Evropska unija finasiraće s milion evra iz IPA pretpristupnih fondova projekat „Strategija za klimatske promene sa akcionim planom“ koji će trajati 18 meseci, najavljeno je u Privrednoj komori Srbije.
Kako je na konferenciji „Borba protiv klimatskih promena – spremnost Srbije“ rečeno, svrha tog projekta je izrada strategije borbe protiv klimatskih promena i akcionog plana Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine koja treba da uspostavi strateški okvir saglasan sa obavezama Srbije i pridruživanja EU.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport kazao da je prioritet EU ublažavanje posledica klimatskih promena, dodavši da je Srbija je važan partner EU u globalnoj borbi protiv klimatskih promena.
On je naveo da se EU obavezala na smanjenje emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte za 20 odsto do 2020. godine, a da je cilj da to smanjenje bude više od 80 odsto do 2050.
Davenport je podsetio da je u Parizu postignut istorijski dogovor o klimi, ali da bi on stupio na snagu treba da ga ratifikuje 55 država koje proizvode 55 odsto globalne emisije gasova staklene bašte.
„Dve najveće ekonomije, SAD i Kina, koje su i najveći zagađivači ratifikovali su pre 10 dana sporazum, ali to nije još dovoljno da bi se dostigao cilj od 55 država“, rekao je Davenport.
„Ublažavanje klimatskih promena biće naš veliki prioritet i EU se obavezala da smanji emisije gasova staklene bašte za 20 odsto do 2020. godine u odnosu na 1990. godinu“, rekao je ambasador EU.
„Srbija je naš važan partner u globalnoj borbi protiv klimatskih promena i želim da je ohrabrim i podstaknem da sporazum iz Pariza ratifikuje što pre i pretoči je u strategije i akcije“, rekao je Davenport.
Ambasadorka Francuske Kristin Moro rekla je da njena zemlja, kao predsedavajuća konferencijom o klimatskim promenama, ulaže napore da se sporazum ratfikuje, a sama je 15. jula donela zakon koji omogućuje ratifikaciju.
„Srbija je potpisala sporazum, predstoji joj ratifikacija, ali je možda najvažnija primena tog sporazuma“, rekla je Moro.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić kazao je da je Srbija odlučna da da veliki doprinos u borbi protiv klimatskih promena i da će agresivno sprovoditi ciljeve u toj borbi. „Srbija se obavezala da će do 2020. ukupna proizvodnja energije iz obnovljivih izvora biti 27 odsto“, dodao je Antić, podsetivši da je u proteklih nekoliko godina uloženo više od 200 miliona evra u smanjenje emisije štetnih gasova.
Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović kazala je da je Srbija spremna da prihvati medjunarodne obaveze u borbi protiv klimatskih promena i da već ima pripremljene planove za tu vrlo komplikovanu oblasti.
Na današnjem skupu je rečeno i da je ukupna pomoć EU Srbiji namenjena životnoj sredini od 2000. do 2016. približno 700 miliona evra, a da je planirana buduća pomoć toj oblasti procenjena na oko 42,5 miliona evra. Kako je navedeno, 39 odsto planiranih sredstava pomoći EU usmereno je na otklanjanje posledica i prevenciju i zaštitu od poplava, 38 odsto za zaštitu voda i snabdevanje, 12 odsto za zaštitu vazduha, osam odsto upravljanje otpadom, a oko tri odsto za reformu zakonodavstva i izgradnju kapaciteta.
