U sve tri zemlje jasna većina ima pozitivan stav prema Uniji, a ogromna većina od 90 odsto ispitanika se čak i „oseća” Evropljanima

Austrija, Finska i Švedska postale su punopravne članice Evropske unije pre dvadeset godina, 1995. U sve tri zemlje bilo je različitih dilema pre nego što je doneta odluka o kandidaturi za članstvo, ali jedna im je stvar bila zajednička: naime, potreba da se sa izazovima budućnosti u sve globalizovanijem svetu suoče zajedno, sa većom grupom zemalja koje dele zajedničke osnovne vrednosti u svim raznorodnim političkim sferama. Danas, nakon dvadeset godina članstva u Uniji, došao je trenutak da sumiramo šta je to značilo za naše zemlje i da svoje iskustvo podelimo sa zemljama koje su odabrale isti put u budućnost.

Kada su se Austrija, Finska i Švedska 1995. godine pridružile Evropskoj uniji, polazište sve tri zemlje bilo je slično: do 1989. one su bile „periferija zapadne Evrope”. Padom gvozdene zavese 1989. ta se okolnost posve promenila. Otvorile su se i granice prema istočnim susedima i nove mogućnosti. Građani Austrije, Finske i Švedske bili su spremni da te mogućnosti iskoriste i apsolutnom većinom izglasali su da se pridruže evropskoj porodici.

Da li je članstvo u Evropskoj uniji ispunilo očekivanja naših građana? Pogledamo li skorašnje ankete koje je sprovela Evropska komisija, čini se da je odgovor potvrdan: u sve tri zemlje jasna većina ima pozitivan stav prema EU, a ogromna većina od 90 odsto ispitanika se čak i „oseća” Evropljanima. Naravno da su mnogi građani nezadovoljni određenim aspektima evropskih integracija, npr. smatraju da Evropska unija više pruža velikim korporacijama nego socijalnim potrebama građana, ili da Evropa premalo čini u oblastima poput spoljne politike i migracija. Jasno je da će Evropa morati da se suoči sa ovim izazovima i na tome intenzivno radimo.

Ali šta evropski projekt čini toliko privlačnim za naše građane, uprkos izvesnim kritikama? Osim faktora da se osećaju Evropljanima, Evropska unija građanima svakako pruža i konkretne prednosti. Te se prednosti mogu podeliti u tri grupe:

(1) Mir i stabilnost: Mir je najvažniji aspekt evropske integracije. Mir nije samo odsustvo rata, nego i vrednost koja se mora negovati kroz pravosuđe i poverenje, a to je upravo srž Evropske unije kao zajednice zasnovane na vladavini prava i saradnji. Za mnoge Evropljane ova se prednost podrazumeva i stoga se često o njoj ni ne govori. Ali ako samo pogledamo mnogobrojna žarišta sukoba u svetu, spoznaćemo nemerljive prednosti koje evropski mirovni projekt donosi.

(2) Rast i razvoj: Očekivalo se da će EU pospešiti rast u našim zemljama, što se zaista i dogodilo. U Austriji je nedavna studija pokazala da je zahvaljujući članstvu u uniji rast BDP-a veći za skoro jedan odsto godišnje, a nezaposlenost manja za 0,7 procenata. U Švedskoj su realni prihodi povećani za čitavih 44 odsto, dok je spoljna trgovina doživela veći rast nego što je iko mogao pretpostaviti. Finska, koja je početkom devedesetih bila u teškoj recesiji, nakon pristupa Evropskoj uniji brzo se oporavila i tokom 25 godina iz top 30 evropskih zemalja dospela u toptri u ključnim sferama poput obrazovanja, inovacija i konkurentnosti.

(3) Sloboda i mogućnosti: Da bi obezbedila mir i pospešila rast, Evropska unija je u ogromnoj meri povećala stepen slobode među zemljama članicama. Sloboda kretanja i slobodan protok dobara pružili su svim Austrijancima, Fincima i Šveđanima velike mogućnosti. Ne samo da bilo gde u Evropi mogu tražiti posao, već se ta sloboda odnosi i na studente: zahvaljujući programu razmene studenata „Erazmus” oko 200.000 studenata iz naše tri zemlje studiralo je negde drugde u Evropi. Osim slobode kretanja za ljude, princip slobode odnosi se i na protok dobara. Zahvaljujući zajedničkim regulativama, proizvođači iz naših zemalja svoju robu mogu prodavati bilo gde na zajedničkom tržištu, a kupci imaju mogućnost izbora gde će robu kupiti. U sve tri zemlje stopa izvoza zabeležila je izuzetan rast.

I posle naše tri zemlje, Evropska unija nastavila je da se širi: pristupilo joj je 12 zemalja istočne, srednje, južne i jugoistočne Evrope. Prijemom Hrvatske 2013. godine EU je jasno potvrdila svoju opredeljenost da podrži evropsku perspektivu svih zemalja zapadnog Balkana. Srbija je danas zemlja sa statusom kandidata, a pregovori o pristupu započeli su u januaru 2014. godine. Svakako da usvajanje pravila i standarda Evropske unije nije jednostavan zadatak, kroz to iskustvo prošle su i Austrija, Finska i Švedska. Za to su potrebne reforme ne samo zakona nego i pravosudne i političke prakse. Srbija je na dobrom putu, a mi smo spremni da joj pomognemo kako bi postala punopravna članica Unije.

Veoma je pozitivna činjenica da sve zemlje zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, streme ka tome da ujedine snage u zajedničkom evropskom okviru. Hajde da zajedno nastavimo tim putem i da sledećih 20 godina bude uspešno ne samo za Austriju, Finsku i Švedsku već i za Srbiju i njene susede.

Autori:

Sebastijan Kurc, ministar spoljnih poslova Austrije,
Erki Tuomioja, ministar spoljnih poslova Finsk
Margot Valstrom, ministarka spoljnih poslova Švedske

Izvor: Politika.rs