Izveštaj Evopske Komisije o Srbiji za 2016. godinu javnosti Novog Sada predstavila je Nora Hajrinen, šef političkog sektora Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. Događaj je upriličio EU Info kutak Novi Sad u saradnji sa delegacijom EU u Srbiji.
Hajrinen je ukazala na nove elemente u ovogodišnjem Izveštaju, da osim stepena napretka, govori i o trenutnom stanju u Srbiji kada je reč o političkim i ekonomskih kriterijumima za priključivanje evropskoj zajednici.
Naglašeno je da glavni ciljevi ostaju isti, kada je reč o nužnosti omogućavanja vladavine prava, ekonomskog razvoja, konkurentnosti i sposobnosti zemlje da se bori na većem evropskom tržištu.
Hajrinen je ocenila da nema sumnje da Srbija ide dobrim putem ka cilju i da je u tome zabeležen izvestan napredak u pojedinim sferama, kao i da je dobro je što u nekim oblastima nema nazadovanja.
Srbija ima ponegde i vodeću ulogu u Regionu, kao kada je reč o odnosu prema migrantima i izbeglicama. Među nerešenim pitanjima vrlo važno mesto zauzima omogućavanje dobrog poslovnog okruženja, kao i pridavanje veće pažnje doskriminisanim grupama u društvu, prenela je Hajrinen.
Uključivanje parlamenta I civilnog društva u proces pristupanja je unapređen. Inkluzivnost, transparentnost i kvalitet donošenja zakona valja unaprediti, ograničiti usvajanje akata po hitnom postupku. U određenim oblastima neophodne su ustavne reforme za usklađivanje sa standardima EU, ocenila je.
Potrebno je uložiti dodatne napore za obezbeđivanje slobode izražavanja i stvoriti ambijent kako bi mediji mogli slobodno i objektivno da rade, rekla je Hajrinen i dodala da valja unaprediti I primenu načela poštovanja ljudskih prava, nezavisnost pravosuđa, ubrzati rešavanje sudskih postupaka. Veliki problem predstavlja suzbijanje korupcije, koja je široko rasprotranjena.
U mnogim sektorima manjka implementacija već postojeći odluka i propisa. Istaknuto je, takođe, da je u Vojvodini situacija s poštovanjem prava manjina mnogo bolja nego u nekim drugim delovima Srbije. Nezaposlenost je izuzetno visoka, iako se beleži pad od 1,5 odsto u odnosu na prošlu godinu. Najviše nezaposlenih, čak 40 odsto, ima među mladima. Neophodno je investirati u ljude i njihovo kvalitetno obrazovanje, navela je Nora Hajrinen.
Ona je saopštila da za 18 meseci sledi novi Izveštaj, a da će Vlada predstaviti Evropskoj komisiji implementacione planove, koje će, potom, moći da se prate. Važno je znati, rekla je Nora Hajrin, da “proces reformi I transformacija nije tu zbog EU, već zbog svakakog građanina Srbije, kako bi se omogućio ekonomski prosperitet, otvorila nova radna mesta i stvorilo okruženje za bolji život građana”.
U ime Poslovnog inkubatora Novog Sada, na predstavljanju Izveštaja govorila je Ivana Sabo rekavši da je ova organizacija ponosna što učestvuje malim, ali značajnim delom u delu koji govori o ekonomskom napretku Srbije. Kroz programe Inkubatora prošlo je ove godine oko 4o preduzeća, a zaposlilo se oko 14o ljudi.
Da je u narednom period intencija Vlade Vojvodine da usmere investicije u manje razvijene opštine, kao i da se prošire postojeći lokalni kapaciteti, izneo je podsekretar pokrajinskog Sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju I lokalnu samoupravu Nebojša Vojnović.
I dalje se u privredi ne čini dovoljno na tome da se pospeši zapošljavanje mladih kroz njihovu bolju edukaciju i obrazovanje, kao i jačanje poslovnog I preduzetničkog duha. Nepredvidivo poslovno okruženje je i pored svih pomaka nešto što predstavlja veliki problem, kao i vrlo teško dolaženje do investicija za početak novog posla – smatra predstavnik Privredne komore Vojvodine, sekretar Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom, Milan Stojanov, koji je izneo ohrabrujući podatak da poslednji pokazatelji kazuju da je iz Autonomne Pokrajine Vojvodine izvoz na tržište EU zemalja preko 60, a uvoz oko 55 odsto ukupnog plasmana proizvoda.
Profesor Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu koordinator Evropske preduzetničke mreže dr Vojin Šenk izneo je zapažanje da se preko 90 odsto Izveštaja odnosi na oblasti koje govore o korupciji i međunacionalnim odnosima- a, to su teme koje ne znače šansu da Srbija napreduje, već obezbeđuju mogućnost nenazadovanja. U sledećem Izveštaju valja drugačije posmatrati sektor ulaganja u istraživanja u razvoj. Ulaganja u ove oblasti ne moraju biti nužno materijalna, već mogu i treba da budu i sistemska i organizaciona. Jer, ako u ovome ne napredujemo nećemo nikada stići u EU. Nastava treba da bude takva da školuje mlade koji nose promene. Profesor Šenk je naglasio da su FTN i Univerzitet u Novom Sadu zahvaljujući sistemu obrazovanja, stručne edukacije i specifične saradnje sa privredom zadržali veliki broj mladih ljudi u Srbiji.
Na prezentaciji Izveštaja EK o Srbiji na pitanja predstavnika udruženja civilnog društva, kao i mnogobrojnih građana odgovarale predstavnice sektora za Evropske integracije. Najviše pitanja odnosilo se na mogućnosti zapošljavanja, razvoja lokalne samouprave, pomoć u funkcionisanju malih i srednjih preduzeća, kao i ruralnog razvoja.
