Mekalister: Briselski dijalog završićemo dokumentom prihvatljivim za obe strane

0

Intervju Dejvid Mekalistera za Radio Slobodna Evropa

Zatezanje odnosa između Makedonije i Srbije nas je iznenadilo ali raduje to što su dve zemlje pronašle izlaz diplomatskim putem, izjavio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa predsednik Spoljnopolitčkog odbora Evropskog parlamenta i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister.

“Diskutovali smo o pitanju nedavnih kontroverzi između Srbije i Makedonije, na primer u četvrtak sa ministrom Dačićem. Rečeno mi je da je konflikt, ako ćemo ga tako nazvati, rešen. Tu je bio i poziv od strane svih institucija Evropske unije da obe strane ostanu smirene, koliko je moguće“, rekao nam je Mekalister drugog dana posete Beogradu.

Takođe, razgovarali smo i o odluci dela opozicionih lidera u Srbiji da se ne sastanu sa njim, medijskim slobodama u Srbiji, slučaju „Savamala“, kao i srpskom odbijanju da prihvati članstvo Kosova u UNESKO i Interpolu. No, najpre o objašnjenju stavova koji su se u povodu srpsko-makedonskog spora čuli u Beogradu.

RSE: Koje je zapravo bilo objašnjenje ministra inostrasnih poslova Ivice Dačića? On je izjavio, pokušaću da citiram, da je Makedonija preduzela „pojačano obaveštajno delovanje“ prema Srbiji i dodao „uz podršku stranih faktora“. Kako razumete ove reči?

Mekalister: Ne mogu vam reći detalje o kojima smo razgovarali zato što smo vodili poverljiv razgovor. Očigledno je da je Srbija bila razočarana određenim akcijama koje je Makedonija preduzela protiv srpskih diplomata. Mislim da su sada razjasnili situaciju, da su obe strane promenile mišljenje o tom pitanju i nadam se da nećemo videti ponavljanje koraka ili da se nešto poput ovoga neće događati ponovo.

RSE: Nije li ovo pitanje posebno interesantno za vas, pošto znamo da tajne policije u regiji, koje se spominju u vezi sa sporom na liniji Skoplje – Beograd, nisu prošle željene reforme. I to se posebno odnosi na Srbiju, a znamo kakvu je ulogu njena služba igrala u groznom vremenu, tokom devedesetih. Da li je to dobar razlog za zabrinutost?

FoNet

Mekalister: Ukoliko posmatramo nedavne događaje između Beograda i Skoplja, za Evropsku uniju je posebno interesantno to što mi želimo dobre odnose između država u ovom delu Evrope. Zbog toga smo vrlo uključeni i podržavamo dobrosusedske odnose, regionalnu saradnju, pomirenje. Zbog toga su države kao što su Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanija otpočele takozvani „Berlinski proces“, kako bi povezali te zemlje, koje još nisu članice EU, kako bi ih približili kroz evrointegracijske promene, kroz infrastrukturne i energetske projekte. I mislim da je ono što je najvažnije na političkom nivou to da imamo permanentni proces dijaloga između prestonica ovih država. Dakle, za nas je možda bilo iznenađujuće što je iskrsao ovaj problem između Srbije i Makedonije, koje do sada uopšte nisu imale puno sporova. Ali, veoma sam zadovoljan što su dijalozi između predsednika Aleksandra Vučića i premijera Zorana Zaeva, između Zaeva i premijerke Ane Brnabić i između ministara inostranih poslova, omogućili da se spor reši na diplomatskom nivu bez dalje eskalacije.

RSE: Razumete li gde je interes Srbije da se uključuje u makedonske političke prilike i obratno, interes Makedonije da to čini u Srbiji?

Mekalister: Ne mogu reći šta je bio razlog makedonskih akcija, šta im je bio motiv da učine tako nešto jer nemam informacije. Mislim da sve zemlje Zapadnog Balkana treba da gledaju napred i da bi sve države Zapadnog Balkana trebalo da čine sve da ne blokiraju jedne drugu na njihovom putu ka članstvu u Evropsku uniju. Srbija i Crna Gora su na prvoj liniji evrointegracijskih procesa, ali svih šest država imaju evro perspektivu. Makedonija je država koja je bila godinama blokirana, zbog spora oko imena sa Grčkom, i ja se još uvek nadam da će taj spor konačno biti razrešen. Tako da bismo i toj državi takođe mogli da ponudimo EU perspektivu i da zapravo učinimo nekoliko konkretnih koraka.

RSE: Nemoguće je govoriti o pitanju regionalne stabilnosti bez uzimanja u obzir odnosa Srbije i Kosova. Da li je moguće biti kooperativan u procesima briselskog dijaloga ukoliko Srbija istovremeno blokira proces prijema Kosova u UNESKO i, što je posebno rizično, u Interpol?

Mekalister: Tri godine sam angažovan u Srbiji kao izvestilac Evropskog parlamenta i za to vreme sam jednu stvar naučio. To je činjenica da su odnosi između Srbije i Kosova vrlo kompleksni i komplikovani i da je dijalog od ključnog značaja. Evropska unija stoji iza briselskog dijaloga između Srbije i Kosova zato što želimo da podržimo napredak kako bi se odnosi između dve strane konačno normalizovali. Ono što su značajna očekivanja Brisela jeste da ono što je dogovoreno u kosovsko-srpskom dijalogu treba da bude primenjeno. To je na jednoj strani, a na drugoj da se u dijalogu krećemo napred. Novi projekti mogu biti izrađeni a zatim i primenjeni. Trenutno se dijalog ne odvija što je proizlazi iz činjenice problama u formiranju nove vlade u Prištini. Nadam se da će Kosovo uskoro dobiti stabilnu i funkcionalnu vladu, tako da bismo mogli da nastavimo dijalog između dvojice predsednika i premijera. Na kraju, ideja dijaloga je da se odnosi između dveju strana u budućnosti normalizuju, i da, u konačnici, obe strane jedna drugu ne blokiraju na njihovom evrointegracijskom putu. Mi smo posvećeni evroperspektivi za sve države Zapadnog Balkana. To je dug put koji treba preći i ja znam koliko je to pitanje delikatno za Srbiju i Beograd.

RSE: Ali moram vas pitati, šta je vaš stav u odnosu na poziciju Srbije da se ne dopusti prijem Kosova u UNESKO i Interpol?

FoNet

Mekalister: Ja dolazim iz zemlje koja je priznala Kosovo. Ali kao predstavnik EU potpuno sam svestan da imamo pet država u EU koje nisu priznale Kosovo. Zato je moj argument da pitanje nije priznanje nezavisnog Kosova, već da nam je na posletku potreban zakonski prihvatljiv sporazum između dveju strana, kako bi obe strane mogle da realizuju sva svoja prava i dužnosti. Naravno ja razumem želju Kosova da se postane član međunarodnih organizacija. Ali, na drugoj strani, ja često razgovaram sa srpskim političarima koji mi govore zbog čega su skeptični ili protiv toga. To je spor između Kosova i Srbije koji, po mom mišljenju, može biti rešen samo kroz permanentni dijalog. Zato mi je veoma drago da je predsednik Vučić pokrenuo novu inicijativu za započinjanje diskusije u Srbiji kako bi budući odnos između Beograda i Prištine, Srbije i Kosova, mogao biti definisan.

RSE: Mnogi eksperti veruju da ta vrsta dijaloga kasni dvadeset i više godina.

Mekalister: To nije vremenski okvir za koji sam ja čuo, ali naravno, za ovaj dijalog je potrebno vreme. I ovo mora biti veoma fer debata zbog toga što će na kraju rezultat biti u tome kako će Srbija u ovom veoma komplikovanom pitanju samu sebe politički pozicionirati. Dijalog treba da traje onoliko vremena, koliko je potrebno. Ali ne mogu vam reći ništa o vremenskom okviru. Ja sam imao puno razgovora ne samo sa političarima u Srbiji, već i sa veoma običnim ljudima. Pokušavam da razgovaram sa što više ljudi kada dođem u Srbiju. Čuo sam jako puno različitih mišljenja o ovoj temi, ali to jeste jedno od ključnih pitanja u političkoj debati.

RSE: No, znate, puno političara, eksperata, posmatrača, nakon tog poziva na dijalog, veruju da je predsednik Aleksandar Vučić pripremio nekakvo konačno rešenje koje je možda spreman da saopšti na jesen. Da li vam je nešto o tome rekao?

Mekalister: Posle jučerašnjeg razgovora sa Vučićem javnost je obaveštena saopštenjem, ali ja sam pitao predsednika kakva će biti struktura dijaloga. On mi je rekao da njegova ideja, vizija, jeste da u dijalog uključi spektar predstavnika – civilni sektor, crkvu. On želi da pokrene široku debatu o tome u kom pravcu Srbija po ovom pitanju ide.

RSE: Izvinjavam se ukoliko upotrebljavam previše teške reči, ali to zvuči kao hipokrizija, ukoliko znamo kakav je odnos predsednika Vučića prema opoziciji, koju takođe poziva u dijalog.

Mekalister: Ukoliko posmatrate srpsku politiku, sa novoevropske tačke gledišta vode se izrazito konfrontirajuće političke debate, ali mislim da su sve strane vrlo aktivne u prezentovanju njihovih političkih pogleda. Mislim da je važno da na kraju političke debate takođe bude rezultata. To je ono o čemu se u demokratiji radi. Ja ne znam, vi ne znate, niko ne zna gde će zapravo dijalog u Srbiji odvesti, da li će biti uspešan ili ne, ali mislim da je potez predsednika Vučića da inicira ovaj dijalog pozdravljen od strane međunarodne zajednice i da je on ohrabren da ga nastavi.

RSE: Šta je bila vaša sugestija opozicionim liderima sa kojima ste se susreli u Beogradu, da uzmu učešće u dijalogu ili ne?

Mekalister: Kada sam kao izvestilac za Srbiju došao u Beograd svaki put sam pokušavao da se sastanem ne samo sa predstavnicima Vlade Srbije, nego i sa predstavnicima parlamentarne većine i manjine, kao i sa predstavnicima opozicije. Sastali smo se 2014., 2015., 2016. godine. Moj jučerašnji susret sa nekim od opozicionih lidera zasnivao se na slušanju. Gledajte, ja pokušavam da predstavim jednom godišnje izveštaj o Srbiji i pokušavam da on bude maksimalno izbalansiran. Zato sam, naravno, zainteresovan da čujem šta opozicija ima da kaže o svemu, o stanju demokratije, koliko su reforme primenjene, o medijskom pitanju. Pažljivo slušam, čuo sam neka kritička mišljenja od njih, kao i ona koja se tiču predsednikove inicijative za dijalog o Kosovu. Na drugoj strani, bez obzira da li opozicija učestvuje u dijalogu ili ne Kosovo ostaje jedno od ključnih pitanja srpske politike. Ali dozvolite mi da dodam, Kosovo jeste veoma važno pitanje, ali nije jedino bitno pitanje srpske politike.

RSE: Kako razumete argumente dela srpske opzicije, među njima i Saše Jankovića (Pokret slobodnih građana) koji je na predsedničkim izborima u maju osvojio 16 odsto glasova? Oni su odbili da se sastanu sa vama.

FoNet

Mekalister: Mislim da je u Srbiji vreme godišnjih odmora. Gledajte, bio sam srećan zbog mogućnosti da se sretnem sa četvoricom vodećih opozicionih lidera. Sa moje tačke gledišta, to je bio veoma interesantan razgovor i od velike koristi. Gospodin Janković i gospodin Vuk Jeremić (bivši predsednički kandidat) nisu imali vremena, mislim da nisu bili u gradu. Vidite, to se događa. Ja dolazim u Beograd na jedan dan, ili na dva dana. To razumem. Ja često budem pozvan da razgovaram sa ljudima u Briselu, ali nisam u gradu i ne mogu da dođem. Sreo sam gospodina Jankovića više puta dok je bio zaštitnik građana, takođe sam se sastao sa Vukom Jeremićem, čak sam jednom, sasvim slučajno, sedeo pored njega u avionu na letu od Beograda do Frankfurta. Tako da to za mene ne predstavlja problem.

RSE: Ali godišnji odmori svakako nisu razlog.

Mekalister: Ali ja moram poštovati činjenicu da možda postoje neka vremenska ograničenja, prepreke.

RSE: Dozvolite mi da pomenem nešto, možda ne najbitnije. Vladimir Todorić, jedan od funkcionera Demokratske stranke, je napisao na tviteru da je na nekoliko sastanaka sa vama pokušavao da vas uveri da u je u Srbiji prisutna medijska cenzura. Verujete li vi u postojanje cenzure u ovdašnjim medijima i, vezano za to, da postoji pritisak Vlade na medije?

Mekalister: Možete pročitati u mom izveštaju na devet stranica, koji je velikom većinom glasova usvojen u Evropskom parlamentu, uz svega nekoliko amandmana koje nisam podržao. To je 99 odsto moj stav o situaciji u Srbiji. Tu možete detaljno pročitati kakvo je moje gledište. Izveštaj Evropskog parlamenta obuhvata i moje gledište na medijsku situaciju u Srbiji.

Moj izveštaj je usvojen u junu 2017. godine. Debatovano je na tu temu u januaru, ali je onda glasanje odloženo zbog izbora i zbog naše politike nemešanja u unutrašnja pitanja. U izveštaju jasno stoji da je sloboda medija preduslov za funkcionisanje demokratije i da mi, kao Evropski parlament, delimo mišljenje Evropske komisije da je Srbija postigla veliki napredak u mnogim političkim oblastima tokom poslednjih godina, ali tokom prethodne godine nije uočen napredak kada je reč o slobodi medija. Mislim da je svaki evropski predstavnik koji poseti Beograd veoma jasan po ovom pitanju i mislim da Vlada i Parlament znaju šta im je činiti. Ali ne radi se samo o usvajanju zakona. Mislim da je generalno bitno imati atmosferu slobodnih i nezavisnih medija, što je od vitalnog značaja za funkcionalnu demokratiju. U Nemačkoj se, na primer, mediji nazivaju četvrtom vlašću. Time se jasno stavlja do znanja da je, pored izvršne vlasti, nezavisnog sudstva i nezavisnog parlamenta, neophodno imati i nezavisne medije koji će kontrolisati one koji su na vlasti. Dakle, postoji prostor za napredak i o tome sam, između ostalog, juče razgovarao sa predstavnicima opozicije.

RSE: Da li je vašim sagovornicima iz redova vlasti u Srbiji to jasno?

Mekalister: Susrećem se sa različitim stavovima. Ova pitanja su često deo moje agenda kada razgovaram sa predstavnicima Vlade. U Nemačkoj postoji izreka – da li je čaša polu puna ili polu prazna. Često će jedna strana imati pozitivan stav, druga negativan. Mislim da u Srbiji imate veliki broj štampanih medija, različitog kvaliteta i različitih stavova, ali glavna primedba koja dolazi od strane opozicije odnosi se na nepravednu, neizbalansiranu zastupljenost na televiziji. Nakon ove posete Beogradu, detaljno ću razmotriti činjenice i podneti izveštaj, a potom će Komisija to analizirati mnogo opširnije i detaljnije. Opširnije od onoga što ja mogu ponuditi na devet strana u Evropskom parlamentu za analizu medijskih sloboda u ovoj zemlji.

RSE: Još jedno pitanje o vašem izveštaju. U njemu ste pomenuli i slučaj „Savamala“ i sugerisali brzo rešenje tog pitanja. Kakv je vaš utisak sada, po ovom pitanju nije učinjeno skoro ništa. Nema nekog značajnog napretka. Da li ste razočarani zbog toga? Nije to loš signal za pravosudnu reformu u Srbiji?

Mekalister: Evropski parlament je primio k znanju dešavanja u naselju Savamala. Pozvali smo zvaničnike u Srbiji da istraže šta se dogodilo. Do srpskih zvaničnika je da analiziraju šta se dogodilo i nadam se da ćemo posle toga imati rezultate – šta se tačno zbilo, ko je odgovoran i šta se može učiniti da se ovako nešto ne ponovi. Mi to iz Brisela ne možemo učiniti.

RSE: Ali znamo ko je odgovoran. Presednik Vučić, u to vreme je bio premijer, rekao je da su odgovorne vlasti u Gradu Beogradu.

Mekalister: Ali je na nezavisnim srpskim vlastima da to istraže. Ovo je tipičan primer kako nezavisni pravosudni organi i kako vladavina prava funkcioniše. Na njima je da istraže ovo pitanje i da postignu konkretne rezultate.

FoNet

RSE: Nekoliko pitanja vezanih za ruski uticaj ovde u Srbiji. Da li verujete da je srpska takozvana politika balansiranja uspešna?

Mekalister: Najpre moram da podvučem da ima mnogo zajedničkih tačaka između EU i srpske spoljne politike. Želeo bih da pomenem veoma konstruktivnu ulogu koju je Srbija imala tokom izbegličke krize, 2015. i 2016. godine. Srbija je tada zaista pokazala izuzetne napore kako bi pomogla ljudima koji su prolazili preko Balkana. Takođe bih želeo da pomenem doprinos Srbije međunarodnim mirovnim misijama. Postoje mnoge zajedničke pozicije. Postoje određena polja spoljne politike u kojima EU i Srbija nemaju stoprocentno identične pozicije, kao što je primer Rusije. Ali to je deo procesa prijema u EU u kome korak po korak usklađujemo spoljnu politiku. Poštujem specijalne odnose koje Srbija ima sa Rusijom, postoje bliski kontakti i mislim da oni mogu biti korisni u saradnji sa našim velikim istočnim susedom. Potpuno razumem, takođe, srpsku političku poziciju, da ova zemlja želi da se pridruži EU, ali nije zainteresovana za učlanjenje u NATO. Imamo šest članica EU koje nisu članice NATO-a. To su države poput Kipra, Austrije ili Finske, i to je u redu. EU članstvo nema ništa sa članstvom u NATO-u. Većina država EU su članice i NATO, ali to nije neophodan uslov.

RSE: Samo četvrtina mladih ljudi u Srbiji ima pozitivan stav prem EU. To je pokazalo nedavno istraživanje nevladine organizacije mladih u Srbiji. Koga vidite kao odgovornog za takav rezultat? Podvlačim, govorimo o mladim ljudima što je dosta loša vest.

Mekalister: Naravno, na zapadnom Balkanu i ovde u Srbiji, deluju i neke druge snage koje pokušavaju da utiču na ljude u smislu da je bolje ne biti u EU. Niko nije prisiljen da postane član EU, već je to ponuda. Ja čvrsto verujem da će se Srbija pridružiti EU onda kada za to bude spremna. Ali na građanima je i na politici, da donesu odluku da li će krenuti tim putem ili ne. Članstvo u EU je od koristi ne samo za zemlju, ekonomiju, već i za građane i za društvo. Mi koji živimo zajedno u EU imamo najjače jedinstveno tržište na svetu – 22 od 28 članica EU nemaju kontrolu prelaska granice; 19 od 28 država članica imaju jedinstvenu valutu. Čvrsto verujem u koncept EU, a to je da možete da delite i zadržite nacionalni suverenitet, jer zajedno smo jači. Ali taj koncept mora biti ljudima objašnjen. Na referendumu u Ujedinjenom Kraljevstvu videli ste da stvari mogu poći naopako čak i u državi koja je je članica EU duže od 40 godina. Stoga mislim da je na nama, evropskim institucijama, da dopremo do srpskih građana i objasnimo im zašto je dobro po njih da budu na ovom proevropskom putu, ali na kraju, to je zadatak srpske vlade i političkih stranaka koje se zalažu za ulazak u EU, da takođe sve ovo objasne građanima. Moj utisak je, nakon razgovora koje sam vodio sa mnogim mladim ljudima na Beogradskom univerzitetu da su oni svesni da ekonomska i politička budućnost Srbije jeste u našoj porodici nacija.

RSE: Ponekad mi se čini da su poruke iz Berlina i Brisela konfuzne za Beograd. Koliko pre dva dana kancelarka Angela Merkel je, na primer, kritikovala bivšeg kancelara Gerharda Šredera, pošto je ušao u Upravni odbor ruskog “Rosnjefta”. Šreder je blizak nekim zvaničnicima u Srbiji i čest gost Beograda. Zato vas pitam, da li poruke, Berlina, Brisela, Beogradu mogu biti konfuzne?

Mekalister: Kada je reč o ovom konkretnom slučaju veoma poštujem Gerharda kao bivšeg ministra i kancelara. On nije član političke partije kojoj ja pripadam, ali ga poštujem zbog onoga što je učinio za našu zemlju. Njegov potez i njegova nova pozicija u Moskvi su naišli na kritiku ne samo moje političke partije, već i partije čiji je on član. Želim da podsetim da je gospodin Martin Šulc, lider socijaldemokrata i kandidat za kancelara, izjavio da nikada ne bi preduzeo takav korak. Mislim da je ovo vrlo jasan signal Nemačke i mislim da potez gospodina Šredera nikako nije od koristi za njegovu političku stranku u ovom periodu, u ključnim nedeljama pred izbore u Nemačkoj zakazane za 24. septembar.

RSE: Sva ova pitanja – Rusija, stanje srpske demokratije, Kosovo … sve je povezano. Siguran sam da vam mnogi postavljaju pitanje da li će Srbija priznati nezavisno Kosovo ili šta će biti na kraju pregovaračkog procesa do kada će ostati otvoreno pregovaračkog poglavlje 35 koje se odnosi na regionalnu saradnju. Neću vas to pitati. Ali, kako zamišljate finalno rešenje? Da li je moguće to porediti sa odnosima Istočne i Zapadne Nemačke iz perioda Hladnog rata ili pre sa aktuelnim odnosima između, na primer, Makedonije i Grčke?

Mekalister: Pridruživanje EU podrazumeva težak rad. Ostale države koje su prošle kroz taj proces znaju da je to težak posao. Mislim da je Srbija na putu EU članstva. 35 poglavlja trebalo bi da bude otvoreno i zatvoreno. 35 poglavlja iz svih političkih oblasti se veoma pažljivo pregovaraju. Do sada smo otvorili deset poglavlja. Nadam se da će do kraja 2017. godine biti otvorena još neka poglavlja. Mnogo toga je urađeno, ali ima još puno toga da se uradi.

Na kraju, svih 35 poglavlja su podjednako važni jer moraju da se ispune kompletni kriterijumi, politički, ekonomski i pravosudni. Dva noseća stuba pregovaračkog okvira su – na jednoj strani vladavina prava, poglavlja 23 i 24, i na drugoj strani normalizacija odnosa sa Kosovom. I naravno, što više progresa budemo videli na polju ova dva noseća stuba, biće lakše otvarati naredna poglavlja o posebnim političkim oblastima. Veoma je jasno šta se očekuje na kraju pregovaračkog procesa Srbije sa EU – to je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, u nekoj vrsti forme, koja mora biti pravno obavezujuća za obe strane, i takođe želimo da obe strane budu u stanju da primene svoje odgovornosti, ali i svoja prava. To je težak posao. I EU želi da posreduje u tom dijalogu kako bi dve strane približile stavove. Bez ozbira na ono što se događalao i veliki broj tragičnih stvari koje su se dogodile između Kosova i Srbije, odnose bi trebalo normalizovati korak po korak. Na neki način to je neistražena teritorija, za sve strane u procesu, uključujući i EU. Ali mislim da pravac u kome idemo, ono što bih ja voleo da vidim, je više pozitivnih iskoraka u dijalogu. Hajmo da se nadamo da ćemo uskoro imati stabilnu vladu u Prištini i da ćemo nastaviti razgovore u Briselu.

Podeli

Comments are closed.