Snažan rast prihoda kao podrška smanjenju budžetskog deficita
Evropska komisija je u svojoj prolećnoj ekonomskoj prognozi objavila i ekonomsku prognozu za Srbiju.
Domaća tražnja raste što doprinosi rastu uvoza i državnih prihoda. Procenjuje se da će do ekonomskog rasta doći prvenstveno zahvaljujući snažnoj privatnoj potrošnji, a da će istovremeno izvoz i investicije ostati robusni. Kao rezultat ovoga, kao i usled nepovoljnih kursnih razlika, očekuje se povećanje neravnoteže deviznog bilansa. Bilans budžeta bi trebalo da nadmaši ciljeve i rezultira malim suficitom u 2018.
Ekonomija nadmašila vrhumac iz perioda pre krize
Rast BDP-a je povećan na 2,8 odsto u protekloj godini, što je najbrži rast od 2008. Ovo je postignuto pre svega kontinuiranim rastom izvoza i skromnim povećanjem domaće potražnje. Potrošnja domaćinstava pokazuje uzlazni trend, ali je njen rast ostao skroman uprkos oporavku tržišta rada i potrošačkih kredita. Zahvaljujući većim državnim izdacima za robu i usluge, došlo je do povećanja javne potrošnje. Iako su investicije zabeležile snažan rast tokom 2016, ulaganja su donela razočaranje tokom poslednjeg kvartala prošle godine kada je njihov rast iznosio samo 2,6 odsto i bio praćen značajnim negativnim promenama zaliha. Kada je u pitanju ponuda, ekonomskim rastom su bili obuhvaćeni skoro svi sektori.
Visokofrekventni pokazatelji ukazuju na nastavak privredne ekspanzije. Industrijska aktivnost je bila snažna do kraja poslednjeg tromesečja u 2016, ali je početkom 2017. došlo do njenog usporavanja na šta su uticali loši vremenski uslovi i bazni efekti. Domaća i spoljna trgovina je ostala snažna, a došlo je i do povećanja rasta uvoza, što ukazuje na rast domaće tražnje.
Rast privatne potrošnje održava zamah privrede
Predviđa se da će doći do ubrzanja privrednog rasta i to na račun private potrošnje. Kontinuirani rast zaposlenosti i viši prihodi, konkretno u privatnom sektoru, zajedno sa povećenim potrošačkim kreditiranjem i očuvanjem opšte makroekonomske stabilnosti bi trebalo da posluži kao oslonac za snažni oporavak potrošnje domaćinstava. Očekuje se da rast investicija najvećim delom ostane nepromenjen, čemu u prilog ide priliv direktnih stranih investicija i veći kapitalni izdaci države. Međutim, nivo bruto investicija u fiksni kapital ostaje nizak, ispod 20 odsto BDP-a. Očekuje se da javna potrošnja da pozitivan doprinos rastu, uz istovremenu stabilizaciju zapošljavanja u javnom sektoru i veće izdatke za robu i usluge. Zahvaljujući rastućoj tražnji u EU, najvećem izvoznom tržištu Srbije, očekuje se nastavak snažnog izvoza. Izvoz će verovatno biti podržan stranim direktnim investicijama u trgovinskim sektorima i rastu produktivnosti koji je posledica reformi. Snažna tražnja će dovesti do povećanja uvoza, što će se negativno odraziti na rast neto izvoza tokom čitavog perioda.
Umeren pritisak na cene i sve veći spoljni debalans
Predviđa se rast potrošačkih cena usled rasta domaće tražnje i visokih cena nafte na međunarodnom tržištu. Međutim, pritisak na cene će verovatno biti umeren na kraći rok usled ograničenog usklađivanja kontrolisanih cena i spremnosti centralne banke da reaguje na prekomerne oscilacije kursa. Zahvaljujući snažnim ulaganjima i potrošačkoj potražnji, očekuje se ponovno povećanje tekućeg bilansa. Međutim, očekuje se da on ostane u potpunosti pokriven prilivom stranih direktnih investicija.
Visoka neizvesnost
Privreda je i dalje izložena preokretima u međunarodnim tokovima kapitala, odstupanjima u monetarnim politikama najznačajnijih centralnih banaka i kolebanjima cena robe. Osim toga, geopolitičke tenzije, uključujući one u regionu, nisu zanemarljive i mogu da umanje ulaganja i izvoznu tražnju. Kada su domaće prilike u pitanju, rizici se tiču prvenstveno tempa sprovođenja strukturnih reformi i očuvanja odgovarajućeg miksa politika u fazi rasta poslovnog ciklusa.
Suficit budžeta nadohvat ruke
Nakon značajnog smanjenja u 2015, opšti državni deficit je drastično smanjen još jednom na 1,4 odsto u 2016. Ishod je daleko nadmašio prvobitne i revidirane ciljeve, uglavnom zahvaljujući snažnijem rastu prihoda. Tome je doprineo povoljan razvoj dešavanja na makroekonomskom planu, unapređena naplata poreza i neplanirani jednokratni prihodi, dok su rashodi istovremeno bili pod kontrolom. Iako se očekuje da fiskalna politika bude manje restriktivna, predviđa se nastavak smanjenja opšteg državnog deficita, pri čemu će ciljevi vlade biti nadmašeni. Rast budžetskih prihoda je nastavljen početkom 2017. i očekuje se da doprinese daljem smanjenju deficita tokom godine. Pod pretpostavkom da neće doći do primene politika, očekuje se čak i mali suficit u bilansu državnog budžeta. Ovim tempom fiskalne konsolidacije, predviđa se stabilan pad spoljnog duga na ispod 70 odsto BDP-a u 2018. Fiskalni rizici, međutim, ostaju visoki, budući da raste pritisak na potrošnju, a naplata prihoda nije institucionalizovana u dovoljnoj meri. Postoje i značajne potrebe za refinansiranjem i plaćanjem kamata. Dinamika i servisiranje duga su osetljivi na fluktuacije kursa, dok strukturne reforme od značaja za fiskalnu politiku ostaju nedovršene pa su samim tim i stalan izvor neizvesnosti.
