Paket proširenja za 2016: kredibilan proces proširenja ključ za pokretanje transformacije i učvršćivanje stabilnosti u jugoistočnoj Evropi

0

Evropska komisija je danas usvojila godišnji paket proširenja u kom procenjuje napredak Zapadnog Balkana i Turske u sprovođenju ključnih političkih i ekonomskih reformi i iznosi dalje korake u rešavanju preostalih izazova. Između ostalog, Komisija preporučuje da države članice otvore pristupne pregovore sa Albanijom. Ova preporuka je, međutim, strogo uslovljena postizanjem kredibilnog i opipljivog napretka u sprovođenju reforme pravosuđa, tačnije reevaluacijom sudija i tužilaca („proces provere“).

Predstavljajući paket proširenja, komesar za evropsku politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han je izjavio: „Perspektiva članstva u EU i dalje pokreće transformacije i učvršćuje stabilnost u zemljama jugoistočne Evrope, a kredibilan proces proširenja ostaje nezamenljiv instrument za osnaživanje ovih zemalja i pružanje podrške za sprovođenje političkih i ekonomskih reformi. Danas potvrđujemo kontinuiranu podršku EU ovim naporima i pozivamo vlade zemalja proširenja da prihvate neophodne reforme te da im daju aktivniju ulogu i ozbiljnije ih uključe u svoje političke programe – ne zato što to zahteva EU, već zbog toga što je to u najboljem interesu njihovih građana i čitave Evrope”.

Komesar Han je dodao da je ovogodišnji izveštaj za Tursku sastavljen u trenutku koji je veoma značajan za odnose te zemlje sa EU: „Veoma smo zabrinuti zbog slabljenja vladavine prava i demokratije kojima svedočimo nakon neuspelog državnog udara. U interesu same Turske je da pod hitno prestane da se udaljava od EU.”

Politika proširenja nastavlja da daje rezultate, a sprovođenje reformi se nastavlja, iako različitim tempom. Kontinuirana posvećenost načelu davanja prednosti rešavanju fundamentalnih pitanja je i dalje ključna: Komisija nastavlja da usmerava svoje napore na vladavinu prava, uključujući bezbednost, osnovna prava, demokratske institucije i reformu državne uprave, kao i ekonomski razvoj i konkurentnost. Jača uloga civilnog društva i aktera u širem smislu ostaje ključna.

Aktuelno stanje

U oblasti vladavine prava su, uopšteno govoreći, preduzeti napori za modernizaciju pravnih okvira i infrastrukture. Albanija je jednoglasno usvojila ustavne amandmane kojima je postavljen temelj za dubinsku i sveobuhvatnu reformu pravosuđa. Većina zemalja je, međutim, i dalje suočena sa problemima u pogledu efikasnosti i nedostatkom nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa. U poslednjih nekoliko godina su sve zemlje osnažile okvire za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala; sada više nego ikada ranije napore treba usmeriti na postizanje rezultata po pitanju istraga, krivičnog gonjenja i sudskih presuda u predmetima na svim nivoima. Zemlje proširenja su takođe izmenile svoje krivične zakone i zakonodavstvo u oblasti borbe protiv terorizma čime su se opremile snažnijim instrumentima za borbu protiv ovih fenomena. Nekoliko njih je usvojilo nove strategije i akcione planove za borbu protiv terorizma, ali je neophodno preduzeti više napora za borbu protiv radikalizacije, naročito u oblasti obrazovanja i to boljom kontrolom stranih sredstava kojima se podstiče širenje radikalnog sadržaja.

Osnovna prava su i dalje uglavnom utvrđena zakonodavstvima zemalja proširenja. Na Zapadnom Balkanu i dalje postoje nedostaci u praksi, ali je situacija uglavnom stabilna. U Turskoj je u ovoj oblasti došlo do nazadovanja, a praktična primena uglavnom pokazuje značajne nedostatke. Nakon neuspelog državnog udara u julu proglašeno je vanredno stanje u okviru kog su preduzete dalekosežne mere kojima se uskraćuju osnovna prava. U periodu nakon neuspelog državnog udara je bilo navoda o velikom broju ozbiljnih kršenja zabrane mučenja i zlostavljanja kao i proceduralnih prava.

Premda u različitoj meri, sloboda izražavanja i medija i dalje izaziva zabrinutost u većini zemalja proširenja. Nedostatak napretka u ovoj oblasti, koji je već zabeležen u protekle dve godine, i dalje je prisutan, a u nekim slučajevima je došlo i do pogoršanja. Diskriminacija i neprijateljstvo prema osetljivim grupama, koje se između ostalog zasnivaju na seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, još uvek izazivaju ozbiljnu zabrinutost.

Migracijska kriza je predstavljala jedno od ključnih pitanja u političkom programu u protekloj godini te nastavlja da pokazuje strateški značaj za politiku proširenja u regionu. EU je na krizu reagovala na sveobuhvatan način uz poštovanje prava. Efikasno zatvaranje zapadnobalkanske rute od strane zemalja na toj ruti, uz istovremeno sprovođenje Saopštenja EU i Turske od 18. marta, dalo je opipljive rezultate na terenu, odnosno dovelo je do značajnog pada broja nezakonitih migranata i tražilaca azila na grčkim ostrvima: od nekoliko hiljada na manje od 100 dnevno u proseku. Ovo je takođe dovelo i do oštrog pada broja ljudi koji su izgubili život na moru.

Pravilni rad demokratskih institucija i dalje predstavlja glavni izazov u većini zemalja. Da je uloga Narodne skupštine od ključnog značaja za demokratiju treba da postane sastavni deo političke kulture. Pokušaj vojnog puča u Turskoj jula ove godine predstavlja udar i brutalan napad na demokratski izabrane institucije. S obzirom na ozbiljnost pretnje koju je puč predstavljao za tursku demokratiju i državu, brza i odlučna reakcija na tu pretnju bila je opravdana. Međutim, razmere i generalna priroda preduzetih mera nakon puča nameće izvesna pitanja.

Napredak reforme javnih uprava nije istovetan u svim državama. Prava građana na dobru administraciju, pristup informacijama i aministrativnoj pravdi moraju biti bolje obezbeđena.

Ekonomska situacija u regionu se postepno popravlja, sa jačim rastom, većim investicijama i otvaranjem novih radnih mesta u privatnom sektoru. Međutim, zemlje kandidati za proširenje suočene su sa strukturnim ekonomskim i društvenim izazovima, uz nedovoljno efikasnu javnu upravu i visoku stopu nezaposlenosti. Stepen nezaposlenosti mladih posebno zabrinjava. Na investicionu klimu takodje negativno utiče i dalje slaba vladavina prava.

Podsticaj dat „Berlinskim procesom“ and inicijativom Zapadnobalkanske šestorke, prevashodno kad je reč o namerama EU da poveže zemlje Balkana, nastavio je da podstiče porast regionalne saradnje i razvoj dobrosusedskih odnosa, time doprinoseći političkoj stabilizaciji i ekonomskim mogućnostima.

KONTEKST

Proces proširenja

Aktuelni program proširenja obuhvata zemlje Zapadnog Balkana i Tursku. Pristupni pregovori su otvoreni sa sledećim zemljama kandidatima: Turskom (2005), Crnom Gorom (2012) i Srbijom (2014). Pregovori još uvek nisu otvoreni sa Bivšom jugoslovenskom Republikom Makedonijom (koja je kandidat za članstvo od 2005) i Albanijom (koja je u statusu kandidata od 2014). Bosna i Hercegovina i Kosovo imaju status potencijalnih kandidata.

Za detaljnije zaključke i preporuke za svaku zemlju pojedinačno pogledajte:

Strateški dokument:
http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2016/20161109_strategy_paper_en.pdf

Albanija:
http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-16-3636_en.htm

Bosna i Hercegovina:
http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-16-3637_en.htm

Bivša jugoslovenska Republika Makedonija:
http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-16-3634_en.htm

Kosovo:
http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-16-3633_en.htm

Crna Gora:
http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-16-3638_en.htm

Srbija:
http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-16-3635_en.htm

Turska:
http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-16-3639_en.htm

Podeli

Comments are closed.