Civilno društvo – neophodna karika u evrointegracijama

0

Na konferenciji “Najslabija karika?” o ulozi civilnog društva kao kontrolora u procesu pristupanja Srbije EU koju je organizovao Centar za evropske politike u saradnji sa EU info centrom navedeno je niz sugestija kako unaprediti proces evrointegracija.

Nikola Bizel iz Delegacije Evropske unije u Srbiji je podvukao da je civilno društvo osnova demokratskog poretka i da njegov značaj ne prestaje ulaskom zemlje u Evropsku uniju.

Bizel, šef sektora za pravosuđe u Delegaciji, naveo je da EU finansijski pomaže organizacije civilnog društva u Srbiji, kao i da pruža i sistemsku podršku Kancelariji Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom.

Sonja Stojanovć Gajić, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ocenila je da odnos civilnog društva i vlade nije najslabija karika u evropskim integracijama već je to odnos parlamenta prema tom procesu.

Ona je svoj stav objasnila izjavom da u Skupštini Srbije “samo lupaju pečate” na ono što im pošalju iz Vlade Srbije i da to čine bez postavljanja pitanja.

Prema Stojanović Gajić, civilno društvo u Srbiji je jako i od početka je uključeno u proces evropskih integracija, ali nema uvek dobrog sagovornika u vlasti.

Ona je ukazala da Beogradski centar za bezbednosnu politiku i druge organizacije koje deluju u okviru Koalicije PrEUgovor već mesecima od državne uprave ne dobijaju odgovore na vrlo konkretna i suštinska pitanja od značaja za svakodnevni život građana.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević je kao primer loše saradnje državne uprave sa civilnim društvo naveo raspravu o izmenama Ustava Srbije.

Prema Antonijeviću, vlada nije odgovorila na predloge strukovnih i stručnih organizacija o izmeni Ustava, tako da se ne zna tačno šta će se sve menjati i da li je to deo o pravosuđu ili još nešto.

Takve informacije, naglasio je Antonijević, interesuju i građne i poslovnu zajednicu koja svakodnevno ima posla sa pravosuđem.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović smatra, međutim, da postoji zadovoljavajuća saradnja tog tela sa vladom.

Ona je istakla da nijedna pregovaračka pozicija ne može da bude usvojena ukoliko Konvent ne da svoje mišljenje, kao i da zaposleni iz državne uprave traže pomoć i savet organizacija koje deluju unutar Konventa.

Prema Dragojlović, bilo je potrebno da se dijalog vlade i civilnog društva strukturira i to je i učinjeno osnivanjem Konventa.

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović je ocenio da je uspostavljen dobar okvir za saradnju civilnog sektora i vlade u evropskim integracijama, ali je ukazao da je proces pristupanja dugotrajan i složen. On je istakao da taj proces mora da bude otvoren za sve zainteresovane aktere.

Podeli

Comments are closed.