Konferencija srpskog predstavništva OEBS-u “Zaštita bezbednosti i integritet novinara u regionu OEBS-a”, uvodno izlaganje EU

0

EVROPSKA UNIJA

Konferencija srpskog predsedništva OEBS-u

Zaštita bezbednosti i integritet novinara u regionu OEBS-a”

Beograd, 26-27. mart 2015.

Uvodno izlaganje EU

U ime Evropske unije se zahvaljujem predsedavajućem OEBS-u, ministru Ivici Dačiću i ministru kulture i informisanja Ivanu Tasovcu kao domaćinima ove konferencije na njihovom uvodnom izlaganju. Pozdravljamo i prisustvo predstavnika OEBS-a za slobodu medija, Dunje Mijatović, i koristimo ovu priliku da još jednom uputimo podršku njenom radu.

Sloboda izražavanja, uključujući bezbednost novinara, s razlogom je već godinama u samom vrhu prioriteta OEBS-a. Slobodno izražavanje kao i raznovrsni izbor slobodnih medija, u kojima svako može da bez bojazni izrazi svoje stavove ili podeli informaciju, jeste kamen temeljac demokratije. Kao takav, on je ključni element OEBS-ovog sveobuhvatnog bezbednosnog koncepta.

Budimo iskreni: kada je u pitanju sloboda medija, istorijat nijedne od članica OEBS-a nije savršen. Isto važi i za Srbiju u kojoj još uvek ima nerešenih problema. Srpsko predsedništvo zaslužuje pohvale za organizaciju ovog događaja posvećenog važnom, ali istovremeno osetljivom pitanju. Iz istih razloga upućujemo pohvale i predsedavajućem jer se obavezao da će Srbija biti primer u sprovođenju obaveza OEBS-a.

Gospodine predsedavajući,

Nažalost, u nekim delovima našeg regiona postoji trend pogoršanja u pogledu slobode medija i bezbednosti novinara. Oni koji ostvaruju svoje pravo na slobodu izražavanja prečesto su žrtve napada. Novinari, ali i blogeri i drugi medijski akteri, suočeni su sa pretnjama, maltretiranjem, nasiljem, pritvaranjem pa čak i smrću zbog onoga što govore ili pišu. Ovo je apsolutno neprihvatljivo i kosi se sa načelima koje su članice usvojile, kako u OEBS-u tako i u drugim međunarodnim forumima. Sve države članice moraju da obezbede da novinari svoj posao mogu da obavljaju nezavisno, bez nepotrebnog uplitanja i straha od cenzure, progona i krivičnog gonjenja. Sve države članice moraju brzo i delotvorno da istraže napade na novinare. Sve članice moraju da se postaraju da odgovorni za ovakve zločine budu privedeni pravdi.

Članice takođe u obzir moraju uzeti i promene koje se dešavaju u medijskom prostoru usled tehnoloških napredaka, nešto što je predstavnica za slobodu medija pokazala u seriji radionica pod nazivom Otvoreno novinarstvo. Napori usmereni na zaštitu novinara ne smeju obuhvatiti samo one kojima je to zvanično zanimanje: moraju biti usmereni i na pomoćno osoblje i druge, poput građana reportera, blogera, aktivista na društvenim mrežama i boraca za ljudska prava, koji se posredstvom novih medija obraćaju masovnoj publici.

Kada je u pitanju bezbednost novinara, u poslednjih godinu dana došlo do povećanja zabrinutosti. Stravični napad na Šarli Ebdo u januaru ove godine bio jedan od najstrašnijih pojedinačnih napada na novinare u regionu OEBS-a otkako su njegove članice uspostavile funkciju predstavnika za slobodu medija. U aktuelnoj krizi u Ukrajini, koja je rezultirala ruskom agresijom na Ukrajinu kao i protivzakonitom aneksijom Krima od strane Rusije, ubijeno je nekoliko novinara, a bilo je i slučajeva otmica, mučenja, napada i zastrašivanja. Propaganda koju plasira ruska vlada raspiruje i pojačava tenzije. Vidimo kako oni koji svojim izveštavanjem nastoje da ospore stavove svojih vlada, postaju mete represije. Autocenzura je postala jedini izbor mnogih, dok oni novinari koji su sačuvali nezavisnost, svedoče suženju prostora za javnu debatu. Radujemo se što će na ovom, kao i na drugim događajima ove godine, biti detaljnije objašnjeno na koji način interakcija sukoba i medija utiče na rad novinara ali i na njihovu bezbednost i integritet.

Toplo pozdravljamo pažnju koju predstavnica za slobodu medija posvećuje sve većem problemu pretnji upućenih novinarkama preko interneta. Ovo pitanje ostavlja ozbiljne posledice na slobodu medija te one i na političkom nivou i od strane policije moraju biti uzete za ozbiljno. Radujemo se i razgovorima na temu integriteta novinara, ne gubeći iz vida da načela njihovog integriteta i profesionalizma najbolje definišu i poštuju samoregulatorna medijska tela.

Na međunarodnoj zajednici leži odgovornost pronalaženja načina za unapređenje i zaštitu bezbednosti novinara. Članice OEBS-a su potpisnice i niza međunarodnih instrumenata u ovoj oblasti, uključujući i instrumente Ujedinjenih nacija, od kojih su svi primenjivi u regionu OEBS-a. U zemljama u kojima nisu usvojena, načela ovih dokumenata moraju makar u minimalnoj meri da održavaju obaveze preuzete članstvom u OEBS-u. Pozivamo članice koje nisu usvojile ovaj pristup da ga još jednom razmotre.

Diskusija o unapređenju poštovanja međunarodnih i obaveza OEBS-a ne može se odigravati u vakuumu niti sme biti ograničena na razmenu mišljenja između vladinih zvaničnika. Pozdravljamo prisustvo predstavnika medija i civilnog društva na ovoj konferenciji, čije učešće na našim događajima oplemenjuje rasprave. Nadamo se da ćemo nakon ove konferencije imati jasniju ideju o načinima za unapređenje naših obaveza i njihovom sprovođenju na nacionalnom i međunarodnom nivou.

EU i OEBS na slobodu izražavanja i medija, uključujući bezbednost novinara, gledaju kao na prioritet. Naš angažman se rukovodi Smernicama o slobodi izražavanja na internetu i van njega koje je EU usvojila maja prošle godine. Komentari učesnika konferencije na temu dosadašnje primene ovih smernica su dobrodošli.

Konačno, EU podseća na nacrt odluka ministarskog saveta o slobodi izražavanja, za koje su predlog dale 44 članice na ministarskom savetu u Bazelu. One izražavaju jasnu podršku daljem razvoju odluka od strane OEBS-a u ovoj oblasti, te se nadamo da će diskusija tokom ove konferencije ubediti i preostale članice o neophodnosti ažuriranja i unapređenja preuzetih obaveza u pogledu slobode izražavanja.

Zemlje kandidati: BIVŠA JUGOSLOVENSKA REPUBLIKA MAKEDONIJA*, CRNA GORA*, ISLAND+ i ALBANIJA*, zemlja u procesu stabilizacije i prudruživanja i potencijalni kandidat BOSNA i HERCEGOVINA, te članica EFTA-e NORVEŠKA, članice Evropskog ekonomskog prostora, kao i UKRAJINA, ANDORA i SAN MARINO pridružuju se stavovima ovog izlaganja.

Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Crna Gora i Albanija su i dalje u procesu stabilizacije i pridruživanja.

+ Island je i dalje članica EFTA-e kao i Evropskog ekonomskog prostora.

Podeli

Comments are closed.