетовање које ће циљ Србије претворити у реалност. То значи предузимање хитних мера и одржавање новог реформског замаха.

Приметили сте да се ова Стратегија односи на цео регион. Иако је Србија јасно назначена као предводник, европска перспектива је потврђена за читав Западни Балкан.

Јер, на крају крајева, у интересу Србије је да живи у стабилном, мирном и интегрисаном региону, са партнерима који се сигурно крећу европском стазом. Верујем и сматрам да ће Србија, као највећа и најважнија земља у региону, осталима служити за пример. Ваш напредак на чланству може бити снажно охрабрење остатку региона.

Процес заснован на заслугама

Али кредибилна перспектива проширења захтева кредибилне напоре и реформе. Наша намера да подржимо приступни процес на Западном Балкану не значи да ћемо давати пропуснице. Критеријуми се нису променили: свако следеће приступање ће у потпуности зависити од објективних заслуга и конкретних резултата које земља постигне.

Услови за Србију су јасни: темпо приступних преговора зависиће од способности Србије да спроведе реформе, конкретно у области влададине права.

Као што је председник Јункер рекао: „Владавина права је темељ на коме почива Унија, наша правна заједница. Она је као вредност до те мере фундаментална, да само земље које ју се придржавају могу постати чланице.”

Бићу веома јасан: реформе у подручју владавине права за ЕУ нису само контролни задатак! Ту се не ради о стратегијама, акционим плановима или извештајима – независно од тога колико су ти документи важни; и свакако се не ради о пуком усвајању закона.

Реформе у области владавине права се тичу коренитих, далекосежних, трансформационих промена. Јачање независности, непристрасности и ефикасности правосуђа; јачање борбе против корупције и организованог криминала; стварање окружења које гарантује слободу изражавања и медија. Ово су неки од кључних изазова који имају директан и опипљив утицај на живот грађана.

Налазимо се на критичном раскршћу: даљи напредак се може постићи само ако Србија да апсолутни приоритет отклањању слабости владавине права.

Прецизније, морамо да видимо да се закони усвајају и институције јачају, док у многим областима морамо да видимо као те институције раде у пракси и какви су њихови резултати. Србија мора да поступа у складу са својим речима јер ЕУ мора да буде уверена да се ствари мењају на терену.

То ме доводи до наредне теме: регионалне сарадње.

Ваша земља и регион морају да прођу тежак пут транзиције ка демократији и функционалним тржишним економијама, као што је био случај и током претходних проширења. Али ваш регион је суочен и са наслеђем прошлости, укључујући недавне оружане сукобе и низ нерешених билатералних спорова.

То подразумева нове изазове – за ЕУ, али и за вас, земље које теже ЕУ. Морам бити кристално јасан када кажем шта то значи за ЕУ: ми једноставно нећемо прихватити увоз нерешених питања о статусу.

Дакле, ако Србија жели да се придружи ЕУ, мора да реши билатералне и граничне спорове. Сви ви знате шта то пре свега значи, а и Стратегија то јасно истиче – Србија мора да закључи и неповратно спроведе правно обавезујући споразум са Приштином.

То је тема која доминира регионалним медијима протеклих дана, што је и разумљиво. Потпуно сам свестан да се некима не свиђа што Стратегија тако отворено то исказује. Али као будући партнери, хтели смо да будемо јасни по питању наших очекивања. Пријатељи Србије морају да јој кажу истину, то је оно што ми радимо.

Искрено се надам да ће Стратегија отворити могућност за Србију и Косово да једном засвагда реше ово питање. Време за то је сада.

Зато је унутрашњи дијалог, који је покренуо председник Вучић, тако важан. Важно је да сви делови друштва кажу своје мишљење, како би Србија дошла до заједничког закључка и почела да се окреће ка будућности.

Перспектива чланства није само у вашем интересу. Она је у политичком, безбедносном и економском интересу саме ЕУ. Она представља геостратешко улагање у стабилну и уједињену Европу засновану на заједничким вредностима и кључни је покретач промена у региону.

За захтевне реформе које морају бити спроведене на Западном Балкану није довољно само пуно учешће и залагање Србије. За њих је неопходна и наша подршка. Зато је ЕУ спремна да уложи знатна средства у годинама пред нама – већа од оних која већ улаже.

То подразумева шест водећих иницијатива и значајно појачање подршке региону као и старање о томе да је Унија добро припремљена и спремна да прими нове чланице.

Већа подршка ЕУ током приступног процеса, као и ваше учешће у одређеним политикама и програмима Уније, омогући ће вам да осетите предности веће стабилности и просперитета, што ће заузврат олакшати ваш пут ка ЕУ.

Значајно ће бити повећана и претприступна помоћ. За Западни Балкан је у 2018. већ предвиђено преко милијарду евра претприступне помоћи. Осим тога, предвидели смо још 500 милиона евра помоћи до 2020. године из интерних прерасподела буџетских линија.

Као што видите – ЕУ је ту да вас подржи. Са овом Стратегијом, дајемо вам перспективу и инструменте који су вам потребни.

То да ли ће их Србија искористити зависи само од вас. Србија мора да удвостручи напоре како би изузетно амбициозну перспективу претворила у реалност. Њене тежње ка ЕУ морају да постану пројекат од највећег приоритета који ће спроводити сви делови владе и друштва.

За спровођење реформи ће бити потребна снажна политичка воља и напор читаве земље. Ово се нарочито односи на владавину права, основна права и нормализацију односа са Косовом.

То нипошто неће бити лак пут. Он ће захтевати далекосежне и непопуларне реформе. Мораћете да правите тешке изборе и мораћете да их правите сада. То ће захтевати рад и залагање свих вас – не само политичког вођства – већ и опозиције, академске заједнице, цивилног друштва, медија и привреде.

Чврсто верујем да ће процес поновног уједињења Европе, који је започет 1989, бити потпун само приступањем Западног Балкана Европској унији.

Сада морамо заједно да се посветимо остваривању тог циља.

Хвала.

Подели

Comments are closed.