15 година партнерства ЕУ и Србије

0

У ЕУ инфо центру у Београду обележено је 15 година партнерства Европске уније и Србије. То је била прилика да се подсети да од  2001. године, Србија и Европска унија заједно спроводе успешне пројекте широм земље који су подстакли развој и донели корист грађанима у многим областима.

Више од 3 милијарде евра беспровратних средстава и финасијске помоћи из претприступних фондова Европске уније утрошено је за програме и пројекте у Србији који су подстакли развој и конкретне реформе – од здравства и обнове инфраструктуре до заштите животне средине и образовања. У овом тренутку спроводи се око 600 пројеката које финансира ЕУ, у блиској сарадњи са српским властима, привредом и организацијама грађанског друштва.

Давенпорт: Чланство Србије у ЕУ није сан већ реалност која се приближава

Beta

Beta

На то је указао и шеф Делегације Европске уније у Србији Мајкл Давенпорт. Он је навео да је Србија највећи прималац помоћи Европске уније на Западном Балкану и један од највећих корисника те помоћи у свету.

“Србија као земља кандидат за чланство може да користи и средства из фонда солидарности Европске уније”, прецизирао је Давенпорт и истакао да је ЕУ највећи инвеститор и Србији и да Европска инвестициона банка обезбеђује најповољније кредите.

“Изградили смо више од 1.500 кућа за избелице и интерно расељене, а помогли смо и опремање болница, института И домова здравља”, навео је амбасадор Давенпорт сумирајући 15 година сарадње.

Он је напоменуо да је ЕУ обезбедила и 270 санитетских возила и да је помогла изградњу фабрика за пречишћавање воде у Суботици, Ужицу и Сремској Митровици. Захваљујући помоћи ЕУ постављени су и филтери за пепео у Термоелектрани Никола Тесла у Обреновцу, што је побољшало квалитет ваздуха у том граду и у Београду, објаснио је Давенпорт.

“Из фондова ЕУ је помогнуто и 27 факултета у Србији, а после поплава у мају 2014. године ЕУ је помогла обнављање школа путева и мостова”, напоменуо је Давенпорт и истакао да је заједнички циљ ЕУ и Србије да се земља припреми за чланство у ЕУ.

Према његовим речима, чланство у ЕУ више није само сан него конкретна реалност која се приближава из дана у дан.

“Отворена су четири преговарачка поглавља, а ускоро се очекује отварање и нових”, навео је Давенпорт и истакао да ће сарадња ЕУ и Србије бити усредсређена на економски и друштвени развој земље. Он је закључио да ће грађани и Србије и ЕУ имати користи од уласка Србије у ЕУ.

Јоксимовић: Влада Србије потпуно посвећена европском путу

Beta

Beta

Нова Влада Србије је потпуно посвећена европском путу земље, изјавила је министарка задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић говорећи на скупу у ЕУ инфо центру. Она је рекла да је Србија спремна да се модернизује и постане “функционални део европске породице народа”.

Према Јоксимовић, искрено партнерство Србије и Европске уније показано је у борби против поплава у Србији И суочавању са мигрантском кризом. Оценила је да сада треба грађанима Србије приближити вредности Европске уније и користи од чланства у тој заједници.

Јоксимовић је истакла да зато приоритет треба да буде коришћење фондова Европске уније за локални развој у Србији.

Црнобрња: Чластво у ЕУ није циљ већ средство да се земља модернизује

Beta

Beta

Председник Европског покрета у Србији Михајло Црнобрња је напоменуо да је још својевремено Европска економска заједница помагала некадашњој Југославији и да он о томе може директно да посведочи као некадашњи амбасадор.

Он је оценио да је за мале земље извоз изузетно важан, јер у великом проценту учествује у бруто домаћем производу, а да се у случају Србије показало да је само извоз у Италију већи од комплетног извоза у азијске, афричке и земље северне и јужне Америке.

Професор Црнобрња је закључио да чланство у ЕУ не треба да буде циљ Србије већ средство како би се земља модернизовала.

Ракић: Најуспешнији пројекти у публикацијама ЕУ инфо центра

Експерткиња ЕУ инфо центра Марина Ракућ представила је публикације које је Центар објавио. Међу њима су брошуре Растемо заједно 1 и 2, у којима су представљени најуспешнији пројекти које ЕУ финансира у Србији. Ракић је рекла и да је овог пролећа објављена и брошура “Агенда повезивања – Суфинансирање инвестиционих пројеката на Западном Балкану у 2015. години” у којој су представљена и три велика инфраструктурна пројека у Србији. Публикација “Преговарачка поглавља – 35 корака ка Европској унији” ће морати поново да се штампа, навела је Ракић, јер је и најтраженија – осим невладиних организација, скола, удрузење, бросуру је овог лета затразио и један одбор Скупштине Србије.

Подели

Comments are closed.