Uz podršku EU smanjen broj zaostalih predmeta u sudovima

0

Jedan od osnovnih ciljeva projekta EU “Unapređenje efikasnosti pravosuđa”, koji je pokrenut u februaru prošle godine, jeste smanjenje broja nerešenih predmeta u sudovima u Srbiji.

Prema rečima predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića kada je nedavno predstavio Godišnji izveštaj o radu sudova u Srbiji u 2016, samo u toj godini rešeno je skoro tri miliona predmeta, a na kraju godine je ostalo nerešeno još oko dva miliona, što je ocenio kao dobar rezultat u radu s obizrom na uslove u kojima se rad odvija

On je naveo da je priliv predmeta enormno porastao u periodu između 2014. i 2016. godine, tako da je u sudski sistem primljeno preko 850.000 novih predmeta više od očekivanog.

“To je opteretilo sudski sistem i uticalo da broj rešenih predmeta u sudećim materijama bude nešto viši, ali je ukupan broj nerešenih predmeta znatno smanjen računajući od 2012. godine – za 1.100.000 predmeta”, precizirao je predsednik VKS.

Najviše starih predmeta 2015 u Prvom osnovnom sudu u Beogradu

Polazna tačka za projekat “Unapređenje efikasnosti pravosuđa”, bio broj predmeta starijih od dve godine na kraju 2015, odnosno njih oko 1,5 miliona, od čega se 70 odsto nalazilo u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

Većina ovih predmeta je pripadala kategoriji predmeta izvršenja, a novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju je nalagao tužiocima da se do jula 2016. izjasne o tome da li žele da njihov predmet bude rešen u sudu ili da predat na razrešenje privatnim izvršiteljima. U slučaju da sa ne izjasne, izvršni postupak bi bio obustavljen.

Na razrešenje privatnim izvršiteljima je bilo predato samo oko dva odsto predmeta dok je oko 40 odsto predmeta bilo obustavljeno. Proces obustavljanja je, međutim, zahtevao ulaganje ogromnih napora kako bi se pronašli i organizovali svi sudski spisi i pripremili za sistemsko obustavljanje i procesuiranje od strane predsedavajućeg sudije. Uslovi za ovo su bili izrazito nepovoljni u Prvom osnovnom sudu u Beogradu gde su predmeti čuvani u nedovoljno velikom i oronulom skladištu.

Projektni eksperti su sarađivali sa Vrhovnim sudom, Ministarstvom pravde i Visokim savetom sudstva na pripremi i davanju uputstava i šablona presuda svim predsednicima osnovnih sudova, a nekoliko puta su obišli svaki od 30 sudova uključenih u projekat kako bi radili na rešavanju ovih pitanja i drugih nerešenih predmeta.

Sudovi obuhvaćeni projektom EU smanjili su broj zaostalih predmeta za oko 50 odsto

U okviru projekta je angažovano dodatno osoblje i pružena praktična logistička podrška Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao i osnovnim sudovima u Čačku, Novom Pazaru, Kraljevu, Nišu i Vranju. Pedeset članova dodatnog osoblja je provelo šest meseci u radu sa službenicima sudova i projektnim timom organizujući i obađujući sudsku dokumentaciju, kako fizički tako i u okviru sistema za automatsko upravljanje predmetima.

Obaveza sudova je bila da do kraja januara 2017. sastave izveštaje o rezultatima za 2016. Rezultati su bili sjajni: sudovi obuhvaćeni projektom su smanjili broj zaostalih predmeta za oko 50 odsto, rešili zašanjujućih 700.000 predmeta, uključujući oko 90.000 predmeta u manjim sudovima i preko 500.000 predmeta u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

Uspeh ovog poduhvata se može pripisati saradnji između predsednika sudova, sudija, službenika sudova i ciljane pomoći stručnjaka i drugih zaposlenih na projektu. Ovo je  rezultat istinskog timskog rada i uprkos tome što u 2017, poslednjoj godini realizacije projekta Unapređenje efikasnosti pravosuđa, ima još mnogo posla, sudovi su već u značajnoj meri otklonili jednu od najvećih prepreka efikasnosti pravosuđa u proteklih nekoliko godina.

Podeli

Comments are closed.