За напредак у евроинтеграцијама су неопходне реформе

0

 

“У свим европским институцијама се осећа атмосфера спремности за напредак процеса проширења на Западни Балкан”, изјавио је председник делегације Европског парламента Едуард Кукан, на састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање Европска унија – Србија који је одржан у Народној скупштини Србије.

“Искористите ту прилику, али за напредак су потребни докази са ваше стране”, рекао је Кукан на састанку у Скупштини Србије.

Састанак су отворили председник делегације Европског парламента Едуард Кукан и председник делегације парламента Србије Владимир Орлић, а међу говорницима су били и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, амбасадор Естоније у Србији Данијел Ерик Шер и шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици.

Fonet

Кукан: Неће бити нових захтева Србији

Едуард Кукан је оценио да је Србија добро напредовала кроз своје преговоре о чланству у ЕУ и поздравио отварање још два поглавља, додавши ипак да је очекивано да на међувладиној конференцији у Бриселу 11. децембра буде отворено више поглавља.

“Желимо снажну и фер Унију, а за улазак у породицу домократског система важан је партнер који поштује владавину права и независно судство”, рекао је Кукан и додао да су “преговори процес изградње државе”.

Он је указао да је важно разговарати и о будућности Косова, али и слободи медија. “У Европском парламенту гласамо о сваком будућем члану ЕУ… морамо давати поштене одговоре. Ми смо спреми на погурамо проширење, али су нам потребни докази од вас како бисмо их користили као аргументе”, рекао је Кукан.

Кукан је рекао да је Бугарска, као следећи председавајући ЕУ, припремљена за напредак процеса проширења, као и наредни председавајуæи – Аустрија, која има много историјског искуства за државама Западног Балкана.

Уз констатацију да често има утисак да у Србији постоји “тенденција самосажаљења”, Кукан је поручио: “Немојте мислити да је Србија мета неких лоших намера из Европске комисије”.

“Преговори су тежак и захтеван процес. Неће бити нових захтева Србији, испуњење 100 одсто постојећих услова је довољно”, изјавио је Кукан.

Fonet

Јоксимовић: Било је разочарења због броја отворених поглавља

Министрака за европске интеграције Јадранка Јоксимовић је рекла да је “било извесног разочарења када је у питању број отворених поглавља”, јер како је навела, “после порука Могерини и Јункера, с правом је очекивано отварање најмање три поглавља” и додала да би “убрзање процеса отварања поглавља могло да да замајац реформама”.

“Реформе су важне, али процес придруживања подразумева и чланство у ЕУ”, рекла је Јадранка Јоксимовић.

Она је изјавила да се о 2025. години говори као о најбољем сценарију за евентуални пријем Србије и Црне Горе у ЕУ и додала: “Ако се од кандидата тражи поштовање рокова, онда у том партнерском односу и кандидат може да тражи и очекује одређене и извесније рокове”.

Говорећи о “регионалном приступу проширења ЕУ”, оценила је да тиме могу “једни да се потцене, а други да се прецене”, и додала да није заговорник термина “Западни Балкан”, оценивши да је Југоисточна Европа адекватнији.

Оценила је да је медијска слика “сликовита и поларизована”, али да “мањка професионалне одговорности новинара услед таблоидизације и трке за тиражом”.

Фабрици: Најважније што прати отварање поглавља су реформе

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици је изјавио да је 2017. била “добра година”, да је Србија отвотрила шест поглавља и да је “узнапредовала у припреми за друга поглавља”.

“Отварање јесте битна ствар, али најважније што прати отварање су реформе. Земље чланице гледају не само отварање поглавља, већ и процес напретка када је у питању владавина права и дијалог Београда и Приштине”, казао је Фабрици и додао да ће ЕУ наставити да буде највећи трговински и инвестициони партнер Србији.

Он је рекао и да је Србија “направила неколико корака напред када је у питању регионална сарадња”.

Амбасадор Естоније у Србији Данијел Ерик Шер је у име председавања те државе ЕУ истакао залагање за проширење ЕУ на основу европских вредности и подсетио на извештај ЕК у којем је наведно да постоји напредак када је у питању владавина права у Србији, али да је потребно још много тога учинити.

“Највише треба да се ради на јачању мера за борбу против корупције, јачању слободе медија и реформи правосуђа. Спољна политика треба да буде у складу са спољном политиком ЕУ, а то се односи и на рестриктивне мере”, казао је он.

Он је поздравио покретање унутрашњег дијалога о Косову и додао да ће “проширење Уније на Западни Балкан бити на високом месту ЕУ у наредним месецима” јер је, како је рекао, “земљама Западног Балкана место у ЕУ.

Fonet

Фајон упозорила на стање у медијима и злоупотребу скупштинских процедура

Посланица у ЕП Тања Фајон је казала да је разговарала са представницима невладиних организација и са грађанима који су јој пренели да медији “живе у непријатељском окружењу”.

Она је такође изразила забринутост што је 10 сати расправе о буџету било “запосето” и подсетила да је организација ЦРТА замрачила сајт Отворени парламент због урушавања институције Скупштине Србије као највишег представничког тела, посебно после злоупотреба скупштинских процедура при усвајању државног буџета за наредну годину без расправе.

Члан Европског парламента Гунар Хокмарк је рекао да нико од Београда не тражи нешто што је лоше за Србију.

“Не говорите о захтевима из преговора – владавини права, независном судству, борби против корупције, као да се ради о жртвовању. И ако нисте у ЕУ, добро је имати независно судство и борити се против корупције. Не тражи се ништа што се није захтевало од чланица ЕУ”, изјавио је Хокмарк.

 

 

 

Подели

Comments are closed.