Evropski komitet regiona podržao strategiju EU prema kojoj bi od 2025. godine državama Zapadnog Balkana bilo omogućeno pridruživanje
Premda je Evropski komitet regiona, koji predstavlja skupštinu lokalnih i regionalnih političara EU, 22. marta pozdravio planiranu revitalizaciju angažmana Evropske Unije na Zapadnom Balkanu, Komitet je istakao da će zemlje regiona moći da se pridruže Evropskoj uniji tek nakon što ona postane jača i stabilnija.
U preporukama koje su danas objavljene, a prema kojima će uspeh proširenja na Zapadni Balkan u velikoj meri zavisiti od većeg učešća lokalnih i regionalnih vlasti u pristupnom procesu, poziva se na „sveobuhvatniju strategiju za jačanje Unije”.
Komitet je sastavio preporuke na zahtev bugarskog predsedništva EU, uoči rasprave o proširenju koja će se održati na majskom samitu EU, a predlozi su usvojeni nakon rasprave sa Johanesom Hahom, komesarom za evropsku politiku susedstva i pregovore o proširenju, koja je održana 22. marta. Strategija i akcioni plan koje je Komisija predstavila 6. februara imaju za cilj „uspostavljanje potpuno nove dinamike koja će Srbiji i Crnoj Gori omogućiti da do 2025. godine ispune kriterijume za članstvo“ i podsticanje drugih država – Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova i Bivše jugoslovenske Republike Makedonije – da ubrzaju reforme. Međutim, komesar je tokom rasprave naglasio da će brzina pristupnih pregovora zavisiti od sprovođenja reformi, naročito u oblasti vladavine prava. Države članice EU bi trebalo da usvoje strategiju u junu.
Karl-Hajnc Lamberc, predsednik Evropskog komiteta regiona, izjavio je: „Evropska unija bi trebalo da bude uvek otvorena za prijem novih članica, ako i kada one za to budu spremne. To u ovom trenutku znači da moramo da ubrzamo napredak reformi lokalnih vlasti u državama kandidatima kako bi se kapacitet i ovlašćenja gradova i regiona povećali. Treba napomenuti da oni moraju da poštuju ne samo sve vrednosti EU, već i da dokažu da poštuju vladavinu prava i da fiskalna pravila. Pristupanje Srbije i Crne Gore 2025. je ambiciozan plan, ali nije nemoguć, pod uslovom da se reforma značajno ubrza i da lokalne vlasti dobiju veće pravo glasa u pristupnom procesu.“
Komesar Han je istakao da će uspeh proširenja u velikoj meri zavisiti od učešća lokalnih i regionalnih vlasti. „Uveren sam da jačanje kapaciteta lokalnih i regionalnih uprava i vlada u državama Zapadnog Balkana pozitivno utiče na razvoj svake od zemalja zemalja jer je jačanje kapaciteta neophodno za sprovođenje pravnih tekovina EU na lokalnom i regionalnom nivou. U tom kontekstu veoma cenim rad Komiteta regiona.“
Prema mišljenju Franca Šausbergera, predstavnika provincije Salcburg, jačanje lokalnih i državnih uprava će biti „apsolutno neophodno“ za uspešnu integraciju. „Evropska komisija je predložila 2025. kao prihvatljivi ciljni datum pridruživanja Srbije i Crne Gore EU. To će zahtevati dosad neviđenu posvećenost i brzinu jer će gradovi i regione morati da sprovedu oko 70 odsto celokupnog zakonodavstva EU, koje je ogromno, a za to još nisu spremni. Potrebna su im veća ovlašćenja, bolja obuka, veća transparentnost, više sredstava, veća dinamičnost i snažniji fokus na pružanje usluga građanima.“
U preporukama se ističu politički i praktični značaj prekogranične saradnje u regionu i ukazuje se na niz inicijativa – od kojih je mnoge pokrenula EU – kojima bi nacionalne i podnacionalne vlasti i regioni trebalo da se pridruže „bez odlaganja“. U izveštaju se napominje da su u većini država Zapadnog Balkana ovlašćenja lokalnih i regionalnih vlasti porasla, a posebno se navode pozitivni efekti reformi u Albaniji i Srbiji, mere za borbu protiv korupcije u Albaniji i Crnoj Gori i činjenica da je Srbija prva zemlja obuhvaćena procesom proširenja koja je usvojila indeks rodne ravnopravnosti. U čitavom regionu su potrebna sredstva kako bi se lokalnim i regionalnim upravama omogućilo da bolje izvršavaju svoja „proširena ovlašćenja“. U izveštaju se navodi i da se ni jedna od njih „ne može smatrati funkcionalnom tržišnom ekonomijom“ i upozorava da one u ovom trenutku nisu u stanju da se „suoče sa pritiskom konkurencije i tržišnih snaga u Uniji“ te da su i dalje veoma daleko od vrednosti i standarda upravljanja EU.
