Prvih 35 sertifikata za visoke standarde u elektronskoj trgovini dodeljeno je malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u Srbiji u okviru projekta koji je finansirala Evropska unija. Cilj je da se podstakne trgovina preko interneta a time i razvoj privrede, ali i da se Srbija približi standardima EU. Naredni korak je uspostavljanje održivog sistema dodele sertifikata u Srbiji. Za to vreme, EU dalje razvija standarde i predlaže nove propise kako bi se sprečila diskriminacija u zavisnosti od mesta prebivališta i potrošači bolje zaštitili od lažnih ponuda.

Zamenik Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt rekao je da će uvođenje standarda u elektronskoj trgovini biti korisno u za ekonomiju Srbije i za put ka EU i istakao da će nakon završetka projekta biti potrebno da se u Srbiji razvije sistem za trajno izdavanje sertifikata i izgradi jaka samoregulacija.

Benedikt je istakao da su projekat Razvoj elektronskog poslovanja finansirali poreski obveznici EU u iznosu od 2,5 miliona evra, i podsetio da je Unija najveći donator Srbiji, sa tri milijarde evra u prethodnih 15 godina, a da ukoliko se ubroje i donacije država članica taj iznos raste na 4,5 milijardi.

Zamenik šefa Delegacije EU rekao je da je u EU predložena izmena propisa kako bi se podstakla prekogranična trgovina preko interneta, i naveo da u Uniji svakodnevno internet koristi 350 miliona ljudi, ali da samo 15% kupuje iz drugih zemalja.

Propisi koje je predložila Evropska komisija trebalo bi da pomognu u tri aspekta: diskriminaciji prema mestu življenja, visokim troškovima isporuke i jačanju kontrole.

Prema predlogu Evropske komisije, trebalo bi da se spreči diskriminacija prema mestu življenja, odnosno takozvano geografsko blokiranje poput automatskog preusmeravanja na sajt određene zemlje i ograničavanja i promena uslova u zavisnosti od zemlje prebivališta. Kako je Benedikt rekao, ni u oflajn prodavnici se od kupaca ne traže podaci ili dokumenta da bi se u zavisnosti od toga postavili uslovi, pa se to neće tražiti ni na internetu.

Troškovi isporuka su, prema Benediktovim rečima, u nekim slučajevima velika prepreka, a u slučaju da se drugim merama ne postigne njihovo smanjenje Brisel ne isključuje ni propisivanje maksimalnih iznosa. Ograničenje je uvedeno za razgovore i protoko podataka u mobilnoj telefoniji, a naredne godine biće ista cena rominga u svim zemljama članicama.

Predlog Evropske komisije, kako je naveo, predviđa i jačanje uloge nacionalnih regulatornih tela u kontroli, što bi omogućilo zatvaranje sajtova u slučaju lažnih ponuda, kontrolu poštovanja pravila o odustajanju od kupovine i pribavljanje podataka od banaka i registratora o prodavcu u slučaju potrebe.

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Vesna Kovač rekla je da su u Srbiji prepreke za elektronsku trgovinu strah potrošača prema trgovini preko interneta, pre svega za krađu podataka i brojeva kartica, ali i nedostatak inicijative i neinformisanost malih i srednjih preduzeća.

U Srbiji, kako je saopšteno nakon dodele sertifikata, istraživanje sprovedeno u oktobru 2015. pokazalo je da oko 35% građana ima iskustva u elektronskoj trgovini. Većina se ne odvaži da i plati preko interneta jer nema dovoljno poverenja. Više od polovine njih, odnosno 59%, ne bi znalo kome da se žali ukoliko bi došlo do problema.

Vođa projekta Razvoj elektronskog poslovanja Lešek Jakubovski rekao je za EurAktiv da je smisao projekta da se u Srbiji dostignu isti standardi u elektronskoj trgovini koji se primenjuju u EU. U Uniji ne postoji jedinstvena oznaka poverenja za elektronsku trgovinu, ali postoji udruženje koje garantuje da su standardi ispunjeni.

“Loptica je sada u dvorištu organizacija u Srbiji, jer je nakon projekta potrebno da neko udruženje ili drugo telo u Srbiji preuzme izdavanje sertifikata poverenja, i obezbedi autoregulaciju. To telo bi nakon preuzimanja ove uloge prirodno počelo da sarađuje sa evropskim udruženjem EMOTA koje u okviru EU ovlašćuje organizacije zemalja članica za izdavanje sertifikata poverenja”, naveo je Jakubovski.

Preduzeća koja su dobila sertifikat oznaku postavljaju na svojim internet sajtovima preko kojih obavljaju trgovinu. Oznake nose ime E-trastmark (E-Trustmark), u prevodu oznaka poverenja u elektronskoj trgovini. Oznake izdate u okviru projekta važiće do novembra 2017. godine, a više podataka za preduzeća i potrošače može se pronaći na sajtu eposlovanje.biz.

Firme koje su dobile sertifikat su iz kategorije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, iz različitih oblasti od izdavačkih kuća preko trgovaca opremom za bebe, posteljinom i sličnom opremom, do prodavaca tehnike, turističkih agencija, a na listi je i jedna cvećara.