Na završnoj konferenciji zajedničkog projekta Evropske unije i Ministarstva zdravlja Srbije „Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji“ pred više od 300 lekara, medicinskih sestara i stručnih saradnika iz zdravstvenih ustanova širom Srbije, svečano su predstavljeni rezultati projekta i date preporuke za dalji rad na unapređenju palijativnog zbrinjavanja.
Projekat je u poslednje tri i po godine razvio model palijativnog zbrinjavanja pacijenata, pomogao otvaranje i opremanje 15 jedinica za palijativno zbrinjavanje širom Srbije, uveo palijativno zbrinjavanje kao predmet u nastavni program medicinskih fakulteta, visokih medicinkih škola i Fakulteta političkih nauka (smer za socijalni rad) i obučio više od 1.200 zdravstvenih i socijalnih radnika za pružanje palijativnog zbrinjavanja.
„Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji“ finansirala je Evropska unija budžetom od 3,3 miliona evra u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja, a projekat je ralizovao međunarodni konzorcijum na čelu sa britanskom konsultantskom kućom Oksford polisi menadžment.
U ime Evropske unije, o rezultatima unapređenja palijativnog zbrinjavanja u Srbiji govorila je Jolanda San Hoze iz Delegacije Evropske unije u Srbiji, a u ime Ministarstva zdravlja, prof. Predrag Sazdanović, pomoćnik ministra zadužen za sektor evropskih integracija i međunarodnu saradnju. O ključnim rezultatima projekta, procesu izrade modela zbrinjavanja u Srbiji, akademskoj i kontinuiranoj edukaciji i iskustvima rada sa srpskim kolegama govorile su prof. Džulija Dauning, vođa projekta, dr Erna Haraldsdotir, stručnjak za palijatvno zbrinjavanje, prof. Vesna Bošnjak Petrović, stručnjak za akademsku edukaciju, dr Ljiljana Stojanović, stručnjak za javno zdravlje i dr Nataša Milićević, nacionalna koordinatorka projekta.
O evropskim trendovima u razvoju palijativnog zbrinjavanja i globalnim izazovima za razvoj palijativnog zbrinjavanja govorili su prof. Skot Mari, predsedavajući Međunarodne grupe za istraživanje palijativnog zbrinjavanja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i prof. Šila Pejn, predsednica Evropske asocijacije za palijativno zbrinjavanje. O iskustvima svih koji su bili uključeni u projekat i uticaju koji je projekat izvršio na razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji govorila je dr Džo Hokli, nezavisni istraživač.
Konferenciji su prisustvovali i predstavnici Ministarstva rada, Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Instituta za javno zdravlje Srbije, regionalnih zavoda za javno zdravlje, tela za koordinaciju palijativnog zbrinjavanja na lokalnom nivou, medicinskih fakulteta, visokih medicinskih škola i mnogi drugi.
Palijativno zbrinjavanje je pristup kojim se poboljšava kvalitet života pacijenata suočenih sa neizlečivom bolešću, kao i njihovih porodica, kroz prevenciju i olakšavanje patnji putem ranog otkrivanja i procene lečenja bola i drugih simptoma bolesti – fizičkih, psihosocijalnih i duhovnih.
