Nakon što je 1. marta predstavila Belu knjigu o budućnosti Evrope, Komisija danas objavljuje Dokument za razmatranje o iskorišćavanju potencijala globalizacije.

Na osnovu objektivne ocene prednosti i nedostataka globalizacije, Komisija ovim dokumentom želi da podstakne raspravu o tome kako EU i njene države članice mogu zajedno da utiču na globalizacijske procese tako da predvide buduće događaje i unaprede život Evropljana.

Frans Timermans, prvi potpredsednik Komisije, izjavio je: „Globalizacija je generalno dobra za evropsku privredu, ali to za naše građane ne znači mnogo ako njene koristi nisu pravednije i ravnomernije raspoređene. Evropa mora da doprinese utvrđivanju novih pravila u globalnim okvirima, tako da slobodna trgovina postane poštena trgovina, odnosno da globalizacija postane održiva i da funkcionše za sve Evropljane. Istovremeno moramo da se usredsredimo na politike kako bismo ljudima omogućili da steknu obrazovanje i veština koje su im potrebne kako bi išli u korak sa razvojem evropskih ekonomija. Bolja preraspodela garantuje društvenu koheziju i solidarnost na kojima se zasniva Unija.„

Jirki Katainen, potpredsednik za zapošljavanje, rast, investicije i konkurentnost, dodaje: „Globalizacija je impresivna sila koja Evropi i ostatku sveta donosi koristi, ali i brojne izazove. Da bi se očuvale koristi od otvorenosti, ali i uklonili njeni nedostaci, Evropa mora da promoviše snažniji globalni poredak zasnovan na pravilima, da se sa rešenošću uhvati u koštac sa nepoštenim praksama i da naša društva učini otpornijima, a privrede konkurentnijima u okruženju koji je izloženo čestim promenama.„

U Dokumentu za razmatranje su objektivno sagledani efekti globalizacije na EU. Činjenica je da je globalizacija EU donela velike prednosti, ali isto tako i brojne izazove. Zahvaljujući globalizaciji, stotine miliona ljudi širom sveta je uspelo da izađe iz siromaštva, a siromašnije zemlje su uspele da smanje zaostatak. Iz perspektive EU, globalna trgovina je povećala privredni rast: svaka dodatna milijarda evra u izvozu podupire 14.000 radnih mesta. Osim toga, od jeftinijeg uvoza prednosti imaju pre svega siromašnija domaćinstva. Te prednosti, međutim, nisu automatske niti su ravnomerno raspoređene između naših građana. Na Evropu utiče i činjenica da druge zemlje sa njom ne dele iste standarde u oblastima poput zapošljavanja, životne sredine ili bezbednosti, što znači da su evropska preduzeća manje uspešna u tržišnom nadmetanju sa preduzećima iz inostranstva samo na osnovu cene, što može da rezultira zatvaranjem fabrika, gubitkom radnih mesta i pritiskom na plate radnika i njihove uslove rada.

Rešenje, međutim, ne leži u protekcionizmu niti u politici neuplitanja. Dokazi koji se iznose u ovom dokumentu jasno pokazuju da globalizacija može biti korisna kada se njome upravlja na odgovarajući način.