Jačanje politike proširenja Evropske unije treba da bude jedan od najvažnijih prioriteta u narednoj godini, najznačajnija je poruka sa diskusije koja je održana u EU info centru u Beogradu. U drugoj polovini 2019. godine, predsedavanje Savetu EU obavlja Finska, a uskoro tu ulogu preuzima Hrvatska.
Tokom debate, razgovaralo se o tome kako je Finska za vreme predsedavanja uspela da balansira interesima država članica, kao i koja su ključna dostignuća tokom finskog predsedavanja. Pored toga, bilo je reči o izazovima koji čekaju region i EU za vreme predsedavanja Hrvatske i šta se može očekivati od Samita u Zagrebu 2020.
O ovim temama razgovarali su Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji; Kimo Lahdevirta, ambasador Finske u Srbiji; Gordan Bakota, ambasador Hrvatske u Srbiji; Nataša Vučković, narodna poslanica i izvršna direktorka Centra za demokratiju i Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP).
„Želim da uputim poruku optimizma, ali i realizma – pristupanje Uniji neće se desiti preko noći, to je uvek proces koji traje i povezan je s reformama. Srbija je napredovala u poslednjih šest meseci, nedavno je otvoreno važno poglavlje četiri u pregovorima Srbije, koje se odnosi na kretanje finansijskog kapitala. Ima pomaka na terenu, ali je možda moglo više da se uradi“ kaže šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici.
Foto: Beta/Milan Obradović
Ambasador Fabrici je ocenio da prethodnih šest meseci predstavlja „važan period“ za proširenje EU, jer je „na terenu“ bilo napretka, a započeta je i važna debata u Briselu o budućnosti proširenja EU.
Nije pitanje da li će biti proširenja ili ne, debata se vodila pre svega o tome kako će se desiti proširenje, a ne da li će ga biti. Početkom sledeće godine, @EU_Commission će dati predlog kako da se proširenje ubrza – poručio je ambasador @FabriziSem na debati @CEPBelgrade pic.twitter.com/Wvwpq3CzEz
— EU u Srbiji (@eusrbija) December 19, 2019
Ambasador Finske u Srbiji Kimo Lahdevirta ukazao je na to da zemlje Zapadnog Balkana treba da ulože energiju u reforme, a da je pitanje proširenja ponovo jedno od važnijih u EU.
„Delimo zajedničke ciljeve, proširenje mora da bude realnost i da se desi. Zemlje Zapadnog Balkana treba da imaju verodostojnu perspektivu“ dodaje ambasador Lahdevirta.
Foto: Beta/Milan Obradović
Ambasador Hrvatske u Srbiji Gordan Bakota ističe da će Hrvatskoj tokom predstojećeg perioda predsedavanja jedan od prioriteta biti tema proširenja EU.
„U maju 2020. će biti organizovan samit u Zagrebu, želimo da i kroz taj samit i kroz sve aktivnosti pitanje proširenja postavimo visoko na lestvici agende EU. Hrvatska će nastojati da tokom predsedavanja pruži dodatni zamah procesu proširenja i evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana“ naveo je ambasador Bakota.
Govoreći o takozvanom „Malom Šengenu“, inicijativi Srbije, Albanije i Severne Makedonije za jedinstveno tržište, Bakota je rekao da ona doprinosi stabilnosti, u smislu pripreme za članstvo u EU i saradnje u regionu, ali je dodao da je veoma bitno da ta inicijativa uključi sve ostale zemlje regiona i da ne bi trebalo da bude zamena za članstvo u Uniji.
Foto: Beta/Milan Obradović
Predsednik Upravnog odbora CEP-a Srđan Majstorović kaže da je najnužnije u ovom trenutku povratiti kredibilitet politike proširenja, koji je, kako navodi, poljuljan odlukom da se ne dozvoli otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom.
„Kada se radi o proširenju, mislim da će u fokusu hrvatskog predsedavanja biti teme poput nove metodologije kako napraviti ovaj proces efikasnijim“ napominje Majstorović.
Izvršna direktorka Centra za demokratiju Nataša Vučković kaže da je njen stav kako bi u predstojećoj debati o proširenju EU trebalo na neki način da učestvuju i zemlje kandidati. Kada je reč o procesu pristupanja Srbije EU, Vučković smatra da napredak ka EU zavisi od toga koliko brzo svoje „domaće zadatke“ radimo, ali i od atmosfere u EU.
„Ono na čemu mislim da treba da insistira naše civilno društvo je da se pre svega reforme u oblasti vladavine prava i svih srodnih reformi ubrzaju, zbog toga što su vladavina prava i poštovanje ljudskih prava nešto na šta niko u Evropi neće zatvarati oči“ dodaje Vučković.
Diskusiju pod nazivom Od Finske do Hrvatske: Predsedavanja Savetu EU u vremenima promena – gde je tu Zapadni Balkan? organizovao je Centar za evropske politike (CEP) u saradnji sa EU info centrom.
