Berač višanja – Dragišin najbolji pomoćnik

Višnjičica rod rodila,
Višnji, višnjičica rod rodila.

Od roda se salomila,
Od roda, od roda se salomila.

Nema višnju ko da bere,
nema višnju ko da bere.

Samo momče i devojče.
Samo, samo momče i devojče…

Svima su dobro poznate reči ove vesele narodne pesme, međutim, za voćare, treća strofa je izazov sa kojim se suočavaju tokom svake sezone berbe. U nedostatku radne snage, okreću se tehnološkim rešenjima.

Pre 19 godina, na imanju koje je nasledio od dede i koje nije želeo da zapusti, Dragiša Kovačević iz Rume zasadio je 2.000 stabala višanja. Odlučio je da se bavi ozbiljnim uzgojem voća i da proširuje zasad.

Kada su prva zasađena stabla posle nekoliko godina dostigla punu zrelost i rodnost i on se, kao i brojne njegove kolege, suočio sa problemom radne snage – taj rod nije imao ko da obere. U Rumi i okolini sezonske radnike je veoma teško naći, naročito kada mu ih je potrebno stotinu, punih 10 dana, kako bi sve višnje bile obrane.

Već od aprila se u specijalizovanim poljoprivrednim portalima, nalazi mnoštvo oglasa u kojima se traže sezonski radnici. Ove godine, za osam sati branja, voćari su plaćali izmedju dve i četiri hiljade dinara po radniku, značajno više nego 2011. godine, kažu voćari.

Pre desetak godina bilo je sasvim uobičajeno da se kao radnici za branje prijavljuju čak i studenti iz obližnjih gradova kako bi zaradili za letovanje. Danas, tog posla ne žele da se prihvataju ni oni koji odrastaju na selu.

Za jedan dan, radnici mogu da uberu i više od 150 kilograma, pa je lako izvesti računicu da voćari samo na dnevnicu po jednom radniku izdvoje više od 3.000 dinara. Ako se u to još uračunaju obroci i smeštaj za berače, jasno je da troškovi rastu i da proizvodnja voća ne može dati željene rezultate.

Poljoprivrednicima u Srbiji postalo je jasno – jedino se nabavkom adekvatne mehanizacije može obezbediti stalna proizvodnja. Kako je i u poljoprivredi, kao i u svim ostalim delatnostima, prava informacija zlata vredna, tako je kroz medije i do Dragiše stigla informacija o subvencijama koje se dodeljuju kroz IPARD fondove.

Nakon uspešne završene procedure, sredstvima iz fondova pokriveno mu je 50 posto troškova nabavke neophodne mašinerije.

“To je velika pomoć jer mašina nije jeftina. Ove godine sam prvi put završio berbu mašinskim putem. Berba je bila brže obavljena, čistija je berba, ne oštećuje sama stabla”, pojašnjava naš sagovornik.

Među brojnim sortama višnje koje se uzgajaju u Srbiji, “oblačinska višnja” pokazuje se kao veoma tražena, nije skupa za uzgoj, a moguće ju je brati mašinski. Za 10.000 evra ulaganja (sa sistemom za navodnjavanje) moguće je zasaditi jedan i po hektar ovom sortom višnje.

Kod svih potencijalnih korisnika novca iz EU fondova, na početku se javlja strah od komplikovane procedure. Međutim, samim konkursom je propisana obaveza da se angažuje agencija koja korisnicima pruža prodršku u prikupljanju propisane dokumentacije i vodi ih kroz proces prijavljivanja. Kao što je slučaj sa mehanizacijom, i polovina troškova za angažovanje angencije pokrivena je sredstvima EU.

“Cela procedura nije komplikovana. U celom tom procesu sam imao možda nekih pet, šest kontrola koje nisu nešto preterano zahtevne. Sve je to nešto što se može ispuniti I preporučio bih svakom da aplicira za taj novac iz IPARD fondova, jer mislim da je to ispravna odluka I moja iskustva su skroz dobra”, savetuje Dragiša.

Smanjenje troškova berbe, bolji učinak, budući da je mali procenat neiskorišćenog ploda, jer mašina trešenjem skida plod sa svih delova krošnje, kao i minimalan kontakt ruku sa plodovima, čime se smanjuje opasnost od infekcije bakterijama, svakako su stavke koje idu u prilog nabavci mehanizacije, uprkos ceni mašine koja nije niska. I ostali korisnici subvencionisanih sredstava zastupaju stanovište da se bez takve pomoći teško može opstati u uslovima visoko konkurentnog i zahtevnog tržišta.

Nedostatak radne snage nije problem samo voćarima. Sezonske radnike, za obavljanje različitih poslova na poljoprivrednim gazdinstvima sve je teže naći, pa kupovina savremene mehanizacije, iako na početku izgleda kao veliki trošak, na kraju se ispostavi kao značajno olakšanje.

Posle šljive i jabuke, višnja je treća voćna vrsta u Srbiji po značaju. Po proizvodnji višnje, Srbija je na sedmom mestu u svetu, a čak na trećoj poziciji prema vrednosti izvoza ovog voća.