Pomoć Republici Srbiji

EU je daleko najveći donator u Srbiji jer je obezbedila bespovratna sredstva u visini od više od tri milijarde evra (do maja 2015. godine) u proteklih 14 godina u svim oblastima, od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja do životne sredine i poljoprivrede. Finansijska pomoć obezbeđena je kroz Instrument EU za pretpristupnu pomoć (IPA) čiji je cilj da pomogne Srbiji da se pripremi za preuzimanje i efikasno sprovođenje obaveza budućeg članstva u EU. Novi paket finansijske pomoći iz IPA pretpristupnih fondova iz budžetske godine IPA 2014. iznosi 189 miliona evra i njegova se implementacija očekuje tokom ove godine. Zaključno sa ovim finansijskim paketom, od 2000. do danas EU je obezbedila preko 3 milijarde evra bespovratne pomoći u Srbiji.

Pored donacija iz pretpristupnih fondova EU, zemlje članice EU su takodje obezbedile značajna bespovratna sredstva. Od 2000. godine, alocirane bilateralne donacije iz Evropske unije premašuju 2,9 milijarde evra[1].

Evropska unija je i najveći zajmodavac privredi zemlje. Srbija od 2001. godine dobija važnu podršku od Evropske Investicione Banke Srbiji (EIB) koja ima veliki kreditni portfolio u Srbiji. Od 2001. godine potpisani su zajmovi u ukupnom iznosu od 4,3 milijarde evra, od čega je povučeno (isplaćeno) 2,9 milijarde evra. EIB finansira izgradnju autoputeva, rehabilitaciju nacionalnih puteva i železničke mreže, renoviranje starih i izgradnju novih škola, bolnica, ustanova kulture, a takođe pruža i podršku naučnoj zajednici kroz zajam za program Istraživanje i razvoj.

Evropska unija je tradicionalno ključni i najveći trgovinski partner Srbije, sa udelom od preko 63% u njenom ukupnom izvozu i uvozu u protekle dve godine. Od 2009. izvoz srpskih proizvoda u EU je porastao za 125,5%.


1 Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije, mart 2015. godine

Srbija je, zapravo, jedan od najvećih primalaca sredstava EU u svetu. Ona je najveći primalac sredstava EU u čitavom regionu zapadnog Balkana sa 200 miliona evra godišnje. EU je investirala u saobraćajnu infrastrukturu u Srbiji (Most Slobode, Žeželjev most i most Gazela, putevi i granični prelazi), u zdravstvo (ambulantna kola, mamografi, zbrinjavanje medicinskog otpada), kvalitet vazduha i vode, čvrsti otpad (Subotica, Sremska Mitrovica, Užice, Požerevac), pristupanje programima EU kao što je Erasmus i reformu javne uprave kako bi pružala bolje usluge građanima. Poslednjih godina pomoć je sve više orijentisana na pripreme za članstvo u EU.

Znak posebnog poverenja između nas je to što Srbija 2014. godine preuzima upravljanje projektima koje finansira EU. Trenutno se sprovodi preko 600 projekata koji obuhvataju širok spektar sektora za opštu dobrobit građana Srbije. Većina ovih projekata se nesmetano sprovodi uz punu posvećenost srpskih vlasti i krajnjih korisnika projekata.

Evropska komisija je 23. decembra 2013. usvojila nacinalni program za Srbiju u okviru IPA za 2013. godinu. Program vredan 178,7 miliona evra pomaže Srbiji da sprovede reforme u ključnim oblastima kao što je vladavina prava, javna administracija, socijalna inkluzija, razvoj privatnog sektora, prevoz, životna sredina, energetika i poljoprivreda. Ove reforme su presudni elementi za proces evropskih integracija zemlje i direktno će poboljšati svakodnevni život građana Srbije.

Ovaj program pomaže Srbiji u oblasti vladavine prava podržavajući sprovođenje nacionalnih strategija za borbu protiv korupcije, unapređenje zatvorskog sistema i jačanje nezavisnosti i nadležnosti pravosudnog sistema. Sredstva se koriste i za jačanje efikasnosti srpske carinske uprave i kapaciteta za kontrolu granica.

Sredstva se koriste i za unapređenje kapaciteta javne uprave na centralnim i lokalnim nivoima razvijanjem državnog sistema upravljanja javnim financijama i sistema javnih nabavki. Osim toga, 34 opštine u južnoj i jugozapadnoj Srbiji posebno se podstiču kada je u pitanju razvoj kapaciteta lokalnih uprava, uslova za poslovanje i razvoj infrastrukture i sprovođenje politika socijalne inkluzije i zapošljavanja.

Razvoj privatnog sektora se podržava preko mera koje unapređuju poslovno okruženje u Srbiji, povećavaju konkurentnost srpskih preduzeća i podržavaju ulaganje u istraživanja i inovacije. U oblasti saobraćaja, biće poboljšani uslovi plovidbe na Dunavu.

Pored nacionalnog IPA programa za 2013. godinu, Srbiji su dostupni fondovi EU i preko programa podrške civilnom društvu (Civil Society Facility, 2,5 miliona evra), program TEMPUS (4 miliona evra), i sredstva za izbeglice u okviru Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja (€12 million).

U okviru IPA II za 2014-2020, Evropska komisija će se zajedno sa srpskim vlastima fokusirati na to da se samo strateški značanji i razvijeni projekti uzmu u razmatranje za finansiranje u okviru sektorskog pristupa. Srpske vlasti treba da stvore pravne i institucijalne strukture koje omogućavaju da se sredstva EU i drugih donatora (uklučujući kredite od međunarodnih finansijskih institucija) bolje iskoriste, posebno kada su u pitanju infrastrukturni projekti.

Posle poplava u maju 2014. godine, EU je već dodelila 102 miliona evra bespovratne pomoći kao podršku naporima za obnovu i sanaciju. Dodatnih 60 miliona evra biće odobreno u prvim mesecima 2015. iz Fonda solidarnosti Evropske unije.

Od 2000. godine, EU je, zajedno sa državama članicama, ubedljivo najveći donator sa 75 odsto od ukupne bespovratne pomoći koju je Srbija primila.