Nacrt zakona o azilu i privremenoj zaštiti je jedan od rezultata tvining projekta „Podrška nacionalnom sistemu azila u Srbiji“, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri i očekuje se njegovo brzo usvajanje i primena, rečeno je na završnoj konferenciji o projektu koji je trajao 29 meseci a Evropska unija finansirala sa milion evra.

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić rekao je da se kroz ovaj projekat videlo da je sistem azila u Srbiji dobar, da će sada tek biti unapređen i da je dobro što se paralelno odvijao kako je i tekla migrantska kriza od 2015. godine.

“Ispunili smo svih pet zadataka kako bi unapredili naš sistem azila i uskladili ga sa standardima EU”, rekao je Cucić.

On je naveo da su poboljšani kapaciteti institucija koje se bave pitanjima tražioca azila, zatim kapaciteti pružalaca usluga maloletnim tražiocima azila bez pratnje i razvijeni su adekvatni mehanizmi podrške integraciji osoba kojima je dodeljena međunarodna zaštita.

Prema Cucićevim rečima, zakonodavni okvir je usklađen sa pravnim tekovinama EU i radi se na podizanju svesti javnosti o pitanju migracija.

Cucić je napomenuo da se u Srbiji nisu dešavali, kao u nekim razvijenijim zemljama, ispadi ksenofobije i napadi na centre u kojima borave migranti.

Načelnik Uprave granične policije Milenko Božović rekao je da su ispunjeni svi zadaci iz projekta koji su bili planirani, pre svega izrada Nacrta zakona o azilu i privremenoj zaštiti koji je uslađen sa direktivama EU. Božović je rekao da su pripremljeni i priručnici za zaposlene u MUP koji su često i prvi u kontaktu sa tražiocima azila.

FoNet

“Srbija je pouzdan partner EU i ovime ispunjavamo i obaveze predviđene akcionim planom za poglavlje 24”, dodao je on.

Ingve Engstrom je ispred Delegacije EU u Srbiji pozdravio ulogu Srbije tokom migrantske krize i njen pristup, ocenjujući kao važan korak usvajanje teksta Zakona o azilu.

On je naglasio da bi Srbija trebalo uspešno da primenjuje i strategiju i pripadajući akcioni plan kako bi se uspešno borila protiv nelegalnih migracija i krijumčara.

“Srbija je razvila snažan sistem integrisanog upravljanja granicama i EU je to podržala sa 28 miliona evra kako bi obezbedili slobodan protok ljudi, robe i kapuitala, a opet bila obezbeđena adekvtana kontrola u skladu sa pravilima EU”, rekao je Engstrom.

Ambasador Švedske Jan Lundin ukazao je da se njegova zemlja u 2015. godini suočila sa borjem od 163.000 tražica azila, što je duplo više nego u 2014. godini, dok je od septembra do decembra te godine u Švedsku ušlo 114.000 ljudi, koji su prošli zapadnobalkanskom rutom i Srbijom.

“Niko nije mogao da predvidi toliki priliv ljudi, zbog čega su naše zemlje bile na testu”, rekao je Lundin i naglasio da je naučena lekcija da nekontrolisane migracije utiču na sve sfere društva.

“Utiču na ekonomiju, saradnju u Šengenu, Bregzit, porast populističkih i nacionalističkih pokreta, a politčki sistemi su na testu”, ocenio je Lundin i naglasio da su u rešavanju pitanja migracija ključni principi solidarnosti i podela odgovornosti.

Projekat „Podrška nacionalnom sistemu azila u Srbiji“ su od 2. septembra 2015. godine, u trajanju od 29 meseci, sprovodili Komesarija za izbeglice, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Švedska agencija za migracije, Služba za integraciju i naturalizaciju Holandije i MUP Slovenije.