Још снажнија посвећеност нашим европским суседима

0

На истоку и југоистоку Европе ЕУ и даље има значајан утицај и генерише позитивне промене. Захваљујући проширењу је дошло до изванредних преображаја у државама чланицама приступницама. ЕУ је одиграла пресудну улогу у стабилизацији и демилитаризацији Западног Балкана и дијалогу између Србије и Косова. Њена улога је била кључна и у подстицању реформи у Турској. Тамо где проширење престаје, привлачна снага ЕУ је и даље присутна као што је случај у неким деловима источног суседства.

Али ‘мека моћ’ ЕУ слаби заједно са сећањем на ‘експлозивно’ проширење, док други актери истовремено теже стицању утицаја у њеном суседству. Изазов данашњице је давање новог подстицаја реформском замаху кроз кредибилни процес интеграција и придруживања. Промовисање економске интеграције и развоја на Западном Балкану су кључни за борбу против деиндустријализације, незапослености и ниског нивоа инвестиција. Мисија у Турској је обнова динамике позитивних политичких реформи и остваривање напретка у спровођењу структурних економских реформи. У оним источним суседима који теже ближим односима са ЕУ, Унија има јединствену улогу у пружању подршке спровођењу политичких, економских и реформи управљања као и ширих друштвених реформи.

У исто време, сукоб у Украјини, руске хибридне тактике дестабилизације, енергетски изазови Европе и успон Турске као регионалне силе истичу – на различит начин и у различитој мери – сву нужност обликовања заједничке спољне политике која обухвата политику приступања и придруживања, али која на њих није ограничена.

ЕУ уистину мора да ‘изгради посебан однос са суседима’. Ово, међутим, не мора нужно да значи да су једини путеви за изградњу тих односа проширење и европска политика суседства. Приступ према Турској мора да обухвати заједничке интересе, укључујући трговину, миграције, енергетику и безбедност у региону. Наш приступ према источним партнерима мора да обухвати енергичне политике за спречавање и решавање сукоба, јачање државности и привредног развоја и подстицање повезаности у области енергетике и саобраћаја. А наша политика према Русији мора да спречи појаву нових подела комбинацијом снажног одговора на дестабилизацију на нашим границама и унутар њих и ангажмана у изградњи одрживог европског безбедносног поретка захваљујући ком ће сви бити спокојни, уз истовремено тражење заједничких приступа решавању глобалних питања.

ЕУ мора да настави да подржава реформе на Западном Балкану, у Турској и у својим источним партнерима кроз политике интеграција и придруживања. Осим тога, морамо да развијемо спољну политику које ће Турску укључити у решавање питања од заједничког интереса; да оснажимо државност у нашим источним партнерима; да снажно реагујемо на мере дестабилизације на нашим границама те да истовремено Русију укључимо у обнову одрживе европске безбедносне архитектуре и решавање глобалних изазова.

ЕУ је у периоду од марта до јула 2015. извршила ревизију и одржала јавне консултације са партнерским земљама, међународним организацијама, социјалним партнерима, цивилним друштвом и академском заједницом. Примљено је преко 250 доприноса. Висока представница за спољне послове и политику безбедности и Европска комисија су 18. новембра 2015. представили главне правце ревизије европске политике суседства и детаљно објашњење новог приступа према источним и јужним суседима.

Подели

Comments are closed.