Najvažniji rezultati

Samit EU-Zapadni Balkan, održan 17. maja u Sofiji u Bugarskoj, okupio je:

  • šefove država ili vlada država članica EU
  • lidere šest zapadnobalkanskih partnera: Albanije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Bivše jugoslovenske Republike Makedonije i Kosova*.

„Danas smo iznova potvrdil uzajamnu posvećenost evropskoj perspektivi regiona. Kao što sam rekao tokom nedavne posete regionu: Evropska unija jeste i ostaće najpouzdaniji partner čitavog Zapadnog Balkana, zbog čega smo konkretizovali načine za unapređenje veza unutar Zapadnog Balkana i sa EU.”

Izjava predsednika Donalda Tuska nakon samita EU-Zapadni Balkan

Lideri EU su usvojili Deklaraciju iz Sofije sa kojom su se složili i partneri sa Zapadnog Balkana. Usvojena je i sofijska agenda prioriteta, kao aneks Deklaraciji, u kojoj su utvrđene nove mere za poboljšanje saradnje s regionom.

Evropska perspektiva

Lideri EU su na sastanku iznova potvrdili nedvosmilenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. EU je rešena da pojača podršku političkom, privrednom i društvenom preobražaju regiona.

„Ja ne vidim drugu budućnost Zapadnog Balkana osim one u EU. Nema alternative, nema plana B. Zapadni Balkan je sastavni deo Evrope i on pripada našoj zajednici.”

Izjava predsednika Donalda Tuska nakon samita EU-Zapadni Balkan

Zapadnobalkanski partneri su još jednom potvrdili posvećenost evropskoj perspektivi kao svoj čvrsti strateški izbor. Ponovo su potvrdili i posvećenost evropskim vrednostima i načelima kao i viziji snažne, stabilne i ujedinjene Evrope.

EU je istovremeno istakla značaj dobrosusedskih odnosa, regionalne stabilnosti i uzajamne saradnje. To posebno podrazumeva pronalaženje rešenja za bilateralne sporove i ulaganje dodatnih napora u pomirenje.

Povezanost

Centralna tema samita je bila povezanost, čiji je cilj poboljšanje veza sa Zapadnim Balkanom i unutar njega. Jačanje veza bi trebalo da posluži kao podrška političkoj stabilnosti, privrednom prosperitetu, kulturnom i društvenom razvoju u regionu i šire.

EU se obavezala da će dodatno poboljšati povezivanje u svim dimenzijama, uključujući:

  • saobraćajno povezivanje
  • energetsku sigurnost
  • digitalnu privredu
  • poslovni ambijent
  • mogućnosti za mlade.

U sofijskoj agendi prioriteta – koja je priložena Deklaraciji – utvrđene su nove konkretne inicijative za unapređenje povezanosti. Na primer, sredstva za program Erazmus+ će biti udvostručena kako bi se većem broju mladih omogućilo da studira u EU.

Saradnja u oblasti bezbednosti

Učesnici samita su razgovarali i o zajedničkim bezbednosnim izazovima. „Kada radimo zajedno, možemo da se efikasno suočimo sa tim izazovima”, izjavili su lideri EU.

Pozvali su na jačanje saradnje u cilju zaustavljanja nezakonitih migracija. Lideri EU su se takođe dogovorili da će poboljšati  saradnju u oblasti borbe protiv terorizma ekstremizma, uključujući finansiranje, radikalizaciju i povratak stranih boraca.

Učesnici su se složili da je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala ključna za preobražaj regiona, kao i za regionalnu stabilnost i bezbednost. Dogovorili su se i da će ostvariti bližu saradnju u suzbijanju dezinformacija i hibridnih pretnji.

Naredni samit EU-Zapadni Balkan će biti održan tokom hrvatskog predsedavanja Savetu EU 2020.

Dodatne informacije o samitu su dostupne i na internet stranici Komisije:

Prateći događaji

Veče uoči sastanka, 16. maja, predsednik Tusk je pozvao lidere EU na neformalnu večeru. Večera je bila deo agende lidera i bila je posvećena digitalizaciji Evrope, istraživanju i inovacijama.

„Dogovorili smo se da će EU uložiti još više napora u oblast digitalizacije i inovacija kako bi se uspešno suočila sa izazovom tehnološke revolucije. Na formalnom sastanku u junu ćemo verovatno doneti veoma konkretne odluke.“

Izjava predsednika Donalda Tuska nakon samita EU-Zapadni Balkan

Lideri EU su razmenili mišljenja i o nuklearnom sporazumu sa Iranom. Jednoglasno su se složili da će EU ostati jedna od strana u sporazumu sve dok ga Iran bude u potpunosti poštovao.

Šefovi država ili vlada raspravljali su i o trgovini s SAD-om:

„Postigli smo dogovor o jedinstvenom pristupu koji će dati novu snagu Komisijinim tekućim pregovorima sa Sjedinjenim Državama. EU je čak spremna da pregovara o trgovinskoj liberalizaciji sa našim američkim prijateljima, ali samo ako SAD donesu odluku o bezuslovnom izuzeću EU od tarifa na aluminijum i čelik.“

Izjava predsednika Donalda Tuska nakon samita EU-Zapadni Balkan

Napomena u okviru agende lidera s ključnim pitanjima o kojima će se raspravljati je izdata uoči večere.

Bugarsko predsedništvo Savetu je organizovalo i niz pratećih događaja, koji ilustruju širinu odnosa EU i Zapadnog Balkana, koji prevazilaze međuvladine aspekte.

Evropski savet za spoljne odnose i Centar za evropske studije Wilfried Martens su 16. maja organovali konferenciju pod nazivom „U dijalogu sa Zapadnim Balkanom: stvaranje regiona rasta, bezbednosti i povezanosti na putu ka Evropi”.

Osim toga, Bugarski forum za poslovne lidere je 16. maja organizovao događaj „Investiciona perspektiva Zapadnog Balkana”. Bio je posvećen privrednim potencijalima Zapadnog Balkana, kao i investicionoj perpsektivi regiona.

Svetski ekonomski forum je 17. maja zajedno s bugarskim predsedništvom organizovao strateški dijalog o Zapadnom Balkanu. Cilj je bio promocija javno-privatnih partnerstava kako bi se pružila podrška investicijama u regionu.

U sklopu Bečkog ekonomskog foruma, 18. maja će biti održan događaj pod nazivom „Sofia Talks 2018” s fokusom na regionalnu privrednu saradnju.

Bugarsko ministarstvo za životnu sredinu i vode i organizacija Cleantech Bulgaria istog dana organizuju događaj o cirkularnoj privredi i čistim tehnologijama.

Forum ‘Cirkularna privreda i čiste tehnologije’: inovacije, obrazovanje, preduzetništvo

Osim toga, Evropska spoljnopolitička služba je pokrenula tematsku rutu kulturnog nasleđa EU i Zapadnog Balkana. Organizovano je više inicijativa i događaja u cilju promocije bogatog kulturnog nasleđa Zapadnog Balkana u sklopu Evropske godine kulturnog nasleđa.

Poseta predsednika Tuska regionu uoči samita

Predsednik Tusk je u periodu od 24. do 27. aprila posetio Tiranu, Podgoricu, Beograd, Prištinu, Sarajevo i Skoplje. Sastao se sa liderima svakog partnera sa Zapadnog Balkana kako bi se pripremili za predstojeći samit i razgovarali o bilateralnim odnosima sa EU. Na kraju posete regionu, predsednik Tusk je učestvovao u samitu u okviru procesa Brdo–Brijuni u Skoplju.

„Ove nedelje sam putovao kroz ceo region. Došao sam na Zapadni Balkan uz jasnu poruku lidera svih država članica Evropske unije: regionu i dalje nepokolebljivo nudimo evropsku perspektivu. Možete da računate na nas.”

Predsednik Donald Tusk na konferenciji za štampu u okviru samita Brdo-Brijuni, 27. april 2018.

Predsednik Donald Tusk na konferenciji za štampu u okviru samita Brdo-Brijuni (saopštenje za medije, 27. april 2018)

Osnovne informacije

Lideri EU su u martu 2017. ponovo potvrdili nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana:

„Evropski savet […] je ponovo potvrdio nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Pozdravljajući napredak koji su postigli partneri u regionu, Evropski savet ističe da je EU i dalje posvećena i angažovana na svim nivoima kako bi zapadnobalkanskim partnerima pružila podršku za sprovođenje reformi i projekata orijentisanih ka EU.”

Zaključci predsednika Evropskog saveta, 9. mart 2017.

  • Evropski savet, 9-10. mart 2017.

Evropska komisija je 6. februara 2018. usvojila strategiju za Zapadni Balkan. U njoj se ističe evropska perspektiva regiona, navode se reforme koje treba sprovesti i naglašava pojačana podrška EU u cilju podupiranja procesa uvođenja promena na Zapadnom Balkanu. Komisija je takođe najavila šest inicijativa EU kojima će se taj proces podržati u oblastima od zajedničkog interesa.

Ministri unutrašnjih poslova EU su 8. marta razgovarali o saradnji sa zapadnobalkanskim partnerima u oblasti unutrašnje bezbednosti i borbe protiv terorizma na osnovu nove strategije koju je Komisija predstavila. Rezultati te rasprave će poslužiti kao osnova za pripremu samita.

„Bezbednost na Zapadnom Balkanu direktno utiče na bezbednost u EU. Posvećeni smo boljoj saradnji s tim regionom kako bismo se borili protiv pretnji poput organizovanog kriminala i terorizma i na taj način povećali bezbednost građana.”

Valentin Radev, ministar unutrašnjih poslova Bugarske

Na samitu neće biti reči o procesu proširenja, stabilizacije i pridruživanja. Umesto toga, proces će biti ocenjen u skladu s ustaljenom praksom, što znači da će Savet za opšte poslove svake godine revidirati napredak u procesu proširenja. Ove godine će Evropska komisija 17. aprila objaviti svoje redovne izveštaje o napretku pa se očekuje da Savet za opšte poslove u junu usvoji zaključke.

Samit EU-Zapadni Balkan se održava u sklopu agende lidera. Reč je o konkretnom programu rada kojim se usmerava delovanje EU i to do juna 2019. Za više informacija o agendi lidera, posetite sledeću stranicu:

Za više informacija o odnosima EU i Zapadnog Balkana, posetite sledeće stranice:

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.

Informacije o sastanku

  • 17. maj 2018.

Pripremni dokumenti

Zyavršni dokumenti

Saopštenja za medije

17/05/2018, 16.00

17/05/2018, 12.55

16/05/2018, 15.00

15/05/2018, 15.10

27/04/2018, 20.00

27/04/2018, 11.40

26/04/2018, 16.30

26/04/2018, 15.00

25/04/2018, 19.40

24/04/2018, 15.30

20/04/2018, 17.35