Nedavni samit EU Zapadni Balkan potvrdio je posvećenost EU procesu proširenja, ocenjeno je na javnoj debati „Posle Pariskog samita EU i Zapadni Balkan“ u okviru serije „Evropske priče“ koje organizuju Evropski pokret u Srbiji i EU info centar.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport ukazao je da je Samit u Parizu dao važan i dodatni podsticaj procesu proširenja, u trenutku kada se govori o zamoru, referenduma u Velikoj Britaniji. Samit je, prema njegovim rečima, održan u „savršenom trenutku“, kada je potvrđena agenda proširenja na najvišem nivou. Takođe je ukazao da je Samit bio i prilika, kada je reč o Srbiji, da se unapredi proces pristupanja u vezi predstojećeg otvaranja daljih poglavlja.
On je podsetio da je EU, prošle godine u Beču opredelila jednu milijardu evra za investicije u povezivanje u regionu, a prvih 200 miliona je određeno za deset projekata – pet iz energetike i pet iz saobraćaja.
Dva projekat se odnose na Srbiju, a jedan je interkonekcija železnica između Srbije i Makedoniji, projekat u vrendosti od 36 miliona evra, u okviru kojeg će doprinos EU biti 75 odsti, objasnio je on.
FoNet
Drugi projekat, prema njegovim rečima, je Intermodalni železnički terminal u Beogradu u vrednosti od 16 miliona evra, od čega će 80 odsto finasnirati EU.
Ove godine, kako je rekao, dogovoreni su dodatni projekti i opredeljeno je dodatnih 100 miliona evra.
Kada je reč o Srbiji jedan od tri projekata je namenjen srpskoj železničkoj interkonekciji sa Bugarskom, u kojem će 43 miliona evra doprineti EU.
Svaka od zemalja regiona imaće korist od poboljšanje infrastrukture, podvukao je Davenport.
On je preneo da je u Parizu doneta odluka da se usresredimo na pitanje energetske efikasnosti i zelenog rasta, a EU je opredelila 50 miliona evra za projekte energetske efikasnosti u celom regionu.
Na Samitu, kako je rekao ambasador Davenport, preduzet je važan korak u pravcu jačanja regionalne saradnje i kada se radi o saobarćaju i električnoj energiji dogovaranjem mapa puta u ovim oblastima.
Ambasadorka Francuske Kristin Moro ocenila je da je Samit u Parizu, koji je deo Berlinskog procesa pokrenut 2014. , održan u posebnom trenutku – neposredno posle referenduma u Velikoj Britaniji, kao i u vreme kada se isčekivalo zeleno svetlo za otvaranje poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU.
FoNet
Prema njenim rečima glavni cilj Berlinskog procesa jeste da se razvija saradnja zemalja u regionu, kao i da se realizuju konkretni projekti.
Moro je naglasila da se već sada, bez čekanja na članstvo u EU, mogu započeti projekti, posebno oni u oblasti infrastrukture, imajući u vidu da je za njihovu realizaciju potrebno više godina.
Ona je naglasila da je bitno da postoji napredak u deset projekata definisanih prošle godine na Samitu u Beču, kao i da su dva nova dogovorena u Parizu.
Moro je navela i da je Pariski samit doneo veće učešće predstavnika civilnog društva nego što je to bilo na prethodnom, u Beču. Samiti nisu samo sastanci vlada, već konferencije koje okupljaju mnogo energije, kazala je ona ukazujući na sastanak civilnog društva, ali i biznis foruma, gde su učesnici imali prilike da razmene mišljenja.
Pomoćnica minsitra spoljnih poslova Marina Jovićević je ukazala kako su samiti poput Pariskog važni jer se mnoga pitanja brže rešavaju nakon ovakvih susreta. Tako je iz Pariza upućena dobra politička poruka u vezi davanja zelenog svetla za otvaranje poglavlja 23 i 24, ocenjujući da bi to možda duže trajalo da tog Samita nije bilo.
Takođe je ocenila da je najveće dostignuće Samita u Parizu odluka o uspostavljanju Regionalne kancelarije za mlade.
Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić istakla je da je od Berlina, preko Beča do Pariza civilno društvo dobilo značajniju ulogu.
FoNet
Ona je ukazala da je održano više sastanaka civilog društva, navodeći civilni forum, forum mladih, ali i biznis forum. Na Samitu smo imali „prodor civilnog društva“, podvukla je ona.
Važnost Pariskog samita je što je imao visoki politički nivo samim prisustvom evropskih lidera i lidera EU, što je povezao mlade uspostavljenjem Regionalne kancelarije ali i privrednike. Ona je navela da je na marginama samita održan sastanak privrednih komora na kome je učestvovalo 20 firmi iz regiona koje se bave energetikom, transportom, IT sektorom. Minić je ukazala da ovakvo povezivanje može biti najava da će u nekim sektorima integracija Zapadnog Balkana u EU ići brže.
