U novom izveštaju Evropskog revizorskog suda je ocenjeno da je finansijska pomoć EU zemljama Zapadnog Balkana bila u najvećoj meri uspešna, da je doprinela jačanju administrativnih kapaciteta u regionu, ali i da je implementacija evropske pomoći otežana zbog nedostataka u nacionalnim telima zemalja u regionu.

Revizori su sproveli meta-reviziju, izveštaj kojim se ocenjuje način na koji je Evropska komisija upravljala sredstvima pretpristupne pomoći (IPA) u Albaniji, BiH, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i na Kosovu* u periodu od 2007. do 2013. godine. Revizori su se oslanjali na podatke iz svojih prethodnih izveštaja i Komisijinih procena te su u obzir uzeti kako procesi izrade programa, tako i 52 nacionalna projekta i tri regionalna programa. U obzir su takođe uzeti i trendovi za period od 2014. do 2020.

Izveštaj revizora utvrđuje da upravljački ciljevi koje je Evropska komisija uspostavila nisu uvek bili konkretni i merljivi, da su se programi i projekti temeljili na potrebama, ali i da su u nekim slučajevima procene korisnika u oblasti vladavine prava pokazale znatne nedostatke. Korišćenje sredstava IPA fondova bilo je otežano nedovoljnim administrativnim kapacitetima u nekim zemljama, ali i strogim zahtevima povezanima sa upravljanjem finansijskim sredstvima EU od trenutka kada je upravljanje njima decentralizovano.

„Komisija bi trebalo da primeni stroge uslove i da prati preduzete mere u pogledu ispunjavanja tih uslova,” izjavio je Ištvan Sabolč Fazakas, član Evropskog suda revizora. „Ako to bude potrebno, buduća finansiranja mogla bi se smanjiti ili obustaviti”.

Uprkos primećenim nedostacima, Komisija je bila efikasna u praćenju primene projekata. Bila je i delimično uspešna u praćenju mera preduzetih na temelju zaključaka i preporuka proizašlih iz evaluacija. Uprkos značajnim nedostacima korisnika pretpristupne evropske pomoći, Evropska komisija je uspela da održi donatorsku koordinaciju.

Kad je reč o administrativnim kapacitetima, u okviru pomoći EU uopšteno su postignuti planirani ciljevi, dok je podrška vladavini prava i reformi javne uprave ocenjena kao delimično održiva.

Kada su u pitanju projekti u oblasti vladavine prava, izveštaj pokazuje da Komisija nije uvek bila dosledna u primeni uslova. U izveštaju se takođe ocenjuje da za ključna područja kao što su sloboda medija, javna tužilaštva i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala bila obezbeđena relativno mala sredstva.

Na održivost projekata finasiranih iz IPA fondova uticali su i izostanak političke volje korisnika da sprovedu reformu u institucijama, nedovoljna budžetska sredstva, brojnost osoblja, kao i loša koordinacija.

 

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova